POČAST MAJSTORIMA REŽIJE: Jugoslovenska kinoteka ovog meseca u znaku Živorada Mitrovića i Zdravka Velimirovića (FOTO)

SVOJ februarski program Jugoslovenska kinoteka posvetila je sećanju na dvojicu istaknutih domaćih reditelja Živorada Žiku Mitrovića (1921-2005) i Zdravka Velimirovića (1930-2005), koji su nas napustili pre 20 godina.

"Marš na drinu", Foto Kinoteka

Ove zime je digitalno restaurisan Mitrovićev film "Ubistvo na svirep i podmukao način iz niskih pobuda" (1969). Nova kopija tog krimi-trilera, u kojem su igrali Miša Janketić i Irena Prosen, biće premijerno prikazana 10. februara na dve besplatne projekcije.

Time započinje veliki ciklus filmova ovog majstora režije, scenariste, plodnog stvaraoca u više različitih žanrova. Sve do 27. februara u terminu od 18 sati na programu su njegovi popularni filmovi, od "Marša na Drinu" (1964) do "Užičke republike" (1974), partizanski vesterni "Ešalon doktora M" (1955), "Kapetan Leši" (1960) i drugi, drame "Potraži Vandu Kos" (1957), "Savamala" (1982)...

Retrospektivu Mitrovićevog opusa zaokružiće dve specijalne projekcije tokom ove godine. Ratna drama "Nevesinjska puška" (1963) biće prikazana sredinom godine, povodom 150. godišnjice ustanka srpskog naroda u Hercegovini. Krimi-triler "Nož" (1967) biće digitalno restaurisan, a premijera nove kopije zakazana je za 11. decembar u okviru evropskog projekta Sezona filmskih klasika.

Poznate Velimirovićeve filmove, kinoteka će prikazati od 7. do 9. februara. Reč je o krimi-drami "Dan četrnaesti" (1960), i to sa digitalno restaurisane kopije, zatim ratnoj drami "Lelejska gora" (1968), prema istoimenom romanu Mihaila Lalića, a nezaobilazne su i druge ekranizacije čuvenih romana - "Derviš i smrt" (1974) Meše Selimovića i "Dorotej" (1982) Dobrila Nenadića.

- Dobrota, ljudskost, dostojanstvo čine suštinu života, i u svim svojim filmovima strasno sam se bavio sudbinama usamljenih pojedinaca, hrabrih i časnih ljudi našeg mentaliteta koji su se s antičkom snagom borili za ove vrednosti - govorio je Velimirović.

Foto: "Дервиш и смрт", Здравко Велимировић и Гојко Шантић, Фото Кинотека

POGLEDAJ GALERIJU

Čak dva njegova filma, "Umir krvi" (dokumentarac iz 1971) i "Derviš i smrt" bila su nominovana za Oskar. Kako su "Novosti" već pisale, Velimirović se blisko družio sa Birislavom Pekićem sve do kraja njegovog života, 1992. u Londonu. Zajedno su snimili političku dramu "Dan četrnaesti". Ona je prvi Velimirovićev igrani film u karijeri, prvi scenario koji je Pekić napisao, i prvo ostvarenje jugoslovenske kinematografije koje je prikazano u glavnoj konkurenciji Kanskog festivala. Radnja filma događa se u zatvoru, i bavi se jednom od Pekićevih opsesivnih tema - prati sudbinu zatvorenika.

Pekić, koji je zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savez demokratske omladine Jugoslavije od 1948. do 1953. bio na izdržavanju kazne u kazneno-popravnim domovima u Sremskoj Mitrovici i Nišu (bio je osuđen na 15 godina, ali je pomilovan), u scenariju "Dan četrnaesti" prvi put počinje da piše ono o čemu će kasnije pisati celog života - zatvoru.

O nastajanju ovog filma svedočio je sam Velimirović, u dokumentarcu koji je napravila njegova supruga Ranka:

- Do ideje za film došao sam na čudan način - na teleksu u "Večernjim novostima" pročitao sam da je izašao predlog zakona da osuđenici koji se dobro vladaju mogu da dobiju četrnaest dana godišnjeg odmora - neki uz krug samog kaznenog doma, a neki i da odu kućama. Onda se srećnim slučajem pojavio Pekić, tada mladi, talentovani pisac, moj prijatelj i drug sa kojim sam odrastao na Cetinju. Moram kazati, bila je još jedna povoljna okolnost za film - Pekić je imao veliko lično iskustvo za ovu temu, robijao je pet i po godina, i kad sam mu predložio da napiše scenario znao sam da će to biti najbolja priča.

Od 33 ostvarenja iz sveta koja su 1960. bila u trci za Zlatnu palmu u Kanu, film "Dan četrnaesti" rangiran je na peto mesto.

U okviru obeležavanja godišnjice smrti Zdravka Velimirovića, biće postavljena i prateća izložba do sada neizlaganih fotografija iz zbirke reditelja.

Kinoteka podseća i na stogodišnjicu rođenja velikana svetske kinematografije Roberta Altmana (1925-2006) izborom iz njegovog opusa koji će se prikazivati od 11. do 28. februara u terminu od 20.30. Američki reditelj, scenarista i producent nagrađivan je u Kanu, Berlinu i Veneciji, nominovan je za sedam Oskara u kategorijama najbolji film i režija. Reč je o pet naslova i svi su na programu Kinoteke: kultni "MEŠ" (1970), zatim "Nešvil" (1975), "Igrač" (1992), "Kratki rezovi" (1993) i "Gosford park" (2001). Među ukupno 16 odabranih filmova nalaze se i vestern drama "Kockar i bludnica" (1971), krimi-drama i romansa "Svi smo mi lopovi" (1974), komična drama "Svadba" (1978), satirični film "Visoka moda" (1994) i drugi.

Linčova magija

FANOVI nedavno preminulog velikana svetskog filma, američkog reditelja i scenariste Dejvida Linča (na slici) imaće priliku da od 20. do 24. februara ponovo vide neka od njegovih najpoznatijih ostvarenja, hronološki od debitanskog i šokantnog filma "Glava za brisanje" (1977) do "Bulevara zvezda" (2001), koji mu je doneo Zlatnu palmu na festivalu u Kanu. Na programu su i čuveni "Čovek slon" (1980), "Plavi somot" (1986), "Divlji u srcu" (1990)...

"Karađorđe"

U SALI "Makavejev" će uoči praznika 15. februara biti održana besplatna projekcija prvog srpskog igranog filma "Karađorđe; ili život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" iz 1911. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije