Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Omaž tužnom nemom klovnu

Драгана Бошковић

16. 12. 2024. u 06:45

U MUZIČKO-POETSKOJ žanr slici, pozorišnoj verziji snimanja romantično-humorističnog nemog filma Čarlija Čaplina "Svetla velegrada" (1931), koreograf Amalija Benet, reditelj Nikita Milivojević i kompozitor Teodoros Oikonomou su zamrzli u scenskom vremenu harizmu najvećeg malog čoveka u istoriji kinematografije.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну

To je, verovatno, bila i namera autora koji su (u saradnji sa Nacionalnim teatrom iz Atine) upriličili virtuozni mjuzikl, sa elementima pevanja i poezije, u slavu bezvremenog Čaplinovog duha.

Tačno je da u ovoj predstavi nema "drame", snimanje "Svetla velegrada" je okvir za omaž nezaboravnom čovečuljku u prevelikim cipelama, sa polucilindrom na glavi, koji zapada u nerešive probleme zbog svog uzaludnog nastojanja da nadmaši sebe... Srećom je zaobiđena namera da se od zauvek zapamćenog poetičnog, tužno-smešnog humora Čaplinovog filmskog junaka i njegovih dogodovština nasilno sačini dramski konflikt, da bi se tema i postavljanje predstave opravdali. To zaista ne bi bilo primereno, naročito zato što se unutar epizoda iz pomenutog nemog filma već nalaze i tema, i poruka, koju veliki Čaplin hoće da pošalje. Mali čovek pobeđuje i kapitalizam, i "američki san" svojim velikim srcem i upornošću, sa kojom, na primer, voli slepu cvećarku, ili pobeđuje (sebe) u nemogućoj situaciji boks meča...

Benetova i Milivojević su akcenat ovog omaža stavili na virtuoznost, sa kojom gosti iz Atine - glavni akter, Prokopis Agatokleos, kompozitor i kavijaturista Teodoros Oikonomou, scenograf Stamatina Tzoka, dizajner svetla Kristina Tanasoula, ali i "naši", Stefan Radonjić, Mina Nenadović, Milorad Damjanović, Vesna Čipčić, Vukašin Jovanović, Stanislava Nikolić, Ivan Zablaćanski i Miloš Lazarov... prate u stopu, svojim nadahnućem, gostujuće majstore. Kostim Jelene Stokuće je izvrstan, u epohi i glamuru, a odlični su i svi ostali učesnici ove lepote pokreta, igre, duha i poezije (stihovi su Stavrosa Stavroa), dok pozorišnim jezikom ponavljaju priču o nepobedivosti duha, rekonstrukcijom snimanja nemog filma, sa svim zakulisnim događanjima, svima znanim...

Predstava "Čarli Čaplin, svetla velegrada" je i svojevrstan celovečernji klavirski koncert kompozitora i (uživo) pijaniste Teodorosa Oikonomua, koji, kao što je red, prati na klaviru radnju nemog filma, dajući mu ritam i emociju. Zvuci koje, umesto dijaloga, ispuštaju junaci, odlično se uklapaju u ubrzanje filmskog slepstika, a u tome je nenadmašan i pravi hit otkriće u ovoj predstavi mladi glumac Vukašin Jovanović - u ženskoj ulozi, ali i kao batler koji izvrsno peva. Takođe, mlada glumica Mina Nenadović, sveža je scenska pojava, kako u svojoj izražajnoj glumi, tako i u baletskom scenskom pokretu. Sam Čarli Čaplin, u interpretaciji čudesnog Prokopisa Agatokleusa, ni u jednom trenutku nije bio ni karikaturalan, ni ilustrativan, živeo je na sceni BDP stvarni, istiniti život i stvarao magiju, po kojoj je Čaplin zauvek ostao najbolji i jedinstven.

Lepota je pozorišni kvalitet, koji ponekad uspeva da zameni čak i aristotelovske dramske zahteve.