Kultura

POGLED ISKOSA: Bestseler likovnog izdavaštva - Momo Kapor: "Uspomene jednog crtača"

Dejan Đorić

24. 11. 2020. u 19:21

ČUVENI crtač Dragan Lubarda je na vreme ostario i četrdeset godina izgledao kao starac, najviše nalik Leonardu da Vinčiju sa autoportreta u starosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Бестселер ликовног издаваштва - Момо Капор: Успомене једног цртача

Foto promo

Momo Kapor (Sarajevo, 1937 - Beograd, 2010) ostao je večiti dečak naše likovne i književne scene, mlad duhom i likom, zainteresovan kao crtač i slikar za neke devojčice osetljivog duhovnog sastava. Pripadao je generaciji grupe Medijala, koju pominje u romanu "Beleške jedne Ane", a posebno u obimnom izdanju kome je ovde posvećena pažnja. Te genijalne umetnike sa iskustvom beznađa posle Drugog svetskog rata više su zanimali podrumi i tavani, tajne i čuda, onostrana lepota i čudovišno nego moderna umetnost i službena dešavanja.

Knjiga Mome Kapora "Uspomene jednog crtača" (tri izdanja), uz "Život slika" Stanislava Staše Živkovića, jedini je bestseler srpskog likovnog izdavaštva. Postoji u toj publicistici slično memoarsko-esejističko štivo, slikar i crtač Milivoje Mića Stojiljković ima i knjigu o savremenom srpskom crtežu, međutim, niko nije nadmašio Momu Kapora u šarmantnom, zavodljivom literarnom kretanju. Izvršio je tematsku, tačnije poetsku sintezu njegovog vremena visokog modernizma, tkivo njegove knjige je hibridno, poližanrovsko, između sećanja, omaža, istorije, esejistike, kritike i autobiografije o drugima. Slično je njegovom crtežu, za koji nismo sigurni da li je kroki ili studija, nastaje li u magnovenju zanosa kao brzi zapis ili je rezultat pomnog posmatranja i vizuelnog pamćenja. Mnoga, možda i većinska, svoja saznanja o umetnosti Kapor je pretočio u ovu knjigu. Može se reći da je pisao onako kako je crtao i crtao kao da priča. Ima tu i grešaka (Leonid Šejka nije bio semitskog porekla), ali pravili su ih i drugi, koji su se za razliku od njega predstavljali kao nepobitni stručnjaci. Kod ovog crtača, slikara i književnika to možda i nisu pogreške niti zablude već strasna uverenja, a strast sve više nestaje iz današnje umetnosti, u naslućivanju digitalne apokalipse i distopijskog sveta protiv koga se on tako duhovito borio. Razobličio je i neka pogrešna uverenja. Srpsko slikarstvo iz 1950-1960. nastalo je na osnovu iskustva sa malim crno-belim reprodukcijama. Putovanja, veliki muzeji, kapitalne izložbe, luksuzne monografije i časopisi bili su nedostupni.

Kada je pisac ove knjige u velikim svetskim muzejima video dela kojima se na taj način divio u mladosti, shvatio je da su sasvim drugačija nego što je zamišljala njegova generacija, ugledanje na njih bilo je zabluda, ali plodna. Nedostatak podataka nadgradili su mašta i uobrazilja. Kao što je toj generaciji umetnika crtač Dragan Lubarda dao pravo na grešku, kao što su veliki crtači Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić, Leonid Šejka i Miro Glavurtić stvarali na osnovu deformacije, mimo akademskog tipa izražavanja, ali krajnje originalno, tako se iz zabluda rađala velika umetnost, jer "duh diše gde hoće". 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića
Kultura

0 0

TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića

KAO što je Švedska kraljevska akademija, dodelom Nobelove nagrade za književnost Bobu Dilanu, dala pun legitimitet rok poeziji, tako u našoj sedini, nedavno otvaranje Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije, predstavlja mnogo više od odavanja počasti pre tri decenije preminulom gitaristi, pevaču, tekstopiscu, kompozitoru i lideru EKV.

12. 11. 2024. u 17:12

Politika
Tenis
Fudbal
TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice