RAZBITI ZID DRŽAVNOG ĆUTANJA O ĆIRILICI: Koje preporuke Savet za srpski jezik upućuje Vladi i nadležnim ministarstvima

TEŠKO je objasniti zašto reč srbista nailazi na zid državnog ćutanja kada je u pitanju ćirilica.

Ilustracija Tošo Borković

Obavezu upotrebe ćirilice kao službenog pisma krše danas čak i neka ministarstva, a država ne ulaže dovoljno energije da se Ustav i zakoni primenjuju u praksi.

Ovo, za "Novosti", kaže dr Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveta za srpski jezik, koji je osnovan na predlog Vlade Srbije, o položaju našeg jezika i matičnog pisma.

Zadatak Saveta je da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovodi mere radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma kao matičnog pisma.

Upravo to je na jučerašnjoj sednici Saveta za srpski jezik i urađeno, a kako "Novosti" saznaju, usvojene su sledeće preporuke koje će biti upućene Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima:

- Da se što pre otpočne sa izradom novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

- Da se podrži inicijativa Instituta za srpski jezik SANU o preimenovanju imena jezika u naslovu Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.

- Da se kod Unmika i drugih međunarodnih institucija interveniše u vezi sa zamenom ćiriličkih javnih imenovanja na srpskom jeziku latiničnim (nazivi institucija, putokazi, imenovanja mesta na putevima i dr.) na prostoru Kosova i Metohije.

- Da utiču da se u programima i nastavi na Državnim univerzitetu u Novom Pazaru odbrani istina o srpskom jeziku i kulturi, njihovoj istoriji i savremenom stanju, što ugrožava delovanje Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

- Da se kompletan materijal za naredni "Ekspo" u Beogradu sa latinice prebaci na ćirilicu.

- Da intervenišu da se u Agenciji za privredne registre mogu registrovati firme samo ako imaju i ćiriličko imenovanje, odnosno ćiriličku verziju imenovanja.

Da se reši problem "bosanskog"

PROBLEM sa "bosanskim" (a ne bošnjačkim!) jezikom nije u nauci jer su tu argumenti jasni, već je generisan od strane Bošnjačkog nacionalnog veća. Mora se obratiti pažnja na jednu sociološko-političku stvar, a to je moć koja se upliće u jezička pitanja. Podsećam da je na osnovu nelingvističkog činioca nastao "nov bosanski" jezik, a u navedenom slučaju bi to bila 2005. godina. Ukoliko se ovaj jezik ne veže za vreme, godinu nastanka, posledica je da dobijamo nastojanje da se izmeni srpska kulturna prošlost pre nastanka jezika, odnosno preuzimanje srpskog jezičkog nasleđa.

Foto M. Anđela

Apsurd je u tome što do 2005. nije bio potreban prevodilac a posle te godine država izdvaja poveći novac za sporazumevanje Srba i Bošnjaka u Raškoj oblasti. Nada se polaže u Ministarstvo prosvete koje će dosledno poštovati ustavnu odredbu o srpskom jeziku na svim obrazovnim nivoima - poručuje Zoran Avramović (na slici).

Savet za srpski jezik podržao je odluke o otkupu samo ćiriličkih knjiga od strane Ministarstva kulture i o jedinstvenim udžbenicima za nacionalne discipline koji bi bili objavljeni kod državnog izdavača.

- Mediji sa nacionalnom frekvencijom, dakle sa direktnom državnom pomoći, nesmetano koriste isključivo latinicu, a to važi i za skoro sve dnevne novine i časopise. Neretko je u pitanju zaštita tuđih a ne srpskog nacionalnog interesa i jedna vrsta specifičnog kulturnog rata, a mnogo češće je u pitanju naša nebriga i kulturni javašluk. Pozitivan primer odnosa države i Ministarstva kulture jeste osnivanje Muzeja ćirilice u Rači kod Bajine Bašte, koji predstavlja divan omaž račanskoj prepisivačkoj školi i pravi primer kako lepim zdanjem i dobrom postavkom ćirilicu možemo približiti pre svega mlađim generacijama, ali i svim budućim posetiocima - kaže Milanović.

Foto D. Milovanović

Zašto savet traži novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma? Zato što Zakon iz 2021. godine nije celovito rešio materiju vezanu za srpski jezik i pismo, kao nacionalni jezik, ni druga pitanja koja se tiču jezičke problematike u Republici Srbiji - objašnjava profesor Sreto Tanasić, redovni član ANURS, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i član Saveta za srpski jezik.

- Ima on dobrih strana: prvi put je uvedena odredba o formiranju Saveta za srpski jezik.

Ali danas smo još uvek u situaciji da se u bitnim stvarima moramo služiti već pradavnim zakonom iz socijalističke ere, kada je srpski narod i njegov jezik sa pismom bio u sasvim drugim društveno-političkim okolnostima - kaže za naš list Tanasić.

- Jedan od krupnih problema pravi nam zaostavština iz tog zakona po kojoj se pravi razlika između službene i javne upotrebe jezika. To se odražava i na pitanje jezika, a posebno na upotrebu srpskog pisma ćirilice. Tako imamo u praksi situaciju da, pozivajući se na maglovitu razliku između ta dva pojma, mnoge domaće firme izbegavaju upotrebu ćirilice, a strane firme koje posluju u Srbiji i stiču prihod srpskim građanima, i protivno njihovoj izričitoj želji, pišu sve i štampaju obrasce isključivo na latinici.

Foto Instangram / EXPO 2027

Ima li toga još negde u Evropi?

Ovo što je rečeno, ističe Tanasić, nije i jedini razlog za donošenje novog celovitog zakona prema kojem će biti uređen status srpskog jezika i pisma i drugih jezičkih pitanja primereno današnjoj stvarnosti i saglasno srpskim nacionalnim interesima, kako se radi i u drugim slobodnim zemljama.

Savet za srpski jezik nije zaboravio i zahuktalu kampanju za "Ekspo". Opštepoznata je stvar, dodaje Tanasić, da ovakvi događaji predstavljaju svetsku scenu gde se susreću narodi i kulture:

- Svaki organizator želi da to iskoristi da što potpunije predstavi ekonomiju, kulturu, prirodne lepote... svoje zemlje, što može da donese neslućenu dobit za tu zemlju.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Organizatori se obično trude da na svakom planu predstave ono što je svojstveno narodu i zemlji u kojoj se manifestacija organizuje, i to ono od najvrednijeg. Prosto je neshvatljivo kako organizator ne zna šta u tom smislu znači naše pismo ćirilica. Na ćirilici, sa izvesnim njenim menjanjima, stvaramo kulturu blizu hiljadu godina, na njoj je Miroslavljevo jevanđelje - jedan od najskupljih dragulja u evropskoj riznici kulturne baštine. S druge strane, u kulturnom svetu naša ćirilica slovi za jedno od najsavršenijih pisama. Ćirilica je jedan od najznačajnijih elemenata srpskog kulturnog obrasca. A mi umesto nje ubacujemo latinicu. Koja je dobro pomogla za potiskivanje srpskog nacionalnog identiteta, za prevođenje Srba katolika u drugi narod, danas za cepanje i obespravljivanje srpskog korpusa u Crnoj Gori. Očekujem da će se ovo momentalno ispraviti.

Članovi Saveta, koji čine Sreto Tanasić, Miloš Kovačević, Vladan Jovanović, Marina Spasojević, Aleksandar Milanović, Vladimir Pištalo, Selimir Radulović, Zoran Avramović i Miodrag Kajtez, posebnu pažnju pridaju i imenu jezika u naslovu Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.

- Kad sam bio direktor Instituta za srpski jezik SANU, primio sam mnogo mladih saradnika na Rečnik; danas su oni stasali leksikografi. Današnji saradnici Instituta koji rade na Rečniku tražili su nedavno da se naziv rečnika izmeni. Znam da u ovome uvek ima ono ali. Ipak, krupni su razlozi za vraćanje naziva u skladu sa imenom jezika. Pa i sam Institut je menjao ime uvođenjem atributa srpskohrvatski i opet vratio stari naziv.

Foto D. Milovanović

I nema zabune kod bilo koga ko želi da se upozna sa njegovim delom od 1947. Tako sam i ja kao njegov direktor 2007. godine organizovao obeležavanje 60 godina rada Instituta za srpski jezik SANU. Izdavač Rečnika je SANU, a on je rečnik srpske kulture; verujem da SANU može da odlučuje o ovome pitanju. To bi unelo i novi elan i ubrzalo njegov završetak, nadam se iskreno - kaže Tanasić.

Član saveta Zoran Avramović, naučni savetnik, smatra da bi trebalo da se pošalje molba da se Akademija izjasni povodom naslova koji sadrži naziv "srpskohrvatski jezik".

- Stojan Novaković pokreće 1888. godine pisanje Rečnika srpskog narodnog i književnog jezika. Na tom rečniku se radilo do 1953. godine, tačnije do Novosadskog dogovora koji uvodi "srpskohrvatski jezik", a 1959. godine štampa se prvi tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Rečnik i njegov naziv deo je strukture srpskog jezika. Apsurdno je da se tri decenije zadržava ime jezika koje je postojalo samo u jugoslovenskoj državi. Otkuda toliki nehaj prema odbrani identiteta srpskog jezika - pita se Avramović. 

Preporučujemo

Kultura

0 0

OSNOVAN MUZEJ ĆIRILICE U RAČI KOD BAJINE BAŠTE: Jedinstvena nacionalna ustanova kulture osnovana na dan slovenske pismenosti i praznika Svet

25. 05. 2025. u 18:00

Reportaže

8 16

"USRED BEOGRADA MI ZABRANILI DA PIŠEM ĆIRILICOM": Skandal u prodajnom objektu poznatog lanca apoteka

20. 05. 2025. u 19:54

Društvo

0 20

ĆIRILICU I ZAKONOM UVESTI U OBRAZOVANjE I SVE MEDIJE: Lingvisti traže izmenu propisa donetog još 1991.

05. 03. 2025. u 10:48

Društvo

0 3

POTREBAN NOVI ZAKON DA OČUVAMO JEZIK I ĆIRILICU: U mesecu srpskog lingvisti upozoravaju na loš položaj maternjeg govora i pisma

04. 03. 2025. u 16:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije