PIONIR POTPUNE SLOBODE POKRETA: Intervju - Jelena Kajgo, dramski pisac, o Užičanki Magi Magazinović kao inspiraciji

U UŽIČKOM Narodnom pozorištu počele su probe predstave "Maga" o Magi Magazinović. Ova znamenita i svestrana Užičanka bila je filozof, koreograf, novinar, prevodilac, borac za ženska prava...

foto Z.Jovanović

Njeni raznovrsni talenti i nesvakidašnja ličnost bili su inspiracija za Jelenu Kajgo, čiji će komad postaviti na scenu Boris Todorović, a prvo izvođenje očekuje se u martu.

- Istraživanje koje sam sprovela pišući dramu predstavljalo mi je veliko zadovoljstvo, vodilo u više pravaca koji su meni, lično, veoma značajni. Na prvom mestu, razvoj feminističkog pokreta u Srbiji na kraju XIX veka, pionirski poduhvat nekoliko izuzetnih žena, na čelu sa Katarinom Malivuk, direktorkom Ženske gimnazije u Beogradu i osnivačem Beogradskog ženskog društva. Katarina Malivuk je, između ostalih, predavala Magi, Nadeždi Petrović, Dragoj Ljočić koja je bila prva žena doktor u Srbiji.

o Maga se posebno zalagala za ravnopravnost žena?

- Društvo se bavilo ženskim pitanjem (najviše humanitarnim radom) pod pokroviteljstvom kraljice Natalije, potom kraljice Drage. Maga se posebno zalagala za ravnopravno obrazovanje žena. Kada je ona upisala Filozofski fakultet, žene nisu mogle da budu redovni studenti niti da dobiju diplomu. Ipak, zajedno sa svojim saborkinjama, učinila je da se ta situacija promeni. Posle završenog fakulteta počela je da piše za "Politiku", kao prva žena novinar u Srbiji. I na kraju, ono što je meni i blisko i važno, okrenula se pozorištu: otišla je u Nemačku da usavršava glumu i susrela se sa revolucionarnim stilom igre Isidore Dankan. Istina, taj stil je imala prilike da vidi tokom gostovanja Mod Alan, kanadske igračice u Beogradu, na Kolarcu. Njena misija bila je da izuči ovu vrstu igre i donese je u Beograd. Osetila je da je klasičan balet limitirajući za duh i telo umetnika. Magin modernistički senzibilitet težio je potpunoj slobodi pokreta.

o U čemu je najviše doprinela razvoju ove umetnosti u Srbiji?

- Kada je Maga otvorila Školu za ritmiku i plastiku 1910. godine, Beograd je bio jedan od svega nekoliko gradova u Evropi koji je imao tu vrstu obrazovanja. I to deceniju pre nego što će nam ruski emigranti doneti klasičan balet u Nacionalni teatar. Dakle, kod nas je išlo obrnuto: imali smo prvo moderan stil igre, pa tek onda klasičan balet. Nažalost, umetnički i pedagoški uspon Mage Magazinović prekinuo je Prvi svetski rat, kao što je prekinuo i karijeru i život Nadežde Petrović, koja je u drami jedan od važnih likova... I nakon rata Maga je nastavila da radi nove koreografije i održava duh savremene igre, koja pada u senku pod potpunom dominacijom klasičnog baleta. Pogotovo nakon Drugog svetskog rata, kada Beogradski balet ulazi u svoje zlatno doba. Ipak, Magini umetnički naslednici održali su ovu nit, možemo slobodno reći, do naših dana. Danas imamo odsek za savremenu igru u Baletskoj školi "Lujo Davičo" u kojoj je Maga predavala i sa koga igrači odlaze u najprestižnije svetske kompanije.

o Inovativna i za naše, a kamoli za svoje doba, ona je ples shvatala kao neku vrstu introspekcije - otkrivanja nesvesnog dela u čoveku?

- Da, to je vreme kada se razvija psihoanaliza, pod uticajem Frojda i Junga. Sa jedne strane, moderna igra je pratila nasleđe antike - Isidora Dankan je igrala inspirisana nagim antičkim grčkim skulpturama, što donosi i estetsku revoluciju u tada konzervativnu Evropu. Već je bio veliki skandal što igračice igraju bose, a kamoli ogrnute samo prozirnim velovima. Sa druge strane, pored fizičkog oslobađanja, igra je nosila u sebi i neki iskonski nagon, koga igrač često nije ni svestan dok ne počne da improvizuje. Tada on upoznaje svoju kožu, krvotok, disanje, nagone, strasti, tegobe, ushićenja. I nije najbitnije kako pokret izgleda. To se uklapa u opšti princip umetničkog delovanja na početku dvadesetog veka - da umetnost, pa tako ni pokret, ne moraju biti lepi, već istiniti i ukorenjeni u određeni teorijski koncept.

o Da li ste u Maginoj autobiografiji "Moj život" našli neke zanimljive beleške iz tog vremena?

- Izdavačka kuća "Klio" planira da obnovi izdanje te divne knjige. Maga u njoj govori o svom životu, koji je bio "filmski" i na emotivnom planu. Reč je o vezi, potom i braku sa slavistom Gerhardom Gezemanom, sa kojim je dobila sina. Po izbijanju rata umire joj majka, ginu oba brata, umire Nadežda Petrović, onda i sin. To je za nju, zaista, "vreme smrti"... Ipak, nalazi snage da ode u Švajcarsku i vidi se sa Gerhardom, koji se sa našom vojskom povukao preko Albanije. Shvatila je da je zaljubljen u drugu ženu, ali su ostali u vezi i dobili ćerku. To, takođe, govori koliko nije podilazila stereotipima već se vodila sopstvenom voljom i osećanjima. Posle nekoliko godina, ona se rastala od Gerharda, a on se oženio drugom ženom i postao rektor Praškog univerziteta...

o Neke hrabre žene, koje su (posredno ili neposredno) ostavile duboke istorijske tragove (Jelena Anžujska, princeza Ksenija, Ilda Gešner, Mabel Grujic, Jelena Lozanić) glavne su junakinje vaših komada?

- Sve drame koje ste nabrojali, osim "Mage" i "Ilde Geršner", bile su poručene. Očigledno su one pronašle mene, na moje veliko zadovoljstvo. Slobodno mogu da kažem da je rad na njima, na neki način, bio moja duševna hrana. Naravno, i reakcije publike, kao i činjenica da dugo traju na repertoarima pozorišta. Veoma je važno da se bavimo značajnim ženama naše istorije, koje su često neopravdano marginalizovane.

o Da ste glumica (a ne pisac), koju biste od njih najradije igrali na sceni?

- Verovatno Magu, jer bih mogla da se podsetim svoje igračke karijere.

o Nedavno ste napisali i jednu komediju, za koju se ne može reći da je do sada bila vaš omiljeni žanr niti pozorišni izraz?

- Posle "Rolerkostera", shvatila sam da mi leži komedija, pa sam nastavila u tom pravcu. Jer, i sama se zabavim tokom procesa pisanja. Na našim scenama nedostaje komedija, i često se, sasvim neopravdano, smatra "nižim žanrom". Njena prednost je što možete na lak način, kroz humor, reći neke gorke istine o svetu, životu, društvu, ljudskoj prirodi. To ima katarzičan efekat.

o Postoji li još neka autentična ličnost kojoj biste poželeli da posvetite delo?

- Volela bih, ako budem imala snage, da napišem TV scenario o dinastiji Petrović i sedam neverovatnih ćerki kralja Nikole i kraljice Milene, rasutih po evropskim dvorovima - na čelu sa Jelenom Savojskom, kraljicom Italije.

o Kao već dugogodišnji direktor Bitef dens kompanije, šta smatrate svojim i njihovim najvećim uspehom?

- To što smo opstali. Prošle sezone obeležili smo petnaest godina od osnivanja i uprkos teškim uslovima rada (odnosno nemogućnosti stalnog zapošljavanja igrača) i stalnim odliv

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije