PEČATI, TRAJAN TRAG U ISTORIJI: Izložba Arhiva Vojvodine u Budimpešti, još jedno svedočanstvo o životu Srba u Austrougarskoj
U TEKELIJANUMU, zadužbini najvećoj izvan Srbije, a ugneždenoj u centru Budimpešte, koju je rodu svome 1838. godine darovao prvi srpski doktor prava Sava Tekelija (Arad, 1761 - Pešta, 1842) da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva, preksinoć je otvorena izložba "Pečati" iz fondova Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.
Foto Arhiv Vojvodine
Sedamdeset najreprezentativnijih pečata, razastrtih na četrdeset panoa, svedoči o pravnom i kulturnom sistemu u kojem su živeli i Srbi 19. veka na prostoru Bačke u nekadašnjoj Habzburškoj, a od 1867. u Austrougarskoj monarhiji.
Postavku, koja će trajati do 20. oktobra, u prusustvu visokopreosvećenog mitropolita budimskog i temišvarskog Lukijana, svečano je otvorio direktor vojvođanskog Arhiva dr Nebojša Kuzmanović.
- Pečati i pečatnjaci su svojevrsni dokazi vremena i društva u kojem su nastali, i važni su za izučavanje različitih segmenata političke i kulturne istorije jednog naroda - kazala je za "Novosti" autorka postavke Danijela Branković, arhivski savetnik, koja je za ovu izložbu probrala pečate, svedoke istorije Srba, Nemaca, Mađara, Bunjevaca, Slovaka, Rusina i drugih naroda koji su živeli na teritoriji Bačko-bodroške županije u 19. veku.
Otvaranje izložbe privuklo mnogo posetilaca, Foto Eparhija budimska
U negdašnjoj Bačkoj, dok je još bila deo "žuto-garne monarhije" kako je pesnik Laza Kostić oslovljavao Habzburšku i Austrougarsku monarhiju, smrt velikodostojnika nije se oglašavala zastavama na pola koplja već - crnim voštanim pečatom. Jedan takav potiče iz 1847. godine sa obeležjima tadašnjeg i današnjeg Novog Sada: tri kule, valoviti Dunav i golub sa maslinovom grančicom. Pečat je utisnut i izrezan povodom smrti Nadora (palatina), velikodostojnika sa mađarskog dvora.
Simboli na pečatima svedoče najčešće o sistemu vrednosti jednog društva u određenom vremenu i odnosima koji su u njemu vladali. Stoga su vredan izvor svim naraštajima istoričara.
- Pečati nam govore da je austrijska vlast, u pravnom smislu vodila računa i o drugim narodima. Imamo pečate ispisane na latinskom, kasnije na nemačkom i mađarskom, a posle toga i na srpskom jeziku. Pečati Deronja i Tovariševa ispisani su ćirilicom jer su Srbi te, 1850. godine, bili većinski živalj u tim mestima - otkriva nam autorka.
SVEČANO Dr Nebojša Kuzmanović, mitropolit Lukijan i Danijela Branković (prva zdesna), Foto Eparhija budimska
Otvaranju postavke "Pečati" prisustvovali su prvi savetnik Ambasade Srbije u Mađarskoj Ivana Kunc, potpredsednik Samouprave Srba u Mađarskoj Milan Đurić, direktor Srpskog instituta Pera Lastić, upravnik i kustos Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji Kosta Vuković, prof. dr Marko Štefan Peters sa Andraši Univerziteta i prof. dr Aleksandar Urkom sa ELTE Univerziteta.
Okrugli ili elipsasti
SFRAGISTIKA pravi jasnu razliku između pečata i negativa pečatnjaka kojim je pečat otisnut. Pečatnjak je od čvrstog materijala, najčešće metala, kamena ili dragog kamenja.
Pečat je najčešće okruglog ili elipsastog oblika sa nekim simbolom u sredini. Primena pečata kao administrativnog sredstva postojala je u najstarijim civilizacijama. Služio je kao sredstvo za overu nekog javnog spisa.
Pomoć eksperata Sentandreji
UOČI izložbe u Sentandreji, dvadesetak kilometara severozapadno od Budimpešte, potpisan je protokol o saradnji Arhiva Eparhije budimske i Arhiva Vojvodine. Eksperti-arhivari iz Novog Sada pretočiće sve svoje bogato iskustvo u sređivanje arhivske građe nad kojom bdi Eparhija budimska.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"TREĆA SREĆA!" Porodila se glumica Marija Petronijević, sa njim je dobila troje dece - uspešan je stručnjak i domaćin (FOTO)
NjIHOVA priča pokazuje da uspeh ne zavisi od lokacije, već od vizije, rada i ljubavi.
05. 05. 2025. u 15:56
SINA SPASILI KROZ PROZOR: Strašna nesreća Nikoline i Saše Kapora, autom sleteli u Drinu
BRAČNI par Nikolina Kovač i Saša Kapor su izbegavajući direktan sudar sa kamionom, završili u mutnoj Drini sa svojim sinom Nikolajem koji je imao svega dve godine.
05. 05. 2025. u 19:56
RUSIJA ODUŠEVLjENA: Stigla joj lepa vest iz Srbije
Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, na meti brojnih sankcija, pa i sportskih, usled čega ruske reprezentacije ne mogu da igraju međunarodne takmičarske utakmice. Srbija će, međutim, izaći u susret Rusima i sa njima odigrati odbojkaški meč, obelodanio je novi selektor "orlova", George Krecu.
05. 05. 2025. u 21:10
"ZLO" JE SPAVALO 250.000 GODINA Budi se "zombi" vulkan, hitno upozorenje: "Nebo će se zamračiti..."
OVA aktivnost je vidljiva u karakterističnom uzorku deformacije tla, tzv. “sombreru”, gde se zemlja u centru vulkana podiže dok se okolno područje spušta, poput oboda šešira.
05. 05. 2025. u 10:21
NEZAPAMĆEN SKANDAL! KK Partizan priznao: "Naša trojica košarkaša učestvovala u tuči ispred noćnog kluba" (UZNEMIRUJUĆI VIDEO SNIMAK)
Košarkaški klub Partizan saopštio je u ponedeljak kasno uveče da su se tri igrača "crno-belih" našla prošle noći usred incidenta koji se dogodio nedaleko od poznatog beogradskog noćnog kluba.
05. 05. 2025. u 23:20
VERA MATOVIĆ O RAZVODU BRAKA: "On viče na mene, ja na njega..."
PEVAČICA je otkrila zbog čega se svađa sa partnerom.
05. 05. 2025. u 22:10
ZAHAROVA O UPOZORENjU VUČIĆU ZBOG POSETE MOSKVI: Banditizam i ucena, tako deluju terorističke ćelije
PORTPAROLKA ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova danas je nazvala upozorenja Evropske unije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u vezi njegove posete Moskvi za Dan pobede, "banditizmom i ucenom''.
30. 04. 2025. u 16:55
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
OBRT! Bastijan Švajnštajger skinuo burmu, pa poručio: "Bilo je lepo..."
NE STIŠAVAJU se priče o razvodu Ane Ivanović i Bastijana Švajnštajgera. Iako se bivša teniska šampionka i nemački fudbalski as godinama predstavljaju kao skladan par, društvene mreže i mediji poslednjih nedelja bruje o navodnoj krizi u braku i razvodu.
04. 05. 2025. u 11:07 >> 11:11
Najnovije iz rubrike
"NOVOSTI" VAS VODE U "MADLENIANUM"
UKOLIKO želite prijatno provedeno veče uz atraktivne operske i pozorišne predstave, dovoljno je da pratite naš portal.
06. 05. 2025. u 09:37
"MOJOJ MAJCI" U ITALIJANSKOM INSTITUTU ZA KULTURU U BEOGRADU": Otvorena izložba fotografija Ivon de Roze
Izložba "Mojoj majci" autorke Ivon de Roze otvorena je večeras u Italijanskom institutu za kulturu, gde će trajati do 22. maja.
05. 05. 2025. u 20:51
VALADONOVA ZATVARA "POMPIDU": Do kraja ovog meseca traje poslednja izložba pred petogodišnje renoviranje pariskog "Bobura"
Brižljivo odabranom izložbom, francuski nacionalni centar za kulturu i umetnost "Žorž Pompidu", poznatiji široj javnosti kao "Bobur", oprostiće se od publike na duži niz godina zbog renoviranja.
05. 05. 2025. u 15:11
GEOPOLITIKA SVETOSAVLJA - SAVIN PODVIG ZA SPAS NARODA: Novo izdanje jedine političke studije o Svetosavlju prof. dr LJubiše Despotovića
SVETOSAVLjE je mnogo više od religioznog osećanja, ono je i geopolitički pogled na svet i kulturna, pravna, moralna i prosvetna praksa koji su srpskom narodu dali identitet i omogućili stvaranje države na opasnom prostoru sučeljavanja najvećih svetskih sila i njihovih univerzalističkih religija i ideologija. Ponovno upoznavanje i razumevanje dela i zaveta srpskog svetitelja - modernizatora je jedini način da se srpski narod spase sa ruba biološkog i identitetskog opstanka, suštinska je poruka knjige "Geopolitika Svetosavlja" prof. dr Ljubiše Despotovića u izdanju Arhiva Vojvodine i Instituta za političke studije, u kome je autor naučni savetnik i predsednik Naučnog veća.
05. 05. 2025. u 13:13
POZORIŠNA KRITIKA: Ima li zemlje za mladiće?
SMEH koji izazivaju neuki pozorištanci Ive Brešana, a neki i vrlo prevejani prevaranti i lopuže, dok se za lovu od države "kulturno uzdižu", danas je potpuno drugog kvaliteta od premijere "Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja", sedamdesetih prošlog veka.
05. 05. 2025. u 06:45
Komentari (0)