Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Apokalipsa danas

Слободан Малдини

03. 11. 2020. u 12:27

I pored desetina megalomanskih trgovačkih kompleksa izgrađenih proteklih godina u našoj prestonici, Beograd je dobio još jedan, najveći tržni centar u regionu. U novoj Galeriji "Belgrejd" površine 300.000 kvadratnih metara Beograđani će moći da kupuju robu svetskih brendova, osete čari "šopinga u Parizu", zadovoljstva "jutarnje kafe u Milanu" i "večernjeg izlaska u Njujorku".

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Апокалипса данас

Plan Pariza - pametnog grada 2050, arhitekta Vensan Kalebo / Foto printskrin

Uprkos mračnim prognozama pogoršanja pandemije virusa korona koja će masovna okupljanja stanovništva učiniti prošlošću, i svetskom trendu zatvaranja mamutskih šoping-centara zbog konkurencije nastale na internetu, neutemeljena očekivanja od novog mesta sretanja Beograđana su velika. Ali, kakva je budućnost urbanih prostora projektovanih za boravak velikog broja ljudi i kakve nas iznenađujuće promene očekuju u bliskoj budućnosti?

Prema brojnim pokazateljima, čovečanstvo se danas nalazi pred najvećom kataklizmom u istoriji. Dok kovid 19 uzima danak, neki svetski političari već najavljuju mogućnost novih ratova u kojima će harati veštački stvoreni virusi.

I bez pandemija, zagađenje planete vodi njenom umiranju, a povećana emisija ugljen-dioksida odavno nije samo posledica prljave tehnologije, već i "čiste" - interneta i mobilne telefonije, kojih čovečanstvo nema nameru da se odrekne, već naprotiv, intenzivira ih.

Globalno otopljavanje, deforestacija, požari, iscrpljivanje vode, nafte i drugih resursa, nuklearna pretnja, već u narednim decenijama će da nas bace u ambis apokalipse u kojoj će nestati većina živog sveta na zemlji. Paradoksalno, neće preživeti najbogatiji, već oni koji se na vreme odreknu blagodeti koje nam donosi svetski "napredak".

Na planu urbanizma i arhitekture, danas smo svedoci frapantnih migracija živih bića sa prostora koji ubrzano postaju pustinje, u potrazi za retkim zelenim oazama. Sve veći deo stanovništva seli se iz gradova u sela. Starosedeoci evropskih prestonica napuštaju maligni život na asfaltu i vraćaju se prirodi, životu na farmama, daleko od zagađenja, buke i izloženosti virusima.

Opustela urbana jezgra preotimaju milioni pridošlica iz područja Afrike i Bliskog istoka razorenih nemaštinom, sušom i ratovima, zauzimajući teritorije razvijenih evropskih megapolisa.

Ove godine je prodaja vikend-kuća u Srbiji udesetostručena, jer su mnogi spas iz nezdravih gradova potražili u selima. Ali, još uvek nismo naučili lekciju čovekovog opstanka u zajedništvu sa prirodom. Da li su savremena urbanistička erozija i migracije na selo dovoljno snažan podsticaj da se posvetimo pravilnom razumevanju problema urbanizacije i napokon pokušamo da od gradova načinimo iole prihvatljiva mesta za život?

Bojim se da će nas bliska budućnost žestoko pogoditi, nanevši nam neizmerljivu štetu nastalu usled naših urbanističkih zabluda i slepe želje za nekontrolisanim ekonomskim napretkom - po svaku cenu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NE VREDE DOBRI NASTUPI SRPSKIH REPREZENTATIVACA: Milan se oprostio od Lige šampiona, a uskoro bi mogao i od ostalih evropskih takmičenja

NE VREDE DOBRI NASTUPI SRPSKIH REPREZENTATIVACA: Milan se "oprostio" od Lige šampiona, a uskoro bi mogao i od ostalih evropskih takmičenja