MISTIČAN PRISTUP FILOZOFIJI: Jedan od ključnih mislilaca svog vremena, Fridrih fon Šeling preminuo na današnji dan

PRE 170 godina, na današnji dan (20. avgust) svet je izgubio jednog od najuticajnijih filozofa nemačkog idealizma - Fridriha fon Šelinga (1775 - 1854). Bio je jedan od ključnih mislilaca svog vremena, a njegov rad ostavio je dubok trag u filozofiji, naročito u oblasti idealizma, prirodne filozofije, mitologije i religije.

vikipedia

Šeling je svoju filozofsku karijeru započeo već sa 23 godine postavši profesor filozofije na Univerzitetu u Jeni. Njegove ideje razvijale su se u intelektualno bogatom okruženju, gde je sarađivao i polemisao sa nekim od najvećih umova tog vremena, poput Johana Gotliba Fihtea i Georga Vilhelma Fridriha Hegela.

Jedan od njegovih najpoznatijih doprinosa filozofiji je razvoj "Filozofije prirode", gde je pokušao da objasni prirodu kao dinamični proces u kojem se duh i materija neprestano prepliću. Šeling je verovao da je priroda organski sistem u kojem su svi delovi povezani i u međusobnoj interakciji, te da se kroz razumevanje prirode može doći do dubljih istina o svetu i čoveku.

Njegova "Filozofija mitologije" i "Filozofija i religija" označile su prelazak ka kasnijim fazama njegovog mišljenja, gde je sve više pažnje posvećivao odnosu između mitologije, religije i filozofije. U ovim radovima, Šeling je istraživao kako mitološki i religijski sistemi odražavaju dublje metafizičke istine i ljudsku težnju za spoznajom apsolutnog.

Za razliku od svojih savremenika, Hegela i Fihtea, Šeling je bio skloniji mističnijem i intuitivnijem pristupu filozofiji, često naglašavajući važnost umetnosti, religije i mitologije u otkrivanju istine. Njegove ideje imale su veliki uticaj na kasnije filozofe, posebno na egzistencijaliste i romantike. Iako je često bio u senci Hegela, s kojim je delio mnoga filozofska interesovanja, Šelingova originalnost i inovativnost učinile su ga jednim od najvažnijih filozofa nemačkog idealizma.

Njegova smrt 1854. godine označila je kraj jedne epohe.

Preporučujemo

Kultura

0 2

GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELjEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu

03. 01. 2026. u 14:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije