Kultura

VELIKI PREVODI NIKOLE BERTOLINA: Iz štampe izašao prepev Bodlerovog "Cveća zla" i Remboove "Alhemije reči", uskoro Apoliner

В.Ц.С.

04. 08. 2024. u 16:54

IZDAVAČKE kuće "Treći trg" i "Srebrno drvo" pokrenule su novu biblioteku "Veliki prevodi", a prvi primerci Bodlerovog "Cveća zla" i Remboove "Alhemije reči" objavljeni su pre dva dana, u čast 93. rođendana čuvenog prevodioca Nikole Bertolina.

ВЕЛИКИ ПРЕВОДИ НИКОЛЕ БЕРТОЛИНА: Из штампе изашао препев Бодлеровог Цвећа зла и Рембоове Алхемије речи, ускоро Аполинер

Instagram scerrenshot

Bodler i Rembo će biti u redovnoj prodaji od 12. avgusta, a ubrzo potom uslediće i Apolinerovi "Alkoholi". Za prepev sve tri knjige zaslužan je upravo Bertolino i ujedno sve imaju njegov predgovor.

Nikola Berolino jedan je od najuvaženijih domaćih prevodilaca, ali i proznih pisaca. Dva puta je dobio nagradu za najbolji poetski prevod i to oba puta za prepev poezije Viktora Igoa (1973. za zbirku "Crna sunca" i 2010. za prevod poeme "Bog"). Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije, kao i brojnih drugih priznanja, uključujući Priznanje za izuzetne zasluge za kulturu Republike Srbije 2007.

Što se tiče "Cveća zla" Šarla Bodlera, u pitanju je jedno od najčešće objavljivanih dela, prevedeno na sve književne jezike, a po broju izdanja može se uporediti sa Biblijom, Kuranom, Danteovom "Božanstvenom komedijom", Servantesovim "Don Kihotom"... Kako navode izdavači, Bodler svom čitaocu predočava mračnu i duboko onespokojavajuću panoramu neizlečivog zla u čoveku, a njegovog "licemernog" čitaoca najviše uznemirava i iritira saznanje da se o ljudskom zlu ne može govoriti a da se ne prizna njegovo postojanje upravo u samom biću onoga koji govori.

Treći trg

Delo Artura Remboa ostavilo je nemerljiv trag u savremenoj književnosti, muzici i umetnosti. Svoja najpoznatija dela stvarao je u kasnim tinejdžerskim godinama. Zahvaljujući njemu, naglašavaju izdavači, "sada znamo da poezija treba nekamo da vodi". Ona, pogotovo u sudbonosnim danima istorije, progovara o tom tajanstvenom cilju, izražavajući se jezikom budućnosti, još ne sasvim pristupačnim našem poimanju.

Gijom Apoliner je sam sebi postavio za cilj "stvaranje novog humanizma" i "otkrivanje unutarnje prirode sa neslućenim, nemerljivim, neumoljivim i radosnim čudesima". Prerana smrt sprečila ga je da tim putem stigne mnogo dalje no što je stigao, ali ono što je ostavio za sobom bilo je dovoljno da u njemu vidimo "nešto više od mitske figure preteče i proroka, kakva se najčešće nametala, pretvarajući ovog pesnika i njegov život u legendu koja, međutim, nema mnogo zajedničkog s njegovim delom".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

PLES POČINJE OKRETANJEM KOSTIJU : Beogradski festival igre od 13. marta do 8. aprila okuplja vrhunske umetnike i trupe
Kultura

0 3

PLES POČINJE "OKRETANJEM KOSTIJU" : Beogradski festival igre od 13. marta do 8. aprila okuplja vrhunske umetnike i trupe

KAO i prethodnih godina, Beogradski festival igre, 23. po redu, i ovogputa okupiće vrhunske umetnike i trupe sa različitih strana sveta. Podsloganom "Budi igra koju želiš da vidiš", od 13. marta do 8. aprila, uBeogradu i Novom Sadu nastupiće 15 kompanija iz 12 zemalja sa 20 predstava, među kojima je svetska premijera "Tako blizu toliko mnogoputa" Nacionalnog baleta iz Atine.

27. 02. 2026. u 18:11

Politika
Tenis
Fudbal
SRBIJA ODUŠEVILA RUSIJU! Ko, bre, neće sa Rusima? Mi, Srbi, hoćemo!

SRBIJA ODUŠEVILA RUSIJU! Ko, bre, neće sa Rusima? Mi, Srbi, hoćemo!