Kultura

TUMAČ NAŠE SUDBINE: U Beogradu preminuo akademik, istoričar Mihailo Vojvodić

В. Н.

24. 03. 2025. u 05:00

ISTORIČAR izuzetnih istraživačkih kvaliteta, koji je obradio mnoge važne teme vezane za opštu i nacionalnu istoriju Mihailo Vojvodić, preminuo je juče u Beogradu, u 87. godini.

ТУМАЧ НАШЕ СУДБИНЕ: У Београду преминуо академик, историчар Михаило Војводић

Foto SANU

Svojim naučnim i pedagoškim radom ostavio je neizbrisiv trag, a njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo, nauku i kulturu, saopšteno je iz SANU.

Rođen na Cetinju 1938. godine, jedan je od naših najznačajnijih istoričara, diplomirao je na Grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1960. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1964, a doktorsku disertaciju "Skadarska kriza 1913. godine" odbranio je 1966. Akademsku 1964/65. godinu je proveo na specijalizaciji u Francuskoj.

Za asistenta na Katedri za opštu istoriju novog veka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izabran je 1961. Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1980. godine. Takođe, na istom fakultetu obavljao je dužnost šefa Katedre za opštu istoriju novog veka, upravnika Odeljenja za istoriju (1988-1990) i dekana (1998-2000).

Bio je i predsednik rukovodećih, odnosno naučnih veća na Univerzitetu u Beogradu, Istorijskom muzeju Srbije i Istorijskom institutu Crne Gore.

Polje njegovog naučnog interesovanja obuhvatalo je opštu i nacionalnu istoriju novog veka, posebno razvitak Istočnog pitanja, međunarodne odnose Srbije i politiku velikih sila na Balkanu. Kao i svoju doktorsku tezu, veliki broj radova posvetio je tematici balkanskih ratova. Proučavajući razne teme iz nacionalne istorije sagledavao ih je u kontekstu međunarodnih odnosa i istorijskih procesa u Jugoistočnoj Evropi.

Foto promo

Iz njegove bogate bibliografije izdvajaju se monografije: "Srbija u međunarodnim odnosima krajem XIX i početkom XX veka"(1988), "Putevi srpske diplomatije: Ogledi o spoljnoj politici Srbije u XIX i XX veku" (1999), "Izazovi srpske spoljne politike (1791-1918)" (2007), "Godine neizvesnosti: Srbija u međunarodnoj politici 1903-1908" (2021), "Balkanski rasplet: Otpor Srbije stranim interesima na Balkanu(od Aneksione krize do Velikog rata)" (2024).

Ličnosti i delu Stojana Novakovića posvetio je studije: "Stojan Novaković i Vladimir Karić" (2003), "Petrogradske godine Stojana Novakovića (1900-1905)" (2009), "Stojan Novaković" (2012), "Samo svojim putem: Stojan Novaković u skupštinskom i javnom životu Srbije 1905-1915" (2015). Za dopisnog člana SANU izabran je 2009, a za redovnog 2015. godine.

Priznanja za naučni rad

ZA svoj naučni rad Vojvodić je dobio mnogobrojna priznanja, među kojima se izdvajaju: Nagrada Vukove zadužbine za nauku (2012), Nagrada "Vladmir Ćorović" (2012) i Povelja Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NAJVEĆA I NAJSJAJNIJA PLANETA U KULTURNOJ GALAKSIJI SRBIJE: LJubimir Simović ostavio dubok trag u dramskoj literaturi i pozorištu
Kultura

0 0

NAJVEĆA I NAJSJAJNIJA PLANETA U KULTURNOJ GALAKSIJI SRBIJE: LJubimir Simović ostavio dubok trag u dramskoj literaturi i pozorištu

U TO ne treba niko više da sumnja: sa Ljubomirom Simovićem naša dramska literatura i pozorište dobili su jednog sjajnog, prvorazrednog autora. Do pre godinu dana poznat kao vrstan pesnik, Simović je "Hasanaginicom" najavio, a "Čudom u Šarganu" nedvosmisleno potvrdio, da je poeta u drami našao formu za originalan, izuzetno sugestivan, lokalno-nacionalan i intelektualno univerzalan iskaz.

18. 04. 2025. u 13:31

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN PLANETE ZEMLJE: Put održivog razvoja

SVETSKI DAN PLANETE ZEMLjE: Put održivog razvoja