STARST, ZANOS, OČAJ I SUZE: U Muzeju Narodnog pozorišta od sutra izložba o Pučinijevim heroinama
IZLOŽBOM "Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta" autora Dragana Stevovića, sutra u 18 časova, u Muzeju nacionalnog teatra obeležiće se vek od smrti slavnog italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija (1858-1924).
foto M. Krstić/Arhiva MPUS
Postavka je posvećena glavnim ženskim likovima u njegovim delima, od 1920. godine do danas, u kojima su se pojavljivale najveće dive naše scene.
- Moja prva ideja bila je da napravim izložbu "Pučinijeva dela na sceni Narodnog pozorišta". Ali, ubrzo sam shvatio da tako zahtevan posao prevazilazi prostor Muzeja - kaže Dragan Stevović. - U tih sto godina, skoro sva Pučinijeva dela, odigrana su u Narodnom pozorištu. Najizvođenija i najdugovečnije su "Madam Baterflaj" (od početka operske scene), "Toska", "Boemi" - sa premijerama i premijernim obnovama. Kuriozitet je da je, na primer, "Toska" od 1945. do 1995. bila na repertoaru kuće, i to sve kao jedna predstava! Akteri su se u međuvremenu smenjivali, ali je potpis reditelja, Branka Pomorišca, ostao isti.
foto Arhiva Narodnog pozorišta
Tek posle pola veka, objašnjava naš sagovornik, bila je nova postavka, potom 2005, a sledeća 2014. godine.
- Inače, prvi put se "Toska" na programu pojavila tokom rata, 1942. godine. Slično je i sa "Madem Baterflaj": beogradska publika premijerno je videla slavni naslov 1945, u tom rediteljskom čitanju ostao je naredne četiri decenije, da bi 1985. novu predstavu postavio na scenu Dejan Miladinović, u čijoj režiji se izvodi do naših dana.
foto M.Krstić/ Arfiva MPUS
Pripremajući izložbu, Stevović se odlučio samo za glavne uloge iz Pučinijevih opera, pa su se na njoj našle tako i Mimi i Mizeta, dva dominantna lika u "Boemima":
- Kada je o drugim operama reč, uglavnom se radi o naslovnim ulogama: Toska, Baterflaj(Ćo-Ćo San), Manon Lesko, Sestra Anđelika. Prošao sam kroz sve arhive i materijale od 1920. do 2025, uz veliku pomoć Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i arhiva naše kuće. Posetioci će od sutra moći da vide kostim Toske koji nam je ustupila Radmila Bakočević ( u kojem je nastupala i u Milanskoj skali), kapicu Mimi i sveću s kojom ulazi u prvom činu, kao i neke druge rekvizite. Postavka obuhvata fotografije i plakate s premijera, a posvećena je samo stalnim članicama Narodnog pozorišta. Dakle, među njima nema gošći koje su nastupale u Pučinijevim operama, što bi moglo da predstavlja posebnu izložbu.
foto Arhiva narodnog pozorišta
Autor "Pučinijevih heroina" podseća da se sve njegove opere izdvajaju izuzetnom emocionalnom snagom, slikovitom muzikom i dubokom psihološkom karakterizacijom likova:
- Kao veličanstveni slikar ljudskih osećanja, spajajući duboku emocionalnost, melodijsku lepotu i dramatičnu ekspresivnost, preplitao je u svojim delima ljubavnu strast, nežnost, zanos, očaj i suze.
Labudova pesma - "Turandot"
VELIKI kompozitor rođen je 22. decembra 1858. godine u Luki, malom gradu Toskane. Završio je Konzervatorijum u Milanu, kod Bacinija i Ponkijelija, proslavljenog kompozitora "Đokonde". Sa velikim smislom za operski teatar, Pučini se posvetio isključivo operskoj kompoziciji. Posle prvih pokušaja ("Vili" 1884, "Edgar" 1889) i prvih većih uspeha ("Manon Lesko" 1893), on stiče svetsku slavu svojim najznačajnijim i najpopularnijim delima: "Boemi", "Toska" i "Madam Baterflaj". Zatim slede "Devojka sa Zapada", "Lastavica" , "Triptih" ("Plašt", "Sestra Anđelika", "Đani Skiki" ) i, najzad, njegova labudova pesma - "Turandot" (izvedena 1926. godine).
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"POSTOJALA JE ŠANSA..." Poznati doktor o pokušaju da spasi Đinđića - hitna operacija i ogromna rana na srcu
"TO SU MECI koji se prave za atentat - meci koji imaju strahovito bočno dejstvo".
12. 03. 2025. u 09:20
LjUBAV IZ MLADOSTI: Čola ovoj glumici posvetio najbolnije stihove pa je javno pitao: "Zašto si se udala?"
POZNATO je da je Zdravko Čolić tokom mladosti uživao status jednog od najvećih zavodnika na estradi, a njegova popularnost među devojkama bila je neverovatna.
12. 03. 2025. u 12:00
TENISKI HAOS! Afera "Janik Siner - doping", najnovije vesti: "Nije bilo kršenja pravila teniskog antidoping programa!"
Teniski svet je potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. U aprilu 2024. je on saznao da je "uhvaćen na delu", a potom se branio daleko od očiju javnosti, jer je čitava stvar nekim čudom bila zataškana i niko osim najužih Sinerovih saradnika i onih koji su vršili istragu o tome nisu ništa znali. Kada je za to saznao čitav svet - već je bio oslobođen optužbi. Potom je Svetska anti-dopint agencija (VADA) podnela žalbu, a onda se desio šok-obrt: maltene je poručeno "sve je u redu". Sada ulje na tu tenisku vatru doliva organizacija od koje je sve počelo, a iz koje tvrde "da nikakvog doping prekršaja nije bilo"
12. 03. 2025. u 17:15
PORODILA SE, A ONDA JE USLEDILA VELIKA IZDAJA: "Oprostila sam im ono što su mi učinili, krenula sam dalje"
VIKI nije krila ni da je u žiriju "Zvezde Granda" često imala neprijatnosti, ali da im nije zamerila.
12. 03. 2025. u 15:53
HLADNOKRVNO JE UBIJENA: Ministarka Ana imala zakazan sastanak sa Đinđićem na dan atentata (FOTO)
ISPRAĆENA tragičnim događajem, Lindova se vratila u Stokholm, nesluteći da je čeka ista sudbina.
12. 03. 2025. u 14:13
VODITE RAČUNA: Koliko dugo mleveno meso sme da stoji u zamrzivaču, a koliko u frižideru
TEK kupljeno mleveno meso u frižideru može da stoji dan, najviše dva, pa bi najbolje bilo, ako ne planirate da ga potrošite u tom periodu, da ga u zamrzivač. Ali, zapamtite, ni tamo ne može da stoji beskonačno dugo.
12. 03. 2025. u 21:15
PUTIN NA SASTANKU IZDAO NAREĐENjE VOJSCI: Zarobljene u Kursku tretirajte kao teroriste, hitno oslobodite čitavu teritoriju!
RUSKI predsednik Vladimir Putin održao je sastanak na jednom od komandnih mesta grupe Kursk, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je na sastanak stigao u vojnoj uniformi.
12. 03. 2025. u 20:09
ŠVAJCARSKI VELTVOHE O PRESUDI DODIKU: Šmit koristi kvazi diktaturu da bi eliminisao nepoželjne političare
ŠVAJCARSKI list Veltvohe je u okviru teksta o aktuelnoj situaciji u BiH, optužio je Nemca Kristijana Šmita da koristi kvazi diktatorsku moć da bi eliminisao nepoželjne političare i upozoravaju Bern kakva ih sudbina čeka ako pristanu na saradnju sa EU.
12. 03. 2025. u 16:03
TRAMPOV UNUK IMA SRPSKO IME: Nosili ga naši slavni vitezovi i vladari - ima jaku simboliku u porodici predsednika SAD
DONALD Tramp Mlađi, sin američkog predsednika, posetio je Beograd radi sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
12. 03. 2025. u 10:36 >> 10:37
Najnovije iz rubrike
MELODIJE SA VELIKOG PLATNA: Koncert Dejana Janoševića i Ane Stefanović u "Gvarnerijusu"
U USTANOVI kulture "Gvarnerijus" u četvrtak 13.marta, biće održan humanitarni koncert pod nazivom "Melodije sa Velikog platna".
12. 03. 2025. u 14:11
FENOMEN CARSTVA: Radivoj Radić i Kosta Nikolić o Vizantiji i caru Dušanu
DVE značajne knjige naših uglednih istoričara objavljene su u izdanju "Lagune": "Vizantijski svet" Radivoja Radića i "Harizma cara Dušana" Koste Nikolića.
12. 03. 2025. u 14:00
IZLOŽBA O VOJISLAVU J. ĐURIĆU: U Biblioteci SANU sećanje na našeg istoričara umetnosti, profesora i akademika
KAMERNA izložba povodom 100 godina od rođenja Vojislava J. Đurića (1925 - 1996) otvarena je danas u Biblioteci SANU.
12. 03. 2025. u 13:04
KNJIŽEVNA KRITIKA: Tamna vedrina
ROMAN Marinka Arsića Ivkova NGDL (Niški kuturni centar 2024) uistinu potvrđuje reči njegovog autora, dobitnika Ninove nagrade za 2024. godinu, izrečene u jednom intervjuu: "humor i smeh su ozbiljne stvari, i jako duboke i jako tužne".
12. 03. 2025. u 10:00
VEČNO ŽIVA ŽELJA ZA OTVORENIM VIDIKOM: O četiri pjesme "poznice" Ive Andrića, povodom 50 godina od piščevog odlaska
ANDRIĆEVA lirika nam je, odavno, draga lektira.
12. 03. 2025. u 09:00
Komentari (0)