ČITAV ŽIVOT POSVETIO SRPSTVU: Ostavština akademika Dejana Medakovića (FOTO)

RASKOŠAN profesionalni život akademika Dejana Medakovića (1922- 2008), istoričara umetnosti, predsednika SANU, univerzitetskog profesora, pisca, pesnika, erudite, započeo je u Muzeju grada Beograda.

Foto Muzej grada Beograda

I upravo institucija gde je dobio prvo radno mesto mladog kustosa (nakon što je, tokom godina Drugog svetskog rata, u Narodnom muzeju volontirao kao asistent čuvenom Milanu Kašaninu), predstavlja se legat,  koji su iz vrednog porodičnog nasleđa brižljivo izabrali i poklonili njegovi sin i snaha.

Na izložbi, u Salonu MGB, nazvanoj prema čuvenom petoknjižju – „Efemeris“, naći će se deo iz te kolekcije od 650 predmeta, među kojima je 110 umetničkih slika, kao i stilski nametaj, rukopisi, knjige, fotografije, lični predmeti...

- Inicijatori formiranja legata i njegovog koncepta su naš čuveni dirigent Pavle Medaković i njegova supruga Gordana, koji su sve kustoski precizno popisali, inventarisali, pa je u muzej legat stigao, sa gotovo pola završenog posla- otkriva, za „Novosti“ direktorka Muzeja grada Beograda, Jelena Medaković, koja je i sama, udajom, postala deo ove znamenite porodice. – Moj prvi radni dan u ovoj ustanovi započeo je tako što su me kolege povele da vidim njegovu kancelariju. Sada su u legatu i fotografije iz perioda kada je tu radio,  ali i beleške, koje se odnose na priče iz ovog muzeja.

Салон у стилу Луја XVFoto: Фото Музеј града Београда

POGLEDAJ GALERIJU

Primanje i predstavljanje legata,  okupio je čitav jedan tim, nastavlja direktorka, pa su uz nju, koja je autor prostornog rešenja izložbe „Efemeris“, na ovom projektu zajednički radili kustosi Marija Stošić, Goran Antonić, Predrag Đidić , Marija Petrović i Jana Milosavljević.

-Postavka je koncipirana tako da publici približi jednog od naših najznačajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka, koji je najveći trag ostavio u delima koja su se bavila srpskim pitanjem, kretanjem našeg naroda na ovim prostorima, Srbima u Beču, Zagrebu, Trstu, Sent Andreji...- nastavalja sagovornica. - Imao je duboko i iskreno izgrađenu nacionalnu svest, a opet u okviru jednog evropskog sveta, okruženja i života. Svojim delom potvrđivao je upravo taj naš značaj u širem kontekstu. Momo Kapor je, kada je primao nagradu sa njegovim imenom, rekao da se osećao kao da postaje deo evropskog sveta. Njegovo ime daje i taj svetski i evropski prizvuk.

Prioritet sadašnjeg, a i kasnijeg predstavljanja ovog legata, kada bude otvorena centralna zgrada u Resavskoj ulici, kako tvrdi direktorka MGB, je da  se kroz ličnost Dejana Medakovića predstavi i razvoj kulture našeg glavnog grada:

-Legat zato i pripada našoj zbirci za kulturu. U godinama pred nama, kustosi će, u smislu njenog  istorjskog značaja, ovu ostavštinu obrađivati temeljnije, a biće dostupna i budućim istraživačima koji će se baviti Dejanom Medakovićem.  

Karakteristično za kolekciju likovih dela, koja je sada dospela u muzej,  je da su autori većine, bili njegovi bliski prijatelji, iz raznih perioda života i stvaralaštva.  Čitav jedan odeljak aktuelne postavke se i zove "Kolekcija sa posvetom", i čine je slike Peđe Milosavljevića, Bate Mihailovića, Cuce Sokić... Tu je i jedan Lubardin crtež sa posvetom, a sagovornica skreće pažnju na veoma rani i javnosti nepoznati rad Miće Popovića, koji je slikar, kako anegdota kaže, čitavog života pokušavao bezuspešno da otkupi nazad:

-Na njoj je jedna školjka prepoznatljivog Mićinog kolorita, ali ne liči na ono što se očekuje od tog umetnika. U zbirci je i desetak Mićinih bakropisa.  Dobili smo i mnoge druge rane i netipične radove, od Milana Konjovića, preko Ivana Tabakovića, do Voja Stanića. Ima tu i Protića, Čelebonovića, Ćelića...To su manji formati, ali sapecifično odabrani, u jednom muzeološki opravdanom nizu i grupi, koje je držao u svojoj kući u Beogradu.

U njegovoj kolekciji su bile kopije srednjevekovnih fresaka iz naših manastira, Ivanke Živković, ali i Nadežda Petrović, čak i jedan Direrov otisak.

-Deo legata su i porodični portreti koji su nekada bili u palati Medakovića u Zagrebu, kao i  dve garniture u stilu Luja XV. Gotovo u svakoj generaciji možemo da pratimo Medakoviće koji su uticali na tok i kretanje srpskog naroda.  Neki od njih predstavljeni su na portretima Novaka Radonjića, tu je i jedna dagerotipiju Anastasa Jovanovića na kojoj je Milorad Medaković, iz vremena kada je bio na dvoru kod vladike Radeta, na Cetinju.

Inače, kuća na Zrinjevcu 15, koju su Medakovići, bežeći 1941. prodali svom lekaru, restitucijom je vraćena porodici Rošić, koja se pripremama za njenu restauraciju, otkriva sagovornica:

-Ne znamo sudbinu letnjikovca pored Zagreba, ali postoje fotografije sa kojih se jasno vidi to imanje, kroz kojeg su se vozili „bjuikom“, teniski tereni,  pa vam je jasno zašto su njegovog oca nazivali Velikim Getsbijem. To je jedan život kakav mi ne poznajemo, a postojao je za Srbe u Zagrebu.

Na postavci je rekonstruisan i njegov svakodnevni radni ambijent, sa bidermajer nameštaj iz radne sobe, u kojoj je provodio najviše vremena.

-U centru toga je jedan skroman radni sto na kome su nastajala mnoga njegova velika dela – opisuje Jelena Medaković. - Na fotografijama iz biblioteke, vidi se kako sedi za tim malim stolom okružen brdom knjiga.  Lično je bio veoma jednostavan, a opet okružen delima najvećih umova i talenata svoga vremena. Čitajući ispočetka sve što je pisao, vidi se koliko je njegova ostavština vanvremena. Neke misli koje je beležio krajem osamdesetih, i po pitanju Kosova, ali i globalne političke scene, kao da su sada pisani.

U tom segmentu će biti izloženo i orenje, odlikovanja, neka od prvih izdanja njegovih knjiga (među njima i prva zbirka pesama objavljena 1947. ), beleške, spisi, pisama, fotografije...

-Kroz fotografije se vidi i njegov smisao za nastup i ta gospodstvenost u nekom svakodnevnom životu. Ima snimaka sa Hilandara na kojima je gotovo neprepoznatljiv, ali i onih iz detinjstva, sa privatnih ekskurzija po Veneciji, koje je otac organizovao za njega i njegovog brata Srđana. Na njima je i fratar koji ih je učio istoriju arhitekture i samog grada, gde se možda i razvila želja da se kasnije i sam bavi istorijom umetnosti.

Prema mišljenju direktorke Muzeja grada Beograda, veoma je bitno  da se legatorstvo na velika vrata vrati u institucije zaštite, posle dugog niz godina nepoverenja građana prema ustanovama, zbog neizlaganja ostavštine.

-Kada bude gotova zgrada u Resavskoj,  nekoliko stotina kvadratnih metara biće opredeljeno upravo za legate, gde će se smenjivati na šest meseci zbirke, koje su našem gradu ostavljali velikani poput Nušića, Paje Jovanovića, Ive Andrića, Mage Magazinović, ali i pordica Smodlake, Fredl, Sekulić...Ovo je 48. celina koju muzeju grada poklanja jedna porodica. Gotovo da nema značajnog Beograđanina ili familije, koji na naki način nisu prisutni u našoj instituciji. Moram da naglasim da su svi legati, iako neki među njima nisu predstavljani, ipak očuvani. Ne znamo šta bi bilo da su se kroz neke ostavinske rasprave rasparčali- zaključuje Jelena Medaković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije