Kultura

U SLAVU MODERNIH HEROJA: Posle portreta Asanža, Čelsi Mening, Arona Švarca, Šćepanović seriju završava Snoudenom

М. КРАЉ

24. 08. 2020. u 07:30

CIKLUSU slika nazvanom "Heroji", posvećenom očuvanju sećanja na značajne ličnosti koje su život posvetile idealima pravde i slobode, beogradski umetnik Vladislav Šćepanović, poslednjih meseci pridodao je junake naših dana, glavne aktere afere "Vikiliks".

У СЛАВУ МОДЕРНИХ ХЕРОЈА: После портрета Асанжа, Челси Менинг, Арона Шварца, Шћепановић серију завршава Сноуденом

Foto privatna arhiva

Preko društvenih mreža, veliku pažnju i van granice naše zemlje, privukao je portret Džulijana Asanža (od čije majke je slikaru stiglo priznanje da je verodostojno predstavio ne samo njegov lik već i karakter). Nedavno je na "Instagramu" Šćepanović predstavio i delo na kojem je Čelsi Mening.

Pored osnivača "Vikiliksa", čije izručenje od Britanaca još traže američki sudovi, i žene osuđene na 35 godina zatvora jer je otkrila 250.000 američkih tajnih diplomatskih depeša i pola miliona vojnih dokumenata, poznatih kao "Irački i avganistanski ratni dnevnici", naš umetnik portretisao je i Arona Švarca. Pre nego što mu je izrečena višedecenijska zatvorska kazna, ovaj internet aktivista i osnivač sajta "Redit", izvršio je samoubistvo.

- Ovaj deo serije "Heroji" završiću sa Edvardom Snoudenom - otkriva, za "Novosti", Šćepanović. - Ovo četvoro uzbunjivača koji su drastično uzdrmali način delovanja digitalnog kapitalizma, simbolizovaće događaje pokrenute curenjem informacija.

Foto privatna arhiva

"Vikiliks" je učinio dosta na razvijanju svesti o neprihvatanju "istina" korporativnih medijskih magnata, kao i o potrebi da svako pokuša da zaštiti sebe i svoju privatnost. Naravno, ovo je tek početak. Kroz slikanje ovih ljudi želim da pružim i svoj doprinos borbi za slobodu ugroženu novim tehnologijama, u mnogim segmentima.

ERO I POLITIČKI DIJALOG

NA domaćem terenu, u narednom periodu Šćepanoviću sledi realizacija likovno-pozorišnog projekata "Vikiliks" u saradnji sa Majom Pelević.

- U Kući legata bi krajem godine trebalo da se realizuje izložba sa islandsko-francuskim umetnikom Eroom, na kojoj bismo napravili jednu vrstu dijaloga dve vrste politički angažovane umetnosti - otkriva umetnik.

Iako kritikuje negativne posledice usvajanja novih tehnologija, umetnik ih istovremeno i koristi - svoj rad promoviše na svim društvenim mrežama:

- Oslanjam se na taktiku "propagandom protiv propagande", koju su svojevremeno započele Dženi Holzer i Barbara Kruger. Služim se svim dostupnim medijima da bih preneo svoju poruku, subverzivnu u odnosu na opšteprihvaćene vrednosti. Dobra strana društenih mreža je što sam preko njih predstavio rad široj publici, napravio kontakte širom sveta i dogovorio mnoge izložbe. Loša stvar je što mnogi ljudi ne razumeju šta gledaju, tako da umetnik mora da vodi računa kako predstavlja rad.

Dešavalo se da neke slike koje su u procesu nastajanja, a koje je postavio na društvene mreže, profesionalci iz medija objavljuju kao završne radove:

- Zato prezentacija radova na društvenim mrežama zahteva detaljno objašnjenje, sliku rada u prostoru, kao i video-prezentaciju. Tek tada, donekle, rad može da bude na pravi način predstavljen. Ali, to je samo pedeset odsto kvaliteta u odnosu na doživljaj uživo.

Foto privatna arhiva

Rad koji bolje izgleda na društvenim mrežama, nego uživo, prevara je.

Pandemija korone u poslednjem momentu uticala je da se odloži Šćepanovićeva izložba u Tokiju, planirana za ovo leto:

- Rekao sam galeristi da otvori izložbu bez mene, ali on je insistirao da dođem na otvaranje - priča umetnik kome je uslov za ulazak u Japan bio četrnaestodnevni karantin u Gruziji, što mu je bilo neprihvatljivo. - Tako smo izložbu pomerili za april 2021. Zatim u junu, dogodine, sledi izložba u Muzeju savremene umetnosti u Pohangu u Južnoj Koreji. Planovi su veliki i nadam se da ću naći snage da ih sprovedem i promovišem srpsku savremenu umetnost, naročito na izložbama po svetu.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MESEC KAO IZAZOV ZA MAŠTU: Misija Apola 11, od pre 56 godina, kao inspiracija za izložbu Iza horizonta: zamišljanje nedostižnog
Kultura

0 0

MESEC KAO IZAZOV ZA MAŠTU: Misija Apola 11, od pre 56 godina, kao inspiracija za izložbu "Iza horizonta: zamišljanje nedostižnog"

NEŠTO izuzetno desilo se 20. jula 1969, događaj koji se čak i danas, 56 godina kasnije, smatra posebnim. Na vrhuncu Hladnog rata i utrkivanja u svemiru SAD i SSSR, u kome su Sovjeti poveli lansirajući "Sputnjik 1", potom poslavši i Lajku, pa prvog čoveka i prvu ženu u svemir, Amerikanci su napravili odlučujući korak: Nil Armstrong je prošetao Mesecom. I to godinu dana posle bioskopskog prikazivanja "Odiseje u svemiru 2001" Stenlija Kjubrika.

21. 07. 2025. u 17:46

Politika
Tenis
Fudbal
LETO KADA SU NAUČILI DA PLIVAJU – ČAK 85 MALIŠANA U LJIGU TRENIRALO SA NIKOLOM RAĐENOM

LETO KADA SU NAUČILI DA PLIVAJU – ČAK 85 MALIŠANA U LjIGU TRENIRALO SA NIKOLOM RAĐENOM