NAŠA najveća izdavačka kuća već gotovo punu deceniju "časti" čitaoce tematskim zbirkama u kojima se nalaze priče vrhunskih domaćih i svetskih pripovedača. U okviru edicije "Talasi" do sada su, između ostalih, objavljene i zbirke priča posvećene Ivi Andriću, Milošu Crnjanskom i Branku Ćopiću, koje su naišle na odličan prijem i kod najšire čitalačke publike i kod književne kritike.
Najnovije iz rubrike
PRIZNANJE U LISABONU: Nagrada za najbolju fotografiju za film "Starac i njegov san"
KRATKOMETRAŽNI dokumentarni film "Starac i njegov san" reditelja Duška Mazalice, osvojio je Nagradu za najbolju fotografiju na festivalu Oblivion Frames u Lisabonu.
24. 09. 2025. u 14:57
PREMINULA SLAVNA GLUMICA: Ostaće upamćena po ulogama u kultnim filmovima
ČUVENA francusko-italijanska glumica Klaudija Kardinale, legenda kinematografije 1960-ih, preminula je danas u Nemuru kod Pariza, saopštio je njen agent.
23. 09. 2025. u 23:45
ČOVEK KOJI NIJE PRISTAO DA SE SVRSTA: Enver Petrovci (1954 - 2025), slavni jugoslovenski glumac, reditelj i pedagog
U PRIŠTINI je juče preminuo poznati jugoslovenski glumac, reditelj i pedagog Enver Petrovci (1954-2025), višestruko daroviti umetnik, jedan od retkih koji je i u duboko poremećenim srpsko-albanskim odnosima i u najtežim godinama pokušavao da bude most između dva naroda i kulture.
23. 09. 2025. u 13:05
SLAJ I BEDA EKSCENTRIČNOG VELIKANA: Na licu mesta- Austrijski slikar Egon Šile (1890-1918) ne predstaje da intrigira životom i delom
KRŠIO je društvene tabue, skandalizovao savremenike slikama i načinom života, veličavan i "precrtavan", Egon Šile (1890- 1918) jedna je od najmarkantnijih i najkontroverznijih pojava svoga doba.
23. 09. 2025. u 12:50
NIJE MARIO ZA ŽIVOT BEZ SLIKLARSTVA: "Autobiografija" slikara Uroša Predića, pri put štampana integralno, u jednoj knjizi
PRE 90 godina kada sam se rodio vladao je još uvek starinski, patrijarhalni način života u selima, koja su kao Orlovat, pripadala tadašnjoj Vojnoj granici, to jest uzanom potezu zemlje od Rumunije do Jadranskog mora, naseljenom Srbima, Rumunima, Hrvatima, a u svrhu zaštite Austrijske carevine od Turskih nasrtaja i radi sprečavanja krijumčarenja...
23. 09. 2025. u 12:13
Petar
19.07.2020. 07:32
Највећи допринос короне би био ако би Лагуна почела да штампа наше књиге на српском језику. За сада највећи број њихових књига је на латиници што значи на хрватском језику.