TONI PARSONS, ZA "NOVOSTI": Srbija oduvek ima važno mesto u mom srcu

MNOŠTVO se "jubileja" i razloga za radost steklo u ovoj, aktuelnoj poseti bestseler pisca Tonija Parsonsa Srbiji i Beogradskom sajmu knjiga - petnaesti je put u našoj zemlji, a prvi put je bio pre ravno pola veka, kao dvadesetogodišnjak.

Z. Jovanović

Autor koji garantuje gužvu i uzbuđenje pred štandom "Lagune", svom je srpskom izdavaču ponudio ekskluzivna prava na roman "Ubistvo za prezauzete" - te je sedma knjiga iz serijala o detektivu Maksu Vulfu svetsku premijeru doživela upravo na srpskom jeziku, u prevodu Nenada Dropulića.

- Vašoj "Laguni", zahvaljujući kojoj postoje izuzetna izdanja svih mojih romana na srpskom, u sjajnom prevodu - koji je umnogome zaslužan za to što doživljavam toliko topao prijem kod srpskih čitalaca, dao sam svetsku ekskluzivu iz više razloga. Srbija oduvek ima važno mesto u mom srcu, ovde imam prijatelje kako u Beogradu, tako i u Nišu koji ću ovih dana takođe ponovo posetiti... Na Beogradski sajam knjiga uvek dolazim sa velikom radošću, a kako se pred čitaocima u Velikoj Britaniji roman neće naći sve do početka iduće godine, napravio sam "prostor" za ovaj boravak na Sajmu - otkriva za "Novosti" Parsons, koji je još pre deset godina u našim medijima poručivao kako bi "dosadni" sajam knjiga u Frankfurtu trebalo da ustupi mesto najznačajnijeg upravo našem, beogradskom.

Te je 2014. godine pisac - uveliko slavan zahvaljujući svojim dirljivim i tako životnim (mahom iz njegovog ličnog života i "izvučenim") dramama o porodici i ljubavi, kao što su "Čovek i dečak", "Čovek i žena", "Za moju malu" - u Beogradu promovisao prvi svoj izlet (kako je tad delovalo) u svet krimi romana, i prvi roman o Maksu Vulfu, "Jedan po jedan". Ipak, deceniju kasnije Parsons je ostao u potpunosti posvećen žanru, a umesto samo tri nastavka serijala, na koliko ga je tadašnji ugovor obavezivao, u rukama srpskih čitalaca se našla već sedma priča o popularnom detektivu.

- Za moju karijeru pisca trilera kriva je čaša vina koju sam 2010. popio sa rediteljem Semom Mendezom, odnosno razgovor koji smo tada vodili - priča je na koju pisac rado podseća. - Sem mi je pričao kako će režirati naredni film o Bondu i kako ponovo iščitava Flemingove knjige, pa sam se prisetio koliko sam ih ja obožavao kao mali, i odlučio da ih i sam "repriziram". Već do polovine prve stranice "Kazina Rojal", rodila se odluka da napišem serijal krimi romana, a docnije sam punu godinu proveo razmišljajući o toj ideji - da stvorim svog Bonda, Holmsa, Filipa Marloua...

I stvorio ga je - to je detektiv Maks Vulf koji, baš kao i pripovesti o njemu, neretko oživljava pojedine segmente lika, dela, profesionalnog puta ili intimne (i)storije njegovog književnog oca. Počevši od adresa na kojima radi - Maks u Odseku za ubistva londonske policije, a na kojima je dugogodišnju novinarsku karijeru gradio Toni Parsons, ili od toga da je reč o čoveku privrženom porodici, jer za ovog je britanskog pisca porodica sve (makar je, kako veli, činili samo otac, kći i ostareli pas, kao što i jeste slučaj sa Vulfom). Baš kao što je u roman o "čoveku i dečaku" onomad izlio iskustva samohranog oca mališana, tako u pričama o Vulfu "razotkriva" ona kroz koja je prolazio podižući, sada 22 godine staru, kći. Kći, koja bi uvek rado nahranila beskućnike iz kraja, koristeći tatinu kreditnu karticu - što je slika kojom počinje najnoviji roman o Vulfu, samohranom ocu devojčice na pragu tinejdžerskog doba.

- Čini mi se da je triler, u stvari, najbolji, najpodesniji način da se progovori o svim važnim i velikim temama današnjice, a svakako i najzanimljiviji, jer jedina obaveza pisca u ovom žanru je da štivo mora biti interesantno i uzbudljivo - naglašava Parsons, koji se potrudio da u Vulfa, osim tih porodičnih, utka sasvim dovoljno "oldskul" elemenata koji bi ga činili baštinikom vrednosti "stare škole" - i to ne samo kada je reč o tradiciji britanskog krimića, već i policije na Ostrvu.

- Oduvek su, dok sam odrastao, svi ponavljali kako je britanska policija najbolja i kako joj nema ravne, a danas kao da baš niko više tako ne misli, ne želim da u potpunosti izgubim veru u policiju u Velikoj Britaniji i jedno od pitanja koje postavljam je upravo "Jesu li policajci i dalje heroji?" - kaže pisac koji, iako sklon da otkriva i voli najrazličitije kulture i podneblja, ne krije koliko ponosa u njemu budi kada čuje pohvalne reči o britanskoj tradiciji, kulturi, državi (preferira baš sve englesko, otkriva nam i to, od krimića do rok bendova, a na neminovno pitanje "Bitlsi" ili "Stonsi"? - bivši muzički novinar se bez razmišljanja opredeljuje za Džegera i Ričardsa).

Druženje sa čitaocima

JUČE je Parsons na 67. Beogradskom sajmu knjiga potpisivao primerke "Ubistva za prezauzete", prve u svetu objavljene, a ponovo će se sa čitaocima na štandu "Lagune" družiti u subotu po podne. Pored toga, posle jučerašnje tribine o njegovom stvaralaštvu, gost iz Britanije učestvovaće u još jednom tribinskom programu, ponovo u sali "Ivo Andrić", gde će sutra od 17 časova razgovarati o književnoj vrednosti žanra, sa srpskim kolegom Dejanom Stojiljkovićem, uz moderaciju Nenada Dropulića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije