PUŠKINOV DIJALOG SA NAMA: Intervju - Filip Vinogradov, ruski reditelj

PROZNA dela jednog od najvećih pesnika u istoriji Aleksandra Sergejeviča Puškina, inpirisala su nagrađivanog ruskog reditelja Filipa Vinogradova, koji od 2022. živi u Srbiji, da stvori jedan "pozorišni slučaj".

Foto Ruski teatar u Beogradu, Filip Vinogradov

Tačnije, njegov autorski projekat "Puškin. Slučaji", večeras će, od 20 časova, biti premijerno izveden u beogradskoj "Ložionici", novom centru kreativnih industrija i inovacija.

Ovaj pozorišni reditelj i scenograf, laureat nacionalne nagrade "Zlatna maska" i Gran-prija "Pop mehanika" nagrade S. Kurehina, koristeći fragmentarnu dramaturgiju, Puškinove ljubavne priče vođene slučajem, sa njihovim konfliktima i rivalstvima, trenucima gubitaka i životne promene, smešta u savremeni kontekst.

- Za mene je ključna reč - slučaj. Kod Puškina je slučaj uvek nešto što iznenada menja sudbinu čoveka, ali istovremeno otkriva neki dublji, gotovo neminovni tok života. Njegovi junaci misle da upravljaju svojim izborima, a ispostavlja se da su uhvaćeni u mrežu okolnosti, istorije, sopstvenog karaktera. U predstavi su te priče povezane upravo kroz tu temu - kroz pitanje da li mi zaista živimo svoje živote ili igramo uloge u već napisanom scenariju. Zato se u scenskom toku pojavljuje i sam teatar kao tema: glumac koji shvata da izgovara unapred napisan tekst, situacije u kojima se briše granica između privatnog i scenskog postojanja. Puškinovi "slučajevi" postaju način da govorimo o čoveku danas - o strahu od izbora, o potrebi za slobodom i o tome koliko je naša biografija uslovljena vremenom u kom živimo.

Foto Ruski teatar u Beogradu, Filip Vinogradov

o Predstava se zove "Puškin. Slučaji", da li u njoj postoje asocijacije na Puškinov slučaj, njegovo stradanje?

- Puškinova biografija je za nas bila važna, ali ne kao istorijska rekonstrukcija, već kao primer sudbine umetnika u sukobu sa vremenom. Njegov duel, odnos sa vlašću, progonstva, krug dekabrista - sve su to "slučajevi" koji pokazuju koliko je život umetnika uslovljen istorijom. U predstavi se pojavljuju aluzije na te događaje, ali one nisu ilustrativne. Nas je više zanimalo pitanje: šta znači biti slobodan umetnik i koliko tu slobodu plaćaš. U tom smislu Puškinova sudbina stoji u istom nizu sa sudbinama drugih autora o kojima govorimo - od Gribojedova do Dostojevskog i Brodskog.

o Na koji način ste Puškinova prozna dela stavili u dijalog sa istorijom i savremenim trenutkom?

- Bilo nam je važno da ne radimo adaptaciju u klasičnom smislu, već da napravimo prostor u kojem se različiti vremenski slojevi sudaraju. Zato se radnja "Mećave" dešava 1991. godine, u trenutku raspada Jugoslavije, "Pucanj" je smešten u postjugoslovenski kontekst kraja devedesetih, "Upravnik poštanske stanice" u Vojvodini, a "Gospođica-seljanka" u savremeno selo u kojem se sudare dve političke ideologije. To nisu spoljašnje aktualizacije, već pokušaj da se pokaže da su Puškinovi konflikti - ljubav i čast, otac i ćerka, društveni status, ideologija - i dalje naši konflikti. Paralelno s tim, u predstavi postoji i stalni metateatarski sloj - razgovor o tome ko piše naš scenario, da li istorija, politika, društvo ili mi sami. Upravo tu nastaje dijalog između Puškinovog vremena i našeg.

o Kako ste se uklopili u srpsku pozorišnu sredinu? Nalazite li paralele sa ruskom?

- Moj ulazak u srpsku pozorišnu sredinu pre svega je povezan sa ljudima - sa izuzetnim glumcima i saradnicima sa kojima sam imao sreću da radim. Upravo kroz zajednički rad, kroz probe i proces nastajanja predstave, gradi se poverenje i stvara osećaj pripadnosti. Taj lični, profesionalni susret za mene je bio mnogo važniji od bilo kakvog formalnog "uklapanja" u sistem. Srpska pozorišna sredina ima veoma jasnu strukturu i snažnu tradiciju, što s jedne strane daje stabilnost i visok profesionalni nivo, a s druge zahteva vreme da se u njoj pronađe sopstveni jezik i način rada. Taj proces je za mene i dalje živ - on se ne dešava odjednom, već postepeno, kroz predstave, kroz saradnje, kroz dijalog sa publikom.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POETSKA AKCIJA "BUSEN": Za spas drveća

08. 04. 2026. u 17:21

Kultura

0 0

SLAVIO PRIRODU I DUHOVNOST: Slika "Pisac jevanđelja", povodom 175 godina od rođenja Đorđa Krstića, u Narodnom muzeju, od 9. do 19. aprila

08. 04. 2026. u 16:23

Kultura

0 0

KAKO JE (I ZAŠTO) TOMI ŠELBI POSTAO „BESMRTNI ČOVEK“: Od lokalne bande do svetskog fenomena - Peaky Blinders

08. 04. 2026. u 15:15

Kultura

0 1

GALA KONCERT BALETSKE AKADEMIJE IZ BUDIMPEŠTE U NOVOM SADU: Mladi igrači na Velikoj sceni SNP

08. 04. 2026. u 14:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije