Kultura

NOSIO JE HERCEGOVINU U SEBI: Obeleženo deset godina od smrti pisca Radoslava Bratića u Srpskoj književnoj zadruzi

Dragana Matović

09. 06. 2026. u 21:51

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

KADA se danas, deset godina po njegovom odlasku, sećamo RadoslavaBratića, najpre vidimo njegov vedri lik i osmeh i čujemo njegov blagiprijateljski glas. Svaka pomisao na njega obavezno nam vraća tu sliku.

НОСИО ЈЕ ХЕРЦЕГОВИНУ У СЕБИ: Обележено десет година од смрти писца Радослава Братића у Српској књижевној задрузи

SKZ

I to više nije samo sećanje, to su istovremeno živi prizori njegovog prisustva među nama. Mi ga i danas vidimo kao dragu i neposrednu ličnost, sa urođenim optimizmom koji zrači iz njega i koji on istog trenutka prenosi na svoga sagovornika. U našem književnom prostoru nije bilo mnogo tako otvorenih i radoznalih pisaca s kojima smo mogli razgovarati ne samo o književnosti.

Ovako je danas u Srpskoj književnoj zadruzi besedio književnik Marko Nedić na događaju upriličenom povodom obeležavanja desetogodišnjice od smrti pisca Radoslava Bratića (1948-2016). Govoreći o svom prijatelju i sabratu po peru, Nedić je podsetio da je sve što je pisao Bratić bilo spontano ispunjeno osećanjem da je to ne samo deo vidljive, prepoznatljive stvarnosti, nego i stvarnosti imaginacije, invencije i individualne jezičke i konstruktivne književne energije.

- Bratić je nosio u sebi sećanje na detinjstvo i ranu mladost provedene u zavičaju u Hercegovini. Iz tog prožimanja je nastajao živopisan portret nadahnutog individualnog stvaraoca, njegova radost življenja i najdublje zadovoljstvo pisanju književnih tekstova. Ali, on je istovremeno video i drugo lice stvarnosti, video je njegovo naličje, naličje vremena u kojem je živeo i ljudi s kojima je delio to vreme. Radoslav Bratić je, uz Moma Kapora, na najslikovitijim proznim osnovama opevao zavičajnu Hercegovinu. U prozi mu se docnije pridružio Miroslav Toholj, a u poeziji su to na svoj način postigli njegovi dugogodišnji prijatelji Gojko Đogo i Rajko Petrov Nogo.

SKZ

 

Književna ljubav i fascinacija

BRATIĆU je potrebna šira slika Hercegovine s istorijskim i književnim reministencijama - kaže prof. dr Jovan Delić. - Tako ga Gacko asocira na Savu Vladislavića, ali i na Smail-agu Čengića, pa na Andrićevog junaka, koga ne imenuje, a koji se "kao kakav stanac kamen, drži postojano pred silnikom, prebegom Latasom". Bratić js siguran da čitalac zna da je reč o Bogdanu Zimonjiću. Otac sveca mučenika Petra Zimonjića, veliki junak Hercegovačkog ustanka, zaštitnik sirotinje, Bratićeva je književna ljubav i fascinacija.

SKZ

 

Britanski slavista Dejvid Noris podsetio je da je Bratić čitav svoj stvaralački i profesionalni život posvetio književnosti.

- On nije bio samo pisac, već je još od studentskih dana učestvovao i u drugim vidovima književnog života - rekao je Noris. - Uređivao je studentski časopis "Znak", pa zatim i "Književnu reč", a bio je prvi urednik "Nove Zore". Priredio je antologije i izbore pripovedaka iz Indije, Kine i drugih zemalja, uredio mnoštvo knjiga. Bratić nas je kao prozni pisac zadužio bogatom zbirkom romana i pripovedaka.

O stilu i jeziku Radoslava Bratića govorio je prof. dr Miloš Kovačević, koji je istakao da je ovaj pisac po svemu pripadao Hercegovini - ne samo zavičajem i temama, već, pre svega, jezikom.

- Gotovo da nema kritičara koji je o Bratićevim pričama i romanima pisao a da nije kao jednu od najbitnijih pozitivnih karakteristika istakao baš njegov jezik. Ali, među tim kritičarima skoro da nijednoga nema koji je pokušao tu tačno uočenu karakteristiku i egzaktnom jezičko-stilskom analizom potkrepiti. Valjda zbog toga što je svakom čitaocu Bratićevih priča i romana ona samoočigledna.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal