"NEMAM POTREBU DA IDEM NEKIM LAKŠIM PUTEM": Intervju Brankica Sebastjanović, glumica

PRED sam kraj sezone na Večernjoj sceni Pozorišta lutaka "Pinokio" premijerno je izvedena predstava "Dnevnik Ane Frank" u režiji Stevana Bodrože. A glavna junakinja, neočekivano, ima dva lica: Brankice Sebastijanović i lutke rađene po njenom liku. Ali, obe su s nimalo lakim zadatkom - da ispričaju tragičnu priču o maloj jevrejskoj devojčici, sakrivenoj na amsterdamskom tavanu tokom Drugog svetskog rata...

foto: Z.Jovanović

Uoči prve reprize (12. septembar) razgovaramo s poznatom glumicom o ovoj ulozi, rodnom Sarajevu, najvažnijim lekcijama, a pre svega, o nesvakidašnjoj odluci da uđe u stalni angažman lutkarskog teatra.

o Uprkos već stečenoj popularnosti opredelili ste se za lutkarsko pozorište u kome je glumac u drugom planu. Otkud to?

- Desilo se prilično spontano i prirodno. U istom teatru pre dve godine radila sam "Snežanu i sedam patuljaka". I ova predstava, kao i "Dnevnik Ane Frank", nisu klasične lutkarske predstave jer imaju i dramske delove. Spoj je dve pozorišne umetnosti i veoma sam se lepo u njemu osećala. Udobno se osećam u "Pinokiju", imam tamo divne kolege, neke znam i sa fakulteta. Mislim da se takav put sam namestio. Izazovno je, videćemo kako će ubuduće biti.

o Koliko dramski glumac u lutkarskoj predstavi može da iskoristi već stečeno iskustvo i oprobana sredstva?

- Dosta je drugačije, treba vremena da se uhvati taj mehanizam. Glumac se uvek trudi da ostvari kontakt sa publikom svojim unutrašnjim angažmanom, a ovde se u nekom trenutku osećaš kao da ti je to oduzeto. Jer, umesto da ti gradiš kontakt s gledaocima, prebacuješ sva svoja sredstva u lutku kako bi bila što uzbudljivija i življa. Svi se dramski glumci u početku s tim muče. Ja sam, recimo, bila jako iscrpljena i umorna posle proba. Trudila sam se iz nekog svog grča da sve dam lutki, a u stvari, samo treba da je umiriš i osetiš kako diše. Svaki glumac mora kroz takav proces da prođe, a mi bismo odmah da sve rešimo. Za lutkarstvo, pak, treba vremena: da lutka oživi, da prođe kroz tebe, da razumeš kako funkcioniše, da je tehnički savladaš i shvatiš kako koji zglob radi.

o Prolazite li kroz neku obuku, budući da lutkarski smer ne postoji na fakultetu?

- Ne, ali imamo scenski pokret kao predmet na FDU. Pomaže nam da se motorički osvestimo kao glumci. Kasnije, kad se susretnemo s lutkom, pomaže to iskustvo. Čini mi se da se sve uči u hodu, u radu na predstavi. Naravno, uvek se konsultujemo s nekim od starijih kolega: postoje i neke tehničke stvari koje ti se iza lutke čine nelogičnim. Recimo, položaj glave koji nikada ne bi trebalo da bude baš iz profila. Sve u svemu, veština je koja mora da se uči, a ja još mnogo toga treba da savladam. Lutka mi se i dalje opire.

o Dramski glumac mora da pobedi i svoju sujetu, jer je sada u drugom planu. Pogotovo, kad je reč o mladoj i lepoj glumici kao što ste vi?

- Slažem se, izazovno je. Zabavno mi je i ja se trenutno držim samo toga. Kad osetim da lutka oživi, mnogo je uzbudljivo. U novoj predstavi veoma su specifične. Rađene su po našim likovima i ja imam divan kontakt s mojom lutkom. Inače, odvojene su dramske i lutkarske scene. Susret sa mojom lutkom bio je pomalo i potresan... Nisam razmišljala da li sam u drugom planu ili ne, radovala sam se. Ne znam da li bi to moglo u nekom trenutku da mi zasmeta i počne da žulja.

o Jedno je igrati bajku, ali Anu Frank... sa svim psihološkim nijansama i istinskom dramom?

- Velika je odgovornost, svi smo je u ekipi osećali. Radili smo s punom koncentracijom i angažmanom. Imala sam sreću da je predstavu režirao Bodroža, koji je na isti način gledao kao i ja na stvari. Prepustila sam se temi i bila duboko u tome,želela da je donesem na svoj način. S druge strane, nijednu reč iz Aninog dnevnika nismo promenili. Lirski je napisano, pa nije bilo lako prebaciti ga u uverljiv dramski govor. Ali, potrudila sam se da ni na koji način ne olakšam sebi tako što ću nešto da prilagodim. Ovo je najzahtevnija predstava koju sam do sada radila, zaista traži potpuno prisustvo glumca.

o Kako biste opisali vašu Anu Frank?

- Čudesna je i nesvakidašnja devojčica u svakom smislu. Radoznala. Sačuvala je snagu uprkos svim okolnostima, i druge je bodrila da izađu iz mraka. Veliki mi je kompliment što su mi ljudi po završetku predstave govorili da uprkos tragičnom epilogu, imaju veoma lepo osećanje. I mi smo igrali na krilima Anine vedrine, što se oseti i u predstavi. Jedna prijateljica mi je čak rekla da se do poslednjeg trenutka nadala da će biti drugačiji kraj...

o I vi ste bili devojčica, gotovo beba, kad ste izbegli iz ratom zahvaćenog rodnog Sarajeva?

- Ne sećam se mnogo tog perioda i traume, ali naravno da odrastaš s tim pričama. Roditelji su bili gurnuti u neke nove okolnosti i morali su da se snalaze tu gde su. Koliko god da si malo dete, neke stvari primećuješ. Oni su se zaista potrudili da mene i brata sačuvaju od svega... Prošle godine bila sam prvi put u Sarajevu, na festivalu, sa predstavom "Snežana i sedam patuljaka". Osećala sam se jako lepo, dobila sam i nagradu, što mi je bilo još draže. Imam i potrebu da se povežem sa gradom, mada sam već sa dve godine izbegla odatle. Tamo sam rođena, želela sam da upoznam i taj deo svoje ličnosti. Obišla sam i Alipašino polje gde smo živeli. Inače, nemam nikog više u Sarajevu. Moja rodbina je, inače, u Travniku - deda, ujak i tetka sa porodicama.

o Ovde ste završili FDU, u poslednjoj klasi izuzetnog pedagoga Vlade Jevtovića?

- Možda je i bio tako uspešan profesor jer je čuvao našu autentičnost. Trudio se da razvijamo ono što posedujemo, a ako nešto ne ide - ne bi na tome insistirao. Govorio je da budemo verni sebi, da ne odustajemo od glume i da se uvek podsećamo na ljubav koju prema glumi osećamo. Svi njegovi studenti, bez obzira iz koje generacije, poseduju isti žar, posvećenost i ozbiljan profesionalizam. Inače, zanimljivo je da je mene video u potpuno drugačijim ulogama, onakvim kakve sam kao zadatke dobijala na akademiji. Radila sam Ledi Magbet, Kleopatru, Blanš iz "Tramvaj zvani želja", Ninu iz "Galeba" - neke jake ženske likove, više negativne nego pozitivne. A onda je moja karijera krenula u potpuno drugom smeru. Iznenadilo me je, nisam mislila da će reditelji da me vide u takvim ulogama. Za razliku od njih, nikada me nisu privlačile neke plemenite, romantične, pasivne žene, već one snažne, sa teškim sudbinama i na ivici sopstvenog života.

o Šta se desilo?

- Krenulo je sa mojom prvom ulogom. Igrala sam Evu u seriji "Sinđelići", ubrzo i Ljiljanu u seriji "Samac u braku". Mislim da je ova druga odredila tu putanju, mada moram da kažem da sam se dosta mučila sa likom. Bilo mi je teško da razumem tu ženu, njenu prirodu, način na koji trpi stvari pre nego što reaguje s ubeđenjem da treba da se bori za ljubav - mada ima sve pokazatelje da treba da se okrene i ode. Ja sam privatno sasvim drugačija. Mnogo srčanija, borbenija, rado se zalažem za sve do čega mi je stalo.

o Za koje vrednosti se, i profesionalno i privatno, borite?

- Verujem da je važno ostati častan i dostojanstven u ovom poslu i biti, po svim parametrima, pošten prema sebi. Nemam potrebu da idem nekim lakšim putem. Naravno, i da ostanem dobar čovek.

o Da li je to lako u današnje vreme?

- Sada mi se čini - da. Imam 35 godina i mislim da sam prošla onu fazu kad ti ljudi govore da moraš malo da se iskvariš da bi uspeo u ovom poslu. Ne verujem u to. Možda mi se u dvadesetim i činilo da je moj put teži zato što neću da okrenem nečiji broj telefona već da sedim i čekam da me pozovu... Verovala sam da će to što treba da dođe i doći, da ako vredim, neko će to poštovati. A ako ne vredim, i to je u redu.

o Imate li ponekad strah da će vam godine provedene u lutkarskom pozorištu "uskratiti" neke velike dramske uloge?

- Iskreno, imam. To jeste tema o kojoj razmišljam, ali sam odlučila da ako osetim potrebu u bilo kom trenutku - promenim put. Ne obavezujem sebe da po svaku cenu ostajem tu gde sam. Trenutno, ovo je bilo prirodno da mi se desi jer, kako rekoh, uradila sam tri lutkarske predstave. Ipak, ukoliko osetim da se više ne osećam dobro u lutkarstvu - nešto ću menjati.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije