Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Kulturna kolonija

Слободан Малдини

24. 11. 2020. u 16:24

"BEZ kulture i relativne slobode koju ona podrazumeva, društvo je, čak i kada je savršeno, samo džungla. Zbog toga je svako autentično stvaranje poklon za budućnost ", napisao je francuski filozof i književnik, nobelovac Alber Kami.

Stavom da je "nacija bez kulture nacija bez duše" rukovode se države ulažući u nacionalnu kulturu i time osvajajući mesto na svetskoj kulturnoj sceni. Nema naroda koji ne gradi budućnost na sopstvenoj kulturnoj tradiciji i istoriji, posebno razvijajući savremenu nacionalnu umetnost.

Srbija privodi kraju dva velika nacionalna projekta u kulturi. Jedan je ostvarenje vekovnog sna Srba - svetski monumentalni Hram Svetog Save, i drugi, megalomanski spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije Nemanjića i utemeljivaču Srpske pravoslavne crkve.

Njihov značaj prevazilazi svakidašnji i ubraja ih među istorijske kulturne domete. Ali, iako je Srbija u svojoj bogatoj kulturnoj prošlosti izgradila veliki broj u svetu poznatih, pa i od Uneska zaštićenih monumenata, imala velikane umetnosti koji su naciju proslavili na svim kontinentima, a pojedini umetnici iz Srbije i danas su zastupljeni u najvećim svetskim muzejima, galerijama i istorijama umetnosti, iznenađuje da autori dva spomenika nacionalnog značaja - živopisa Hrama Svetog Save i Spomenika Stefanu Nemanji - nisu srpski umetnici. Unutrašnjost našeg najvećeg pravoslavnog hrama izradio je sovjetski ikonograf i vajar Nikolaj Muhin, a preambiciozni Spomenik Stefanu Nemanji drugi ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov. Posebno iznenađuje da na izradi unutrašnjosti velelepnog nacionalnog sabornog hrama, koji su davno projektovali poznati srpski arhitekti Bogdan Nestorović i Aleksandar Deroko a izgradili srpski neimari, domaći umetnici nisu bili dobrodošli. Na isti način, na konkurs za realizaciju nacionalnog spomenika Stefanu Nemanju pozvani su Rus, Kinez, Italijan, Slovenac, ali ne i Srbin, a odabrani spomenik izrađen je u Rusiji i dopremljen u Beograd u delovima. Ali, zašto nam se ovo događa?

Opšte je poznato da živimo u eri globalizacije u kojoj moćni i bogati "gutaju" male, praveći od njih svoje političke, ekonomske i kulturne kolonije. Koka-kola je prisutna u svakoj zabiti, među TV kanalima koje gledamo dominiraju strani, tuđi su vlasnici velikih medijskih kuća. Slično je u umetnosti. Dok je devedesetih i početkom dvehiljaditih dominirala zapadnjačka "angažovana prefinjenost" građena na Soroševim investicijama u naše umetnike i projekte, noviji period karakteriše "sovjetska estetika" koju je na našu kulturnu scenu unela politička elita. Istovremeno, u arhitekturi se izdvaja "arapski ukus" vođen mirisom zelenih novčanica, pomešan sa "stilom svetskih pametnjakovića" koji kroje budući "moderan" izgled naših gradova, ne vodeći obzira o njihovim stanovnicima, već rukovodeći se isključivo interesima moćnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

Svet

0 13

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. u 13:58

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 7

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45