Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Izumiranje dinosaurusa

Слободан Малдини

06. 10. 2020. u 20:00

OBELEŽJE Beograda, poslovna zgrada Palata Beograd, poznatija pod imenom "Beograđanka", prodata je nedavno na javnom nadmetanju.

Višedecenijskom upotrebom i neodržavanjem, ovaj najpoznatiji simbol grada urušen je do mere kada je njegova cena dospela na najniže grane, postavši interesantna poslovna prilika za kupce. Novi vlasnik najavio je veća ulaganja, nakon čega bi dotrajala zgrada trebalo da ponovo zablista punim sjajem. Njena istorija je duga i sadržajna.

Zdanje visoko 101 metar, koje je sa 24 sprata nekada dominiralo panoramom prestonice, projektovao je 1969. arhitekta Branko Pešić na lokaciji u užem centru grada, gde ne postoji arhitektonski objekat slične spratnosti i visine. Ova tada najviša zgrada u Beogradu, izazivala je burne reakcije i kritike građana i struke. Iako je arhitekta za uzor imao u to vreme najvišu zgradu u Italiji, 127 metara visoku čuvenu poslovnu zgradu Pireli u Milanu italijanskih arhitekata Đija Pontija i Pjer Luiđija Nervija, Beograđani su godinama kritikovali svoju prvu sličnu gradsku kulu. Zbog fasade tamne boje nazivali su je "Crnom udovicom", "Limenkom". Ni predstavnici službe zaštite spomenika kulture nisu imali razumevanje za "Beograđanku", pa je predlog istoričara arhitekte Zorana Manevića iz devedesetih da se ova zgrada zaštiti kao kulturno dobro jednoglasno odbačen.

Međutim, nije "Beograđanka" jedini autentični "dinosaurus" koji nestaje sa liste značajnih arhitektonskih građevina u Srbiji. Na listi za prodaju, odnosno promenu prvobitnog izgleda i funkcije, odavno su viđeni i drugi "mastodonti". Istorijski vredno zdanje zgrada BIGZ-a sagrađena je kao zgrada Državne štamparije 1937. po projektu arhitekte Dragiše Brašovana.

Ovo remek-delo predratnog jugoslovenskog modernizma u kojem je nekada radilo više od 3.000 ljudi danas se nalazi u demoliranom stanju, čekajući novog vlasnika. Palata društveno-političkih organizacija u kojoj se nalazilo sedište Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije sagrađena je po projektima arhitekte Mihaila Jankovića iz 1960, sa 24 sprata, visine 106 metara. Prodata je 2001. godine. Među simbolima prestonice koji čekaju neizvesnu budućnost su i druga remek-dela arhitekture ere socijalizma. Beogradski Sava centar arhitekte Stojana Maksimovića sagrađen je kao kongresni, kulturni i poslovni centar 1979. U devastiranom stanju, ovih dana bezuspešno čeka kupca po mizernoj početnoj ceni oko 200 evra po kvadratnom metru.

Poslovno-stambeni kompleks 35-spratnica "Geneks kule", poznat kao Zapadna kapija Beograda, podignut je po projektima arhitekte Mihajla Mitrovića kao sedište preduzeća "Geneks" 1980. godine, u brutalističkom stilu. Visok 135 metara, u vreme kada je sagrađen bio je najviši objekat u tadašnjoj Jugoslaviji. Nakon stečaja preduzeća "Geneks", ova arhitektonski jedinstvena poslovna zgrada je napuštena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

Svet

0 10

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. u 13:58

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 5

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45