POZORIŠNA KRITIKA: Zagonetne varijacije na temu "Lede"

U najavi nove premijere svog dragocenog JuFesta 2025., KPGT ne dovodi u pitanje originalnost drame ("komedije") Miroslava Krleže "Leda", iako je maštoviti reditelj, Strahinja Padežanin, razigrava do mere gubljenja tanke granice između dramske predstave i spektakla.

foto privatna arhiva

Živimo "vreme spektakla", pa je i ovo tumačenje jednog od najpoznatijih Krležinih tekstova, valjda, legitimno, a izbor naslova je jasan - sve časno je "otišlo u pivsku flašu", rekli bi ruski pesnici, a ovde - u flašu viskija, šampanjca i poneku "crtu". Bez bića karaktera, krležijanskog jezika, ako bi se gledalac obreo na "Ledi" u KPGT, a bez uvida u naslov koji je na sceni, nesumnjivo bi stekao utisak da se igra verzija nekog Bunjuelovog ili Pazolinijevog filma. Pretpostavka je da je reditelj namerno podelio scene Krležinog komada na filmske sekvence, koje se i događaju u različitim ambijentima nekog luksuznog hotela, od bara do saune i "džima" (scenograf Tamara Čvorović).

Taj utisak pojačavaju i ekrani, koji posreduju događaje u njihovom medijskom viđenju, a da, nažalost, ne prilaze u krupni plan likova, da bismo saznali više o stepenu njihove (ne)iskrenosti, jer je ovde (a i kod Krleže), zapravo, o tome reč. Strahinja Padežanin je, u želji da panoptikum ludila karnevalske noći što više zaošija, zanemario zapovest, da je u teatru manje uvek više! Vodviljska brzina ulazaka i izlazaka, kabaretska atmosfera i večito opravdanje izostanka dramske motivacije pijanstvom, učinili su letnje veče u Šećerani, atraktivnom prostoru KPGT, intrigantnim, ali o propasti društvene klase tajkuna nije se mnogo saznalo, osim, možda, osnovnog - da im se "fućka" za sve, osim za njih same i njihove (kokainske) snove...

Ljubiša Ristić je, verovatnom supervizijom, obezbedio da "Leda" zadrži prepoznatljivu "interžanrovsku" estetiku, svojstvenu ovom multinacionalnom i natpolitičkom teatru, a Strahinja Padežanin je tu praksu obogatio iskošenim pogledom na Ju nostalgiju starijih. Svako od likova, kako postmoderna dozvoljava, ima svoj jezik, nacionalnost i sopstvenu muku. Najatraktivnijom se činila Tamara Miklušev, kao Melita, predstavljajući, čini se, bez greške, specifično dalmatinsko narečje. I njena strast je tipično mediteranska, razarajuća. Njen "partner u zločinu", Aleksandar Kolebanac, kao Vitez Oliver Urban, bio je stvarni pokretač intrige, prevare i manipulisanja ženskom sujetom, uverljivo i tačno.

U ulozi Aurela, nazovi akademskog slikara, Maksim Mićković je progovorio i na slovenačkom, a Rus, Aleksandar Mašanov, kao oligarh Klanfar, govorio je i srpski, oba jezika kao jedan, originalan. Klara, Olivere Guconjić, bila je najsličnija filmskoj junakinji, eterične pojave, a ubitačne bipolarnosti. Aleksandra Malivuk, Nikola Milivojević, Maja Šumonja Todorović, Mina Jelušić Jerinić i Teodora Jovanović bili su dragocen podsetnik, da je u prostoru KPGT najvažnija radost igre, stalno pomeranje granica scenskog i dramskog, držanje otvorenim učilište sveta, koji voli, zna i oseća teatar... Ako se u ovoj "Ledi" povremeno i nisu najspretnije "slušali", prošlo im je kao deo opšteg odobravanja i naklonosti, koje njihova oduševljena publika redovno šalje na ovu neobičnu scenu. 

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Pokazati pravo ili prikladno lice?

30. 06. 2025. u 06:00

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA- 70. STERIJINO POZORJE: Mangupi iz naših redova

09. 06. 2025. u 09:00

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA- 70. STERIJINO POZORJE: Zlatno srce i zlatan zub

06. 06. 2025. u 09:00

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA - STERIJINO POZORJE: Strašna cena roditeljstva

05. 06. 2025. u 06:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije