TV KRITIKA: U požaru svetova

TEŠKO je bilo napraviti biografsku pokretnu sliku o najvećem srpskom piscu HH veka.

Foto N. Skenderija

Nije bilo ni osobito uzbudljivo ovo preduzeće: Andrićev život nije davao povoda za neku osobitu dramu jer je pisac bio smiren, povučen i pun obzira, usidren u neku naročitu stabilnost koja teži potpunoj ravnoteži u svetu koji je bio sve samo ne uravnotežen. I kad je bio mlad Andrić je delovao kao stari mandarin ili pesnik Moro Ipo iz njegove mladalačke "Japanske priče". Javne događaje pratio je sa učtivom pažnjom i u njima učestvovao koliko bi sam odredio. Uprkos strašnoj, često smrtonosnoj matici HH veka, strpljivo je gradio svoju harizmu. Bio je to život "u požaru svetova" kaže Andrićev polukolonijalni nemački biograf Mihael Martens opisujući, međutim, prilično verno sudbinu pisca. Biograf parafrazira samog Andrića ("Žena na kamenu") kada kaže "Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri". A ipak, daleko o toga da je Andrić sagoreo u ovom svetskom ognju ili nestao u njegovom plamenu.

Naprotiv, dodao mu je još žive vatre kao pisac, kloneći se, koliko je mogao, pogubnih strasti svog doba. To i jeste neminovni paradoks kada je u pitanju priroda Andrićeva.

Naizgled sasvim povučen pobedio je u igri koja je samlela mnoge velike igrače. Mora se priznati: majstorski. Za svoj veliki trijumf platio je, bez roptanja, visoku cenu.

Ali sa donje strane, ispod te zaštitne opne, nije vladao nikakav mir. Sudarale su se tamo opake strasti jednog nemogućeg podneblja, tamnog vilajeta u kome je rođen, odrastao i odatle se uzneo u večnost. Kako bi inače preživeo i nama preneo tragediju i sumrak našeg veka, što je jedino i važno, jer sve ionako prolazi i propada. "I to će proći", kaže se u jednoj njegovoj noveli, sve će nestati i poništiti svaki smisao ako se ne čitaju svi oni poetski znakovi pored puta koje pisac beleži i spaja u poetski otisak jedne probuđene savesti, što nam, istovremeno, otkriva i osnovni smisao Andrićevog dela.

Njegovi izvori bili su bosanski lonci i sav balkanski karakazan, ali je utok tragedija evropskog čoveka HH veka i zato je, smatra, Volfgang Šnajder, Andrić pisac evropskog kova, kako, uostalom i razumeva navedenu Martensovu metaforu. Ta evropska razmera dodaje naročit pigment svakom Andrićevom štivu i to je Zapad uspeo da pročita i vrednuje, uprkos razmahnutom evropejstvu naših provincijskih "zapadnjaka" i svih mogućih evropskih tragičara, kojima je Andrić bio okružen i nad kojima je uspeo da se uzvisi.

Naročito nad Krležom, koji je kipteo zelenom mržnjom (Vinaver) i huškao svog svemoćnog gazdu protiv Andrića, ali nije mogao ništa osim da mu, onako, baš europejski, psuje majku hrvatsku i potura lažnu biografiju u svojoj preplaćenoj (nazovi)enciklopediji, koja je, na kraju, završila na deponiji sekundarnih sirovina. I to je, srećom, prošlo.

Foto RTS

Uopšte, ceo život Andrićev pratile su slične pikanterije i govorkanja, intrige i podmetanja, nad kojima je jedva uspeo da se održi. Ružna knjiga bi se mogla sačiniti od takvih apokrifa. Evropski književni magnat, koji je jedini poznavao i Principa i Hitlera i Omer-pašu i Goju o jadu se teškom zabavio sa svojom sredinom, zavišću i spletkama, pa i nasrtajima na njegov privatni život, od kojih nije ostala imuna ni tv serija koju smo, samo iz poštovanja prema velikom piscu, odgledali do kraja. Autor (ili autori?) serije nije uspeo da razgrne ovo žbunje pored Andrićevog puta. Često je baš od njega stvarao svoj malokrvni igrokaz koji je činio glavno tkivo ove razglednice. Umesto da današnjem mladom gledaocu pokažu šta je bitno i neprolazno u Andrićevm delu, kuda sežu stvarni koreni jedne moćne literature, zašto je značajno što se sretao i sa Pikasom i sa Geringom, šta se ne sme izostaviti od svih njegovih tragova, dakle da osmisle nekakvu kulturno-istorijsku fikcionalnu celinu, zbog čega se, valjda, i pravila ova serija, ti "autori" su nam ponudili niz efemerida, anegdota, skečeva iz Andrićevog navodnog života, proverenih ili većim delom uzetih zdravo za gotovo, koji svaki za sebe, nemaju naročitog značaja. Ponekad sve to deluje kao serija klipova iz nekog neobičnog tik-toka. To je oveći, anemični mozaik, gde se neuko spajaju razna vremena i epohe u pokušaju da se sačini kolaž jednog važnog života. Sve je tu ravno, uglavnom bez emocije; glumci izađu, izgovore šta im je napisano i vrate se u anonimnost. Svi liče jedni na druge, ništa se ne pomera, sve se "odrađuje" prema nekoj zadatoj šemi, bez uspona i padova, bezlično, banalno, nedarovito, bez ukusa i mirisa; slike se listaju kao u nekoj tv slagalici ili slikovnici, koja se brzo zaboravi. Ko nije čitao Andrića neće saznati zašto nam se uopšte prikazuje ovaj život, a ne neki drugi i po čemu su značajna vremena koja se smenjuju. Jedino što je zaista vredno u ovoj seriji je uspešna rekreacija Andrićevog lika: pred nama kao da često oživi ona stara, draga pojava, koju smo nekad viđali u šetnji od Dvora do Kalemegdana. (Imao sam prilike da ga malo i lično studiram, ali o tome drugi put.) Nema zbora, Stanić je verno "skinuo" Andrića, maska i "stajling" su zaista gotovo savršeni i zaslužuju sve pohvale i nagrade koje će nadobijati. Oživeo je i Andrićev habitus i dostigao nivo "podražavanja" koji se, u najboljem, približava aristotelskom. Šteta je samo što sve je sve drugo slabašno i neubedljivo, što taj i takav Andrić lebdi u neredu slučajnosti. Ništa ne vredi što nam ponekad ponešto svoje i pročita ili doslovno - izdeklamuje.

Sve to dolazi od nemušte organizacije prostora i vremena (čitaj: dramaturgije i režije) u ovoj zb(i)rci pokretnih slika. Naša stara boljka. Umesto da se ovakvog posla late stručni i odgovorni sineasti, kojih još imamo, a da država, koja sve to plaća, povede više računa o umetničkom značaju ovakvog projekta (i to ona može, kad hoće), "poentirali" smo, po ko zna koji put, u upadljivoj nesrazmeri sa ambicijama. Vrhunac ovakve filmske metafore je naš Nobelovac koji u švedskom fraku šeta po mostu na Drini i blago se osmehuje večnosti. Eto. I to je prošlo.

Preporučujemo

Kultura

0 0

PLESNO "ZIDANjE SKADRA": Predstava Miloša Isailovića inspirisana epskom motivima

01. 11. 2024. u 19:45

Kultura

0 0

"ISTORIJA POZORIŠTA" U NIŠU: Junaci predstave Šekspir,Sara Bernar, Stanislavski, po motivima Meta Tompsona

01. 11. 2024. u 14:00

Kultura

0 1

DOLAZI "JELENA ANŽUJSKA": Predstava o srpskog kraljici na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta

02. 11. 2024. u 07:00

Kultura

0 1

"VEŠTICE IZ SALEMA" U JDP: Portugalski teatar gostuje u Beogradu sa komadom Artura Milera

01. 11. 2024. u 21:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije