Kultura

VELIKI PREVODI NIKOLE BERTOLINA: Iz štampe izašao prepev Bodlerovog "Cveća zla" i Remboove "Alhemije reči", uskoro Apoliner

В.Ц.С.

04. 08. 2024. u 16:54

IZDAVAČKE kuće "Treći trg" i "Srebrno drvo" pokrenule su novu biblioteku "Veliki prevodi", a prvi primerci Bodlerovog "Cveća zla" i Remboove "Alhemije reči" objavljeni su pre dva dana, u čast 93. rođendana čuvenog prevodioca Nikole Bertolina.

ВЕЛИКИ ПРЕВОДИ НИКОЛЕ БЕРТОЛИНА: Из штампе изашао препев Бодлеровог Цвећа зла и Рембоове Алхемије речи, ускоро Аполинер

Instagram scerrenshot

Bodler i Rembo će biti u redovnoj prodaji od 12. avgusta, a ubrzo potom uslediće i Apolinerovi "Alkoholi". Za prepev sve tri knjige zaslužan je upravo Bertolino i ujedno sve imaju njegov predgovor.

Nikola Berolino jedan je od najuvaženijih domaćih prevodilaca, ali i proznih pisaca. Dva puta je dobio nagradu za najbolji poetski prevod i to oba puta za prepev poezije Viktora Igoa (1973. za zbirku "Crna sunca" i 2010. za prevod poeme "Bog"). Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije, kao i brojnih drugih priznanja, uključujući Priznanje za izuzetne zasluge za kulturu Republike Srbije 2007.

Što se tiče "Cveća zla" Šarla Bodlera, u pitanju je jedno od najčešće objavljivanih dela, prevedeno na sve književne jezike, a po broju izdanja može se uporediti sa Biblijom, Kuranom, Danteovom "Božanstvenom komedijom", Servantesovim "Don Kihotom"... Kako navode izdavači, Bodler svom čitaocu predočava mračnu i duboko onespokojavajuću panoramu neizlečivog zla u čoveku, a njegovog "licemernog" čitaoca najviše uznemirava i iritira saznanje da se o ljudskom zlu ne može govoriti a da se ne prizna njegovo postojanje upravo u samom biću onoga koji govori.

Treći trg

Delo Artura Remboa ostavilo je nemerljiv trag u savremenoj književnosti, muzici i umetnosti. Svoja najpoznatija dela stvarao je u kasnim tinejdžerskim godinama. Zahvaljujući njemu, naglašavaju izdavači, "sada znamo da poezija treba nekamo da vodi". Ona, pogotovo u sudbonosnim danima istorije, progovara o tom tajanstvenom cilju, izražavajući se jezikom budućnosti, još ne sasvim pristupačnim našem poimanju.

Gijom Apoliner je sam sebi postavio za cilj "stvaranje novog humanizma" i "otkrivanje unutarnje prirode sa neslućenim, nemerljivim, neumoljivim i radosnim čudesima". Prerana smrt sprečila ga je da tim putem stigne mnogo dalje no što je stigao, ali ono što je ostavio za sobom bilo je dovoljno da u njemu vidimo "nešto više od mitske figure preteče i proroka, kakva se najčešće nametala, pretvarajući ovog pesnika i njegov život u legendu koja, međutim, nema mnogo zajedničkog s njegovim delom".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
EUROBASKET 2025 DOBIJA NOVU DIMENZIJU UZ OVU PONUDU

EUROBASKET 2025 DOBIJA NOVU DIMENZIJU UZ OVU PONUDU