IZDANJA KOJA SVEDOČE O ISTORIJSKIM TRENUCIMA: U Ekspo plejgraundu prvi put izložene stare i retke knjige iz Instituta za kulturnu diplomatij

VEĆINA posetilaca ovogodišnjeg Sajma knjiga i ne zna da se, samo nekolikostotina metara od hala 1 i 4, gde se održava smotra pisane reči, nalaziknjiževno blago - izložba starih i retkih knjiga. U staklenim vitrinama, pod neonskim svetlom, izložene su knjige koje su preživele vekove. Od "Kine" Atanasijusa Kirhera iz 17. veka, prvog prevoda "Čiča Tominekolibe" do prve srpske foto-monografije koju je uradio Đorđe Stojanović.

Foto Dragan Kujundžić

Izložbu u okviru Ekspo plejgraunda, u zasebnom delu kompleksa, kao deo kampanje "Čitaj za čovečanstvo" priredio je dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu i savetnik za kulturne programe "Ekspo 2027".

- Na izložbi su našoj javnosti prvi put predstavljena dela iz kolekcije Srpskog instituta za kulturnu diplomatiju - kaže Sofronijević za "Novosti". - Izabrali smo osam knjiga, po jednu za svaki dan sajma. One svedoče o istorijskim trenucima u kojima je pisana reč spajala narode, ideje i epohe.

Foto Dragan Kujundžić

Najstarija knjiga na izložbi je "Kina" nemačkog jeziuite Atanasijusa Kirhera. Ona se smatra jednim od najznačajnijih evropskih dela 17. veka o Kini. Objavljena je 1667. u Amsterdamu.

- Ovo je prva knjiga preko koje je moderna Evropa upoznala Kinu na sveobuhvatan i pretežno istinit način - ističe Sofronijević. - Izuzetno redak i vredan primerak prvog izdanja knjige koja je promenila istoriju i čiji trag i danas oblikuje neke od najvažnijih međunarodnih odnosa.

Na izložbi je i prvo izdanje na srpskom jeziku "Čiča Tomine kolibe" (1853, Beč), objavljeno samo godinu dana posle prvog izdanja u SAD.

- To što se ova knjiga tako brzo našla i pred srpskim čitaocima govori da je srpsko društvo u to vreme težilo za slobodom i pravdom - kaže autor izložbe. - Ovo izdanje posebno je i po tome što je prevodilac Milan D. Rašić, zaboravljeni prosvetitelj, objavio knjigu u šest svezaka kako bi kreditirao kupce. Želeo je da ova knjiga ima što više čitalaca. Izložili smo i prvo izdanje prve srpske knjige o ratovanju iz 1885. danas zaboravljnog autora Stanojla Stokića, koga bismo mogli nazvati srpski Sun Cu ili srpski Klauzevic pošto je prvi u našem narodu na organizovan i verodostojan način obradio temu rata i ratovanja.

U postavci je i izuzetno redak primerak luksuznog prvog izdanja prve foto-monografije Srbije "Srbija u slikama" Đorđa Stanojevića, profesora i rektora Univerziteta u Beogradu. Stanojević se tokom Prvog svetskog rata upoznao sa fotografijom na međunarodnoj izložbi elektrike u Parizu 1881. godine, a na međunarodnoj izložbi Balkana 1907. u Londonu predstavio je Srbiju sa 99 fotografija što se smatralo za jedno od najpotpunijih međunarodnih predstavljanja naše zemlje do tada. Na izložbi je još jedna njegova publikacija, koja je među prvima predstavila Evropi i svetu stradanje Srbije u Prvom svetskom ratu. Potresne fotografije uticale su da Karnegijeva fondacija posle rata finansira izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

Foto Dragan Kujundžić

- Predstavljen je i zvanični dokument britanskog parlamenta o bombardovanju Beograda 1862. godine, objavljen po naredbi kraljice Viktorije - kaže Sofronijević. - Prvi put u istoriji Srbija je bila tema parlamentarne rasprave u Britaniji. Pred publikom je i "Istorija Vizantije", mašinom kucani udžbenik profesora Dragutina Anastasijevića, osnivača Katedre za vizantologiju 1906. godine, kao treće u Evropi, posle Minhena i Sorbone.

U čitaonici Ekspo igrališta posetioci imaju priliku da prelistaju primerke knjiga iz porodičnih biblioteka poznatih intelektualaca i umetnika, koje je obezbedilo Udruženje "Adligat". Na policama su knjige Mihaila Petrovića Alasa, Pavla Vuisića, grofa Ilje Kutuzova, Ružice Sokić, Petera Urbana, Ursule Šondhajm, Feliksa Pašića, Donke Špiček, Dobrašina Jelića i Dobrila Nenadića.

- Kampanja "Čitaj za čovečanstvo" je prvi korak na velikom i važnom putu povratka knjige u ruke čitaoca, ne da bismo je poklonili i gledali na policima, već da bismo je čitali i izgrađivali naviku neodustajanja, do poslednje stranice, do poslednje knjige na polici, do poslednje ideje koju nam štampanim rečima, kroz vreme i prostor šalje pisac. "Čitaj za svet" pokazuje da čitanje nije više samo važno za onoga koji čita, već za čitavo društvo. Pitanje ratova, društvenih sukoba, klimatskih promena, ekonomskih sankcija, ne mogu se smisleno razmatrati i rešavati u okviru pažnje od jednog minuta koja nam bez čitanja jedino preostaje - zaključuje Sofronijević.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POČINjE REGIONALNI FESTIVAL „BEZ PREVODA“: „Izuzeti“ na otvaranju

17. 11. 2025. u 11:10

TV Novosti

0 3

SAŠA JOKSIMOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Mogu da kažem da sam bogat čovek, a što je uloga teža, izazov je veći (FOTO)

14. 11. 2025. u 17:20

Kultura

0 1

IMAO JE RAK: Preminuo poznati glumac

12. 11. 2025. u 19:06

Kultura

0 8

DRAGOCENI SPOMENIK KULTURNE BAŠTINE: Miroslavljevo jevanđelje pred posetiocima Narodnog muzeja od utorka do nedelje

10. 11. 2025. u 15:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije