Kultura

"MI MREMO, MATICA OSTAJE": Na svečanosti najstarijeg hrama srpske kulture uručena Zmajeva nagrada (FOTO)

Jovanka SIMIĆ

16. 02. 2025. u 22:54

SVEČANOM sednicom i pesmom "Mi mremo, Matica ostaje" autora Raše Popova i Dušana Mihaleka, osvrtom na minulu godinu Matičinog predsednika prof. dr Dragana Stanića, uručenjem "Zmajeve nagrade" Veroljubu Vukašinoviću i Tomislavu Marinkoviću,kao i besedom prof. dr Viktora Savića o Đuri Daničiću - Matica srpska u Novom Sadu obeležila je u nedelju veče 199. rođendan.

МИ МРЕМО, МАТИЦА ОСТАЈЕ: На свечаности најстаријег храма српске културе уручена Змајева награда (ФОТО)

U prisustvu Njegovog preosveštenstva Mitrpolita bačkog dr Irineja, ministra informisanja Dejana Ristića, drugih uglednika i velikog broja matičara,Stanić je rekao da je prošle godine izdavačka delatnost Matičina bila veoma bogata – objavljeno je preko 70 knjiga.

POGLEDAJ GALERIJU

- Očuvan je ceo sistem naših časopisa a ustanovili smo i novi časopis Glasnik Matice srpske za iseljeništvo čime želimo da dopremo do naših ljudi ma gde oni živeli. Objavljeno je i deset tematskih zbornika,a posebnu pažnju posvetili smo dvovekovnom jubileju Letopisa – rekao je Stanić i podsetio da će narednog 16.februara ova naša najstarija ustanovav književnosti,nauke i kulture obeležiti dva veka trajanja.

Selimir Radulović, predsednik žirija za dodelu Zmajeve nagrade koju je Matica ustanovila 1953.godine, saopštio je da se je od 47 prispelih knjiga pesama žiri jednoglasno opredelio da priznanje ovoga puta ravnopravno dodeli Veroljub Vukašinović za zbirku „Žalac“ (SKZ) i Tomislav Marinković „Štao nama misle anđeli „(Arhipelag).O nagrađenim knjigama govorio je prof.dr Saša Radojčić.

Rečnik Đure Daničića

U BESEDI posvećenoj Đuri Daničiću (1825 -1882) jednom od najznačajnijih ličnosti Novog Sada i istorije srpske kulture, prof.dr Viktor Savić rekao je da je on na mnogo načina doprineo onome što smo mi danas.U ključnom periodu sredine 19.veka Daničić kodifikovao je srpski jezik.Iza ovog srpskog filologa,leksikografa i prevodioca ostalo je najznačajnije delo Rečnik srpskih književnih starina.Objavljen je 1863/4.godine i prvi je istorijski rečnik jednog slovenskog jezika.

Bolest je, na žalost, sprečila Tomislava Marinkovića da lično prihvati Zmajevu nagradu.Njegovu besedu zahvalnicu,upućenu ljubiteljima poezije, koju je napisao u bolesničkoj postelji pročitao je njegov prijatelj Petar Arbutina:

-Najpre se na ovom visokom priznanju zahvaljujem Matici i upućujem joj čestitke povodom proslave velikog datuma njenog osnivanja.Zahvaljujem i članovima žirija koji su mene i moju knjigu počastvovali prestižnom i dugovekom Zmajevom nagradom.Hvala i mom izdavaču Arhipelagu,a na kraju zahvalan sam i samom sebi budući da sam rukopis knjige pisao uprkos bolesti koja je neprestano vukla na svoju,a ja na svoju stranu – napisao je, između ostalog Marinković, navodeći da je Zmaj ne samo primer pesnika već i simbol čoveka i očovečenja ljudske patnje.

Laureat Veroljub Vukašinović rekao je da je značaj Matice srpske „prelepo zdanje arhitekture i nesamerljivo duhovno zdanje knjige i kulture“ spoznao osamdesetih godina prošlog veka kao student književnosti u Novom Sadu.

- Sama reč „matica“ nezaobilazno me vodi ka čudesnom svetu pčela i pčelojavljenju u poeziji, kako je govorio prof Radović, i upućuje na duh košnice kao osnove duhovne i kulturne misije Matice srpske kao nacionalne ustanove našeg naroda – rekao je Vukašinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

PUBLIKA BILA ŠOKIRANA VENSOVIM IZLAGANJEM: Spomenuo i izbore u Rumuniji, sasuo Evropi istinu u lice

Svet

1 75

PUBLIKA BILA ŠOKIRANA VENSOVIM IZLAGANjEM: Spomenuo i izbore u Rumuniji, sasuo Evropi istinu u lice

UČESNICI Minhenske bezbednosne konferencije slušali su govor potpredsednika SAD Džej-Di Vensa gotovo bez aplauza, pokazuje snimak prenosa njegovog nastupa na sajtu Bele kuće.

14. 02. 2025. u 17:34