KROZ POEZIJU I ROBIJAŠI DOTIČU SLOBODU: Intervju - Ester Ramon, pesnikinja i profesorka komparativne književnosti iz Madrida
POEZIJU piše duša, a dušu je teško reprodukovati pomoću novih tehnologija.
Foto Privatna arhiva
Zato, ako me pitate da li će najuzvišenije stihove u budućnosti pisati ljudi ili veštačka inteligencija, želim da verujem da će u tom nadmetanju sa modernim tehnologijama pobediti pesnici - rekla je, za "Novosti", Ester Ramon, pesnikinja i profesorka komparativne književnosti na Univerzitetu Karlos III u Madridu i vrlo zapažena učesnica minulog 19. Međunarodnog novosadskog književnog festivala u Novom Sadu u organizaciji Društva književnika Vojvodine.
Ramonova je objavila desetak knjiga poezije. Njene pesme prevedene su na nemački, engleski, francuski, rumunski, švedski, portugalski i arapski jezik. Svoju poeziju objavljuje i u brojnim književnim časopisima. Ponosna je i na činjenicu da se njena zbirka Scelle u Francuskoj pred čitaocima pojavila dvojezično - na španskom i francuskom jeziku. Zahtevan odnos između čoveka i prirode uz dijalog poezije sa drugim umetnostima, okosnica su njenog dosadašnjeg opusa.
Šta govori vaše profesorsko iskustvo - imaju li vremena i želje mlade generacije, opsednute mobilnim telefonima, da čitaju poeziju?
- Mladi ljudi su danas pod ogromnim uticajem društvenih mreža i uopšte novih tehnologija i teško se koncentrišu na nastavni program. Ipak, studenti koji su kod mene na komparativnoj književnosti vole da na časovima razgovaraju o knjizi, da čuju mišljenje profesora i kolega studenata. Oni su naviknuti na veštačku inteligenciju. Zato smo na fakultetu uveli novi, prilagođen program ispitivanja studenata. Ispitivači slušaju razgovore studenata o književnosti i na osnovu tih utisaka ih ocenjuju.
Utiče li politika i u kojoj meri na vašu poeziju?
- Poezija predstavlja neku vrstu politike ali kada pišete stihove, vi imate izbor. Moja poezija nije politika u uobičajenom smislu. Moje knjige govore o klimatskim promenama, prirodi, životinjama, siromaštvu, migracijama, o ulozi žena. Posvećena sam kompleksnim temama.
Foto /Privatna arhiva
Učestvovali ste pre desetak godina u Oslu u istraživačkom projektu o ulozi umetnosti u javnoj sferi. Do kakvih saznanja ste došli?
- U istraživačkim projektima očekuje se na kraju nekakvo zajedničko gledište, ali to nije uvek onako kako vlade tih zemalja, odnosno organizatori priželjkuju, jer na umetnost se ne može posmatrati pojednostavljano, a ona, pritom nikada ne može i ne sme da bude zarobljena. Bilo je zanimljivo jer su ljudi radili na projektu i radili su zajedno. Razmenjivali su mišljenja.
U nekim zatvorskim centrima predavali ste osuđenicima kreativno pisanje. Postoji li kod ljudi, čija je sloboda ograničena zbog prestupa koje su počinili, istinska želja za čitanjem i kreativnim pisanjem?
- Jedna od misija u mom životu je podučavanje ljudi poeziji. To je moja strast, zato što ljudi kroz poeziju mogu da budu bliži sami sebi. Za mene je poezija totalna sloboda. Kada sam radila u zatvoru, ti ljudi su kroz poeziju mogli da dotaknu slobodu koju svako od nas nosi bez obzira gde se nalazio. Iako su bili okrivljeni za nešto, imali su pravo da budu slobodni kroz poeziju. To je bilo veoma zanimljivo i dobro iskustvo i za mene i za te ljude.
Zbog čega je vama kao pesniku veoma važna fotografija?
- Predajem u nekim školama fotografiju. To je spona između reči i vizuelnog. Slika je u poeziji bitna.
Pripremate li novu knjigu pesama?
- Nije još završena, ali njene delove sam čitala ovde, u divnom Novom Sadu, u kojem sam, kao i u Srbiji, prvi put. Tema knjige su majka Isusova Presveta Devica Marija i anđeo Gabrijel koji je njoj nagovestio da će začeti sa Duhom svetim. Anđela Gabrijela u mojim stihovima muči i dilema o ženi-devici, ali ne uspeva da to pitanje izgovori.
Roman po Romeru
OBJAVILA je Ester Ramon ove zbirke pesama: "Tundra" (2002), "Marva" (2008), "Eksplozivni gas" (2009), "Soli" u saradnji sa engleskim fotografom i arhitektom Markom Bentlijem, (2011), "Lov sa tvorovima" (2013), "Prebivalište" (2015), "Zapečaćena" (2019) "Seme" (2022), "Raznobojno telo" (2024) i druge zbirke. Autorka je i prozne knjige "Delfinine karte" (2022) inspirisane junakinjom filma "Zeleni zrak" francuskog reditelja Erika Romera.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ALBANCI U PANICI: "Nestaju" im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!
Kosovo je Srbija, a kod Albanaca koji južnu srpsku pokrajinu smatraju nekakvom lažnom državom - ovih dana je sve lošija situacija kada se radi o tome kako ljudi doživljavaju život na tom prostoru.
22. 12. 2024. u 15:36
"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik
PREDSTAVNICI Rusije eskaliraju situaciju, ali nema potrebe da se ljudi plaše trećeg svetskog rata, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin televiziji Rusija 24.
22. 12. 2024. u 08:36
NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)
Pored Huan Karlosa Ferera, Karlos Alkaraz je na mesto trenera postavio i Samjuela Lopeza, pa će se njih dvojica menjati iz turnira u turnir.
22. 12. 2024. u 12:45
EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom
Košarkaši Crvene zvezde dočekuju ekipu Partizana u ponedeljak od 19 časova u okviru 13. kola ABA lige.
22. 12. 2024. u 14:30
DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca
Srpski strelac Damir Mikec pobednik je 28. međunarodnom turniru u slovenačkom Trzinu.
22. 12. 2024. u 14:05
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNjECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
NJEGOŠ I MADAČ - DVA POGLEDA NA ČOVEKA: Vladimir Papić upoređuje "Luču" i "Čovekovu tragediju" (VIDEO)
NA koji način Petar II Petrović Njegoš u svom spevu Luča Mikrokozma iz 1845. godine i mađarski pisac Imre Madač u svojoj dramskoj poemi Čovekova tragedija iz 1862, predstavljaju odnos čoveka, Boga i đavola - tema je zanimljive analize Vladimira Papića.
22. 12. 2024. u 22:37
NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.
22. 12. 2024. u 22:35
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNJECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
Komentari (0)