SPAVAJ MIRNO, MAJSTORE: U Aleji zaslužnih građana sahranjen je pisac Radoslav Petković

OVI trenuci kad je naše sećanje na smrt daleko manje savršeno nego naslov njegovog romana, čini nas svesnim da je i on, naš Vava, prešao u sećanje, a poznata nam je velika krhkost tih osećajnih predela. Evo, već govorimo o Radoslavu Petkoviću u prošlom vremenu. "Kraj se puta ne može izbeći, sam sam, tone sve u farisejstvo, nije život što i polje preći". Citiram ovaj stih, razgovaram s Vavom kao što je on razgovarao sa svojim junacima, jer znam da je voleo i ovog pesnika i ovaj stih iz pesme "Hamlet".

Foto: N.Skenderija

Ovim rečima iz dirljive besede, naslovljene "Nepodnošljiva teškoća opraštanja", književnica Vida Ognjenović oprostila se od nedavno preminulog pisca i dobitnika brojnih književnih nagrada Radoslava Petkovića (1953-2024), na Novom groblju u Beogradu. Petković je izgubio bitku sa bolešću 28. oktobra, u Novom Sadu. Iza sebe je ostavio romane "Put u Dvigrad", "Zapisi iz godine jagoda", "Sudbina i komentari", "Savršena sećanja na smrt", zbirke priča "Izveštaj o kugi", "Čovek koji je živeo u snovima", kao i esejističke knjige "Ogled o mački", "O Mikelanđelu govoreći", "Vizantijski internet", "Kolumbovo jaje"...

- Jedinstven po svom velikom intektualnom kapacitetu, poznavanju književnosti, istorije i filosofije, kao i po humanoj i moralnoj čistoti. U literaturi dosledan u bežanju od opštih mesta, i razmetljivosti rečima, strogo se kretao izvan predvidivog. Pomalo gord da se sviđa svakom, nije pevušio u pomodnom horu vedrih nota, već je nastojao da sam gazi, pa i stazom varke ako treba. U svemu ga je vodila njegova neutaživa volja za saznavanjem sveta. Sa dečačkim žarom pisca u potrazi za temom, prebirao je po istorijskim zapisima i pronalazio sudbine kojima su neophodni njegovi komentari, da bi sve to preraslo u vrhunski roman - kazala je Vida Ognjenović ispred kapele, gde su se okupili brojni poštovaoci Petkovićevog dela, poznanici, pisci, književni kritičari, javne ličnosti...

- Mi čuvari njegovog dela. Čuvari kažem, jer ko jednom pročita Vavinu rečenicu, postaje joj zaverenik. Ja jesam. A bilo je, ima ih i biće ih još, Majstore, dobro si to znao i sam, nisi orao more. O tome će posvedočiti klubovi tvojih čitalaca. Generacije tvojih čitalaca su sad odojčad. Oni će tvojom prozom buditi uspavanog Čoveka - rekla je Ognjenovićeva i poručila:

- Spavaj mirno Majstore, moj dragi Prijatelju. Sačuvaj nam mesta u Nebeskoj Biblioteci.

Petković je sahranjen u Aleji zaslužnih građana, na mestu gde uz njega počivaju fizičar Jagoš Purić, pisac Adam Puslojić i glumica Branka Veselinović. Na grobu se od bliskog ličnog i prijatelja po peru oprostio i Dragan Velikić.

Драган Великић се опростио од пријатељаFoto: Фото: N.Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

- Bili smo brucoši kada smo se Vava i ja upoznali na Odseku opšte književnosti, u Đušinoj ulici, jednog oktobarskog dana 1972. godine. Rekao bih da smo se prepoznali i ostali bliski narednih pola veka. Ni sa jednim prijateljem nisam delio toliko toga kao sa Vavom. Među nama nije bilo tajni. Njegovim odlaskom moj svet se smanjio za čitavu jednu teritoriju. Nedostajaće mi Vavina lucidnost i humor. Bio je ne samo izvrstan pisac, istinski erudita, već i najveći intelektualac svoje generacije. Pisao je i govorio isključivo o onome što je znao. A znao je mnogo, najviše od svih nas koji smo ga istinski poznavali - kazao je Velikić.

On se prisetio i jedne letnje noći u Rovinju, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su zoru dočekali zajedno:

- Vava i ja smo je proveli u društvu sa našim starim znancem, gospodinom Bahusom, stigli smo pred zoru i do teme smisla života. Pitali smo se da li je ništavilo poslednja adresa ili možda ipak postoji neki drugi svet. I tada smo se dogovorili da onaj ko prvi otputuje bude ispraćen govorom onog koji ostaje. Dragi Vavo, od te rovinjske noći prošlo je pola veka. Stigao je trenutak rastanka, privremenog samo. Jer Veliki skupljač nikoga ne zaboravlja. Hvala ti za sve one rečenice u kojima i dalje dišeš, kao što je ova: "Jedno od najvećih umeća je koračati ivicom, ali ne paralisan strahom od nje, ne bežeći unazad kao pseto podvijenog repa. Umeti biti srećan. Umeti biti. I svu neizvesnost koja još čeka pozdraviti radosno jednim velikim možda." Majstore, slava ti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije