U GALERIJI KULTURNOG CENTRA BEOGRADA IZLOŽBA: Žene trpe najveće nasilje

PRIZORI univerzalnog stradanja, patnje i bola čovečanstva koji naizmenično blede i onda nanovo u kriznim, konfliktnim i ratnim vremenima izranjaju iz prošlosti, pojavljuju se na slikama Simonide Rajčević. Uz izložbu slika i objekata umetnice i vanrednog profesora Fakulteta likovnih umetnosti, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, ovo je zapisala Jelena Petrović, teoretičar umetnosti, istraživač, kustos i profesor na fakultetu u Beču.

Foto privatna arhiva

Postavka, kojom dominiraju džinovske ruke Brusa Lija i doslovno sa ulaza "grabe" posetioca, a čine je i platna velikih dimenzija na kojima su prizori mučeništva iz istorije umetnosti u savremenoj interpretaciji (El Grekov Isus, sa platna "Sveto trojstvo", Karavađovi Sveti Sebastijan i David sa glavom Golijata, Zurbaranov prikaz Hrista kao Božjeg jagnjeta), ponela je naziv - "Lažni bol".

U prethodnom ciklusu slika "Čudni talasi", autorka se bavila ljudskom smirenošću, pa se nameće pitanje kako je odatle stigla do bola koji je emotivna potka predstavljenih slika.

- Ljudsko prevazilaženje je možda nešto što povezuje ove dve izložbe - objašnjava, za "Novosti", Simonida Rajčević. - Narativna ideja izložbe "Čudni talasi" bio je taj osećaj pasivnosti i bespomoćnosti pojedinca u društvu, izloženost i osetljivost tela, kao i mogućnost da se iz ovih osećanja proizvede nešto sasvim suprotno.

Tema bola je neraskidivo vezana sa nasiljem i agresijom, a prema mišljenju ove autorke njima su najviše izloženi, i najviše ga trpe u našoj zemlji - žene:

Foto privatna arhiva

Na pitanje zašto je bol iz naslova lažan, odgovara:
- Nije bol iz naslova lažan - naslov je "Lažni bol". U pitanju je sintagma. Ona ovde služi da otvori temu koju predlažem i navede osobu, koja je u tom trenutku publika, na razmišljanje o različitim mogućnostima rezonovanja u odnosu na ovu sintagmu.
Ruke Brusa Lija oko kojih se "vrte" prizori bola, direktna su veza autorke sa pop kulturom.

- Pop kultura je deo mog života i odrastanja, bitna mi je od detinjstva - kaže umetnica. - U odraslom dobu je deo moje umetničke prakse, kako kroz predloške koje koristim, tako i stilski, kada koristim pop estetiku da na nešto ukažem kroz taj kanal, koji masovnije i direktnije komunicira sa publikom srednjeg ili starijeg doba.

O mogućim novim značenjima motiva preuzetih sa slika El Greka, Karavađa, Zurbanova, na njenim delima, sagovornica govori:
- Značenja poznatih dela na čije delove referišem su deo istorije umetnosti i mnogo naučnih dela je o tome napisano kroz nekoliko vekova. Istorija za nas uvek ima predznak istine jer je tako učimo i prihvatamo. Ako sa druge strane pokušamo da mislimo o samim delima, a ne njihovom tumačenju u bilo kom periodu, to nam postaje koplikovano. Idući unazad stalno se sudaramo sa velikom količinom istorijskih podataka koji oblikuju naše mišljenje o periodu nastanka dela i životu autora dela, njegovih političkih i društvenih pozicija.

Foto privatna arhiva

Kako navodi Simonida Rajčević, uz upotrebu prizora sa ovih slika poznatih autora, uvela je i zamenu:
- Koristila modela savremenika, a sve to kroz kadriranje ruku sa ovih dela koje su u položaju mučenja ili mučitelja - zaključuje sagovornica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije