KLASIKU “IZVLAČIMO” IZ DVORANA U NOVE NEOBIČNE PROSTORE: Intervju - Marija Jelić, sopran

NAŠ poznati sopran Marija Jelić mogla bi da ponosno nabraja dostignuća iz svoje biografije unedogled, sve dok novinska strana ne bi bila ispunjena najvećim imenima, poput Plasida Dominga, najprestižnijim scenama, poput Karnegi Hola, te najznačajnijim rolama u kojima bi svaka pevačica njenog faha poželela da nastupi.

Privatna arhiva

Mogla bi i da "pravda" svoju odluku da, mimo ovdašnjih adeta i ustrojstva operskog sveta u nas, nikada ne poželi da postane deo ansambala koje od naših operskih kuća, na čijim je scenama zablistala u svakoj poverenoj joj ulozi.

Ova umetnica blistavog glasa mogla bi i da naširoko objašnjava koliko nije čudno to što je, uporedo sa građenjem operske karijere, stekla zvanje master inženjera elektrotehnike, i koliko su joj studije na ETF pomogle u njenom umetničkom pozivu.

Mogla bi Marija Jelić, kao dete sociologa, univerzitetskog profesora, i kliničkog psihologa, da analitički izloži svoje shvatanje razvoja društva, kulture, umetnosti, pa i budućnosti opere.

Mogla bi, pa ipak, baš ništa od toga ova umetnica ne radi, baš kao što sebe nikako ne smatra divom i primadonom, kako je neretko u medijima predstavljaju.

Umesto toga, sopran Marija Jelić uporno i dosledno radi na sebi, svom obrazovanju i glasu, ne plaši se izazova već im hrabro hrli u susret, pa i "izmišlja" nove. Kao neko ko je oduvek bio preduzetničkog duha, svoju karijeru i brend razvija u skladu sa zahtevima savremenog tržišta, bez straha rizikuje i neprestano istražuje... Tako je u svoju, sve puniju ali i sve neobičniju biografiju, počela da upisuje krajnje ne-operska mesta koja je pretvorila u opersku scenu. Poslednji u nizu bio je nedavni nastup naše inženjerke na otvaranju međunarodnog festivala "Dani Nikole Tesle" na Nijagarinim vodopadima kod Teslinih transformatora.

- Moj cilj je da klasična muzika izađe iz standardnih prostora, da se pokaže da je dostupna svima. Iz tog razloga volim da pevam na mestima koja nisu uobičajena za opersko izvođenje, a takođe volim i da podsetim na remek-dela operske muzike koja nisu komercijalna u današnje vreme - izjavila je tim povodom.

Predstavili ste se i jednom pesmom Petra Konjovića, i pričom koja je prati?

- Izabrala sam da pevam kompoziciju Konjovića, koji je poseban doprinos dao i razvoju operske umetnosti. Kako je Tesla proslavio nauku u svetu, tako su i naši kompozitori predstavljali veoma uspešno srpsku muziku, uključujući i operu. Uvek volim da ispričam neku priču jer je publika zainteresovana da čuje, pored pevanja, i priču vezanu za to. Tako sam ovom prilikom ispričala da i u Beogradu ispred zgrade tehničkih fakulteta postoji spomenik Nikoli Tesli kao i na Nijagarinim vodopadima, sa tim što je kod ovog beogradskog spomenika Tesla u sedećem položaju sa knjigom, a svi koji završe fakultet se nakon odbrane diplomskog rada obavezno fotografišu pored istog. Prisutnima u publici se jako dopalo to što sam rekla.

Kako ste doživeli nastup u čast Tesli, na tom mestu?

- Bila sam uzbuđena i počastvovana zbog nastupa u Tesla power station, pored Teslinih transformatora, pogotovo baš zbog toga što sam i elektroinženjer, i tokom celog školovanja sam se neposredno bavila i Teslom i njegovim izumima. Bila sam zaista posebno inspirisana jer sam bila deo tog "Teslinog strujnog kola". Neobična mesta za nastup pružaju mnoštvo mogućnosti, posebno u razvoju sopstvene kreativnosti u osmišljavanju tih nastupa. To je za mene uvek poseban izazov.

Pred vama je, posle transformatora, izazov transformisanja Silosa kraj reke u nestandardnu opersku scenu?

- Sa divnim timom u kome su osnivačica Doma kulture Silosi Anastasija Ana Ćetković, i osnivačica Haos community space Blanka Šupe, pokrenut je projekat koji za cilj ima oživljavanje Silosa kao operskog prostora. U tom skladištu beskonačne energije kanimo da kreiramo umetnost koja će nadahnuti svakog pojedinca u publici na psihološki i duhovni razvoj, kroz društvene teme ali i čulne momente. U vremenu globalizacije, cilj i svrha umetnosti prelaze sa predmeta na koncept, koji će pokazati dematerijalizaciju i integraciju sa energijom u prostoru. Počinjemo sa gala koncertom 25. avgusta, na kom će pored mene nastupiti svetski poznat mecosopran Nensi Fabiola Herera, i dirigentkinja Đana Frata.

Cilj za iduću godinu je da Silosi postanu ambijent u kome će se odvijati ozbiljan festival, i operske predstave na važne društvene teme?

- Da, a među velikim i inovativnim projektima u planu je da budu i oni osmišljeni povodom osam decenija od kraja Drugog svetskog rata, poput produkcije operske predstave "Brundibar", dečje opere koja je u logoru Terezin izvedena 55 puta za godinu dana, od 1942, nakon čega je najveći broj dece koja su je izvodila poslata u Aušvic... To je samo jedan od projekata zamišljenih tako da pruže duboke uvide u psihološke karakteristike likova i sociološke aspekte priče, zahvaljujući osobenom konceptu i neposrednom kontaktu izvođača i publike, u jedinstvenom ambijentu.

Smatrate da opera ima budućnost, uz temeljnu transformaciju?

- U svetu je mnogo minimalističkih produkcija, simbolizma u režiji, konceptualnog pristupa... Živimo u vremenu koje na globalnom nivou pokazuje trend opadanja interesovanja novih generacija za operu, kao klasičnu umetnost u klasičnoj režiji. Praćenje novih trendova u konceptualnoj umetnosti doprinelo bi i edukaciji novih generacija, pa i približavanju opere toj publici. I festivalom u Silosima želimo da pokažemo da je orijentacija čoveka ka sebi uz stimulaciju muzikom koja naglašava koncept, jedan od efikasnih psiholoških mehanizama koji vode ka opstanku i rastu.

Iako ste se kao četvorogodišnjakinja zaljubili u operu gledajući "Čarobnu frulu" ili "Ljubavni napitak" u Narodnom pozorištu, nikada niste poželeli da budete deo ansambla Beogradske opere?

- Zapošljavanje operskih pevača na neodređeno vreme, poput sistema koji uporno opstaje u našim operskim kućama, nikako ne može da se održi na duže staze, a što je najgore - može da uljuljka ljude i da oni prestanu da rade na sebi, da rastu i da se razvijaju. Naše operske kuće neminovno će doživeti transformaciju sa vremenom koje dolazi, način finansiranja moraće da se prilagodi modelima finansiranja evropskih teatara, a ne da ostaje kompletno budžetski, što je teško održivo. Biće neophodno redefinisati radne odnose, napraviti drugačije poslovne modele. Mladi umetnici bi trebalo da idu na audicije, da se bore za sebe i rade na razvijanju svoje individualnosti, da se oprobaju u različitim projektima i kontekstima.

Privatna arhiva

Držati korak sa vremenom

KAKVU bi ulogu opera mogla da ima u budućnosti?

- Mislim da je budućnost opere da promoviše nova rešenja, nove stilove i primenjuje nove tehnologije. Neophodno je da ide u korak sa vremenom ali i da se drži dobro poznate tradicije, radi njenog negovanja i očuvanja. Jako se radujem i operama koje su u nastajanju - mislim na modernu muziku i na teme kojima se bave, na primer migrantima, psihološkim stanjima, borbi protiv nasilja...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije