KNJIGA O BOGORODICI JE MOJE ŽIVOTNO DELO: Intervju - LJiljana Habjanović Đurović o veri, stradanju pravoslavaca, romanu "Tamo gde je ona"

OVIH dana put čitalaca krenuće novi roman Ljiljane Habjanović Đurović pod nazivom "Tamo gde je ona".

Foto Nemanja Maraš

To je knjiga koja svedoči o istoriji hrišćanske vere iskazanoj kroz čudesnu povest o ikoni Bogorodica Filerimosa, i njenom uzbudljivom trajanju dugom dve hiljade godina. Od Efesa, gde je ikonu živopisao Sveti Luka gledajući Presvetu Bogorodicu, preko Jerusalima i Konstantinopolja, Rodosa i Malte, Rusije i Srbije, sve do Crne Gore, u romanu se nižu sudbine i priče čuvara ove ikone, ali i čuvara hrišćanstva.

Kako ste odlučili da napišete roman o ikoni Bogorodica Filerimosa?

- U jesen 1995. godine sa blagoslovom tada igumana Cetinjskog manastira, a danas mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija otvoren je ćivot Svetog Petra Cetinjskog i ja sam dobila milost da vidim i celivam česticu Časnog krsta i ruku Jovana Krstitelja, dve izuzetne relikvije koje su neraskidivo povezane sa ikonom Bogorodice Filerimose. Sama ikona tada je bila u nekom muzejskom depou, nedostupna. Ikonu sam videla početkom maja 2003, pošto je izložena u Narodnom muzeju na Cetinju. I mada je bila tamo gde joj nije mesto, osetila sam njenu svetost i zadivila me je veličanstvena lepota lika Presvete. Godine 1999. u romanu "Paunovo pero" prvi put sam pisala o Presvetoj Bogorodici. Zatim sam 2005. godine objavila roman "Svih žalosnih radost", priču o njenom zemaljskom životu.

- O Presvetoj, kao osloncu i putevoditeljki, kao milosrdnoj darodavki i brzopomoćnici, pisala sam u još nekoliko romana. Godine 2012. objavila sam roman "Sjaj u oku Zvezde" u kojem sam govorila o vremenu kada su ikone bile zabranjene, a oni koji su voleli i poštovali ikone proganjani. Pitala sam se kako je u tom zlom vremenu, koje je trajalo sto dvadeset pet godina, sačuvana najvažnija hrišćanska ikona, posebno kada se zna da oni koji uništavaju vole prvo da unište simbole. A ta ikona jeste simbol. Pitala sam se ko su bili ljudi koji su je čuvali, i kako su je čuvali. Kada sam počela da pišem "Ostroško trimirje", čitajući o istoriji manastira Ostrog saznala sam da su ikona, relikvijar sa česticom Časnog krsta i ruka Jovana Krstitelja baš tu, pod zaštitom Svetog Vasilija, sačuvani tokom Drugog svetskog rata. Tada sam odlučila da povest o ikoni bude treća, a "Kćeri Svetog Vasilija" četvrta knjiga "Ostroškog trimirja".

Sva ta dešavanja i moj davni zavet da svojim delom služim Presvetoj Bogorodici i hrišćanskoj veri, sklopili su se i doveli do toga da započnem pisanje romana "Tamo gde je ona".

Foto Nemanja Maraš

Jedna ovakva tema iziskivala je opsežna istraživanja. Koja mesta ste obišli, koje arhive ste pohodili kako biste saznali više o velikoj svetinji?

- U leto 2020. sa blagoslovom mitropolita Amfilohija počela sam da radim na romanu o ikoni Bogorodice Filerimose. Čitala sam literaturu, dopisivala se sa arhivarima - istraživačima na Rodosu, Malti, u Rusiji. Osim Antiohije, obišla sam sva mesta u kojima je bila ikona. Neka ranije, neka kada sam započela rad na knjizi. Više puta razgovarala sam sa Antunom Sbutegom, diplomatom, malteškim vitezom i autorom sjajne knjige "Ikona vitezova". Razgovarala sam i sa tada vladikom Joanikijem i sa monahom ostroškim i cetinjskim Markom Kalanjom, koji je imao veliku milost da se baš njemu razotkrije tajna gde je ikona u ovom našem vremenu, dok je čitav svet mislio da je nepovratno izgubljena. Za sve to vreme pisala sam. A onda sam shvatila da priča o ikoni Bogorodica Filerimosa prevazilazi okvire priče o ljudima i događajima vezanim za Ostrog i Svetog Vasilija, i decembra 2021. godine prekinula sam pisanje tog romana i napisala "Kćeri Svetog Vasilija" kao treću knjigu "Ostroškog trimirja". Čim sam ga završila, vratila sam se rukopisu romana "Tamo gde je ona".

Roman "Tamo gde je ona" počinje u Crnoj Gori, pod Ostrogom...

- Da, prolog romana govori o onim satima kada ostareli patrijarh srpski Gavrilo (Dožić) stoji na kiši i studeni, dok nemački vojnici pljačkaju manastir i odnose zlato iz državnog trezora, koje je mladi kralj Petar Drugi ostavio u manastiru pre nego što je pošao na put bez povratka. Patrijarh zna da će ga neprijatelji odvesti u logor, ali se Majci Božjoj i Svetom Vasiliju ne moli za svoje izbavljenje, već da pljačkaši ne pronađu ono što je skriveno ispod poda u igumanovoj keliji. I za šta niko osim njega, čak ni iguman, ne zna da su tri najveće hrišćanske svetinje.

Vaš roman je i priča o ljudima koji su ikonu proteklih dvadeset vekova čuvali, neretko braneći je i svojim životom. Satkali ste u romanu impresivnu galeriju likova. U kojoj meri je za vas ovo bio književni izazov?

- Te priče dešavaju se u različitim gradovima, od Jerusalima do Cetinja. Tokom dve hiljade godine. I stoga je priča o svakom liku, mestu i vremenu jedan kratak roman.

Čitaoci romana srešće Svetog Luku i prve hrišćane, Majku Božju i žene mironosice, slavne carice Istočnog rimskog carstva koje su menjale istoriju hrišćanske vere boreći se protiv jeresi i organizujući vaseljenske sabore, pravoslavne monahe i patrijarhe, vitezove i velike majstore Reda Svetog Jovana, žene iz naroda kojima su iščupali srca ali nisu mogli da im otmu duše i žene koje su u svetu muškaraca osvojile slobodu i postale vlasnice sopstvenih života. Ti likovi zaista su različiti po svemu. Ono što ih povezuje jedne sa drugima, i ono što ih povezuje sa mnom i olakšava mi da ih razumem je velika ljubav prema Majci Božjoj i želja da joj služe. Zbog te složenosti, ali i zbog lepote priče i načina na koji sam je ispričala, usuđujem se da kažem da se knjiga "Tamo gde je ona" može nazvati životnim delom.

U kojoj meri ovu knjigu možemo da čitamo i kao onu koja otkrivajući prošlost predstavlja i ovo, sadašnje vreme?

- U svakoj priči iz prošlosti mi možemo da prepoznamo sadašnjost, prosto zbog toga što se tokom decenija i vekova menja dekor vremena, menjaju se okolnosti, ali se ljudska priroda ne menja. I ta nepromenjena ljudska priroda čini da čovek iz veka u vek ponavlja iste greške, iste zablude, ali i čini iste podvige. Ima iste čežnje i strepnje, iste tuge i radosti, kao i mi danas. I zato su nam ti likovi bliski kao da su naši savremenici.

Foto Nemanja Maraš

Kažete da je vaš roman i svedočanstvo da su pobede Božjih protivnika kratke i prolazne, a Božje pobede večne...

- Od postanka sveta odvija se borba između dobra i zla, između Boga i njegovog protivnika. Svako od nas može da odabere da li će služiti Bogu i u korist ljudi, ili će služiti Božjem protivniku i protiv ljudi. Takve izbore imali su i junaci romana "Tamo gde je ona". I opredeljivali su se. Neko odmah i lako. Neko tek posle brojnih iskušenja i borbi protiv sopstvenog greha i slabosti. Ali uvek vođeni ljubavlju prema Presvetoj Bogorodici i krepljeni molitvama pred ikonom. Tim svojim izborom potvrđivali su da su pobede Božjih protivnika kratke i prolazne a Božje pobede večne.

Susreti sa čitaocima na Sajmu

Bliži se Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Da li ste spremni da dočekate čitaoce koji već godinama unazad strpljivo čekaju u redu za vaš potpis?

- Mnogo se radujem svakom Sajmu knjiga i susretu sa čitaocima, kako onim odraslim, tako i najmlađim. Za odrasle sam spremila novi roman i posebno izdanje romana "Paunovo pero", koji neprestano objavljujemo evo već dvadeset pet godina. Za najmlađe čitaoce napisala sam priču o ljubavi i poverenju "Srećko i Veroljupko", sa lepim ilustracijama Marije Stojisavljević. Kao i svake godine, biću na štandu svakog dana od 11 do 19 časova.

Različito pišu i izgovaraju

Bogorodicu zovete Filerimosa, premda je uvrežen naziv kod nas Filermosa. Zašto?

- Na internetu, pa čak i u literaturi, možete naći da iste reči i pojmove razni autori različito pišu i izgovaraju. Mešaju se grčka i latinska leksika. Zato sam ja tokom rada na romanu imala savetnike za grčki, italijanski i ruski jezik, kojima sam se u knjizi i posebno zahvalila. Kod njih sam proveravala kako se pišu neke reči, kako se neke reči prevode i izgovaraju. U konkretnom slučaju, brdo na Rodosu je Filerimos ili Gora Filerimos, a ikona Bogorodica Filerimosa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije