POGLED ISKOSA: Majstor precizne figuracije - podsećanje na slikara Slobodana Đurđevića
Pet godina je kako Slobodan Bob Đurđević više nije u ovoj areni univerzuma. Odsečan i čvrst, veliki protivnik negativnih pojava u savremenoj umetnosti, bio je stoga i veliki tradicionalista, jedan od najboljih srpskih slikara realista u 20. veku.
Slika Slobodana Đurđevića
Niko bolje od njega, dublje i zasnovanije nije kod nas proučio tehnike slikanja ruskih majstora 19. veka i Paje Jovanovića, posebno Ivana Šiškina, ali je on bio upućen i u delo Velaskeza i drugih starih majstora.
Rođen je u Mostaru 1947. a živeo u Beogradu, gde je i preminuo 2015. godine. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu, radio u IKL-u, bio je talentovani inženjer, imao je i patente. Ljubav prema slikarstvu, međutim, prevladala je i on, na zaprepašćenje svojih kolega, daje otkaz i decenijama deluje samo kao slikar. Učestvovao je na više grupnih izložbi, imao nekoliko samostalnih, najveću u Galeriji Ruskog doma u Beogradu sredinom devedesetih, učesnik je likovnih kolonija, a njegov rad je dobro predstavljen u knjizi "Stvarnost umetnosti. Uvod u studije realizma". Slikao je razne motive realista, od mrtvih priroda, pejzaža i portreta do animalistike. Njegova "Lampa" iz 1993. godine je najbolja slika koju je naslikao, remek-delo tačnog i neutralnog opisa stvarnosti, jedna od najboljih mrtvih prirodi u celoj istoriji srpskog slikarstva. Za njega se nipošto ne može reći da je bio hiperrealista, nije voleo taj pravac, već ga slike prikazuju kao majstora "precizne figuracije", kako je Đorđe Kadijević na prvoj izložbi te vrste slikarstva nazvao ta stremljenja. Slikao je po uzoru na stare majstore, bez vidljivog traga kista, detaljno i iscrpno, ne ostavljajući nijedan deo nezavršen ili ekspresivno, slobodnim potezom rešen.
Reč je o umetniku koji je slikarstvu prišao na naučni način, tj. krajnje metodično. Komparativnoj analizi podvrgao je istoriju pojedinih žanrova, izdvojio neke autore da mu služe kao orijentir, uočavao greške kod sebe i drugih. Analizirao je perspektivu, skraćenje, kompoziciju, formu, boju, senku, liniju, lokalni ton i tehničke elemente stvaranja - otpornost platna na habanje, trajnost platna i boja, prirodno i veštačko osvetljenje, najbolje načine zatezanja platna na blind ramu i sl. Nije zanemario ni poznavanje estetike, teoriju lepog i kiča. Slici je pristupao postupno. Mrtvu prirodu bi najpre fotografisao kao aranžman postavke. Zatim je radio crtež približan veličini slike. Potom je slikao tri verzije: skicu u vidu minijature, studiju manju od konačnog formata i završno delo. Postavio je slikarstvo na egzaktne i empirijske osnove. Jedan od negovih principa bio je da uništi i najbolje urađenu sliku ukoliko ne može da je ponovi. Slučaj je bio isključen, a slika proizvod znanja i sistema. Stvarao je tako da kvalitetno, pouzdano i utemeljeno prevaziđe zanatsko umetničkim, što mu je omogućilo da stvara dela istog nivoa bez opadanja sa godinama.
Preporučujemo
POGLED ISKOSA - POHVALA DIRERU: Javor Rašajski, crteži, Galerija RTS, do 13. novembra
10. 11. 2020. u 20:14
POGLED ISKOSA: Umetnost i vino; Vinogradareva kuća, Topola, novembar
03. 11. 2020. u 18:08
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
NAJVEĆA IKAD: Naučni otkrili čudovišno veliku ZMIJU (VIDEO)
PROŠLE godine činilo se da će džinovska zmija Titanoboa cerrejonensis zauvek ostati upisana na vrhu liste najimpozantnijih gmizavaca koji su ikada puzili planetom. Međutim, najnovija otkrića pokazuju da je u praistoriji možda postojalo nešto još veće, još masivnije i gotovo podjednako zastrašujuće.
25. 02. 2026. u 11:47
Kiki Lesendrić postao počasni građanin u Atini: "Naša braća, Grčka mi je druga kuća"
"ZAISTA su pravi i divni ljudi i divni domaćini kada ti trebaju."
24. 02. 2026. u 20:11
KO JE BILA ĆERKA MARTINA ŠORTA: Radila u ustanovama za mentalno zdravlje, pa upala u ponor iz kog se nije izvukla
MARTIN Šort doživeo je nezamislivu tragediju. Njegova ćerka Ketrin Hartli Šort preminula je u 42. godini.
25. 02. 2026. u 11:34
HOSPITALIZOVAN KRALj NORVEŠKE: Pozlilo mu u Španiji - oglasila se palata
KRALj Harald od Norveške, koji je na prestolu od 1991. godine, primljen je u bolnicu u Španiji zbog još uvek neotkrivene infekcije i dehidratacije, saopštila je kraljevska palata, piše britanski Hello.
25. 02. 2026. u 11:49
LjUBAVNA PRIČA OLGE I PELETA: "Rekao je: Ja ću tebe da ženim! Nisam bila spremna, patila sam za drugim"
GLUMAČKI par Olga Odanović i Dragan Petrović romansu je otpočeo ubrzo nakon upoznavanja, a Olga je otkrila da je inicijator svega bio niko drugi do Pele.
25. 02. 2026. u 10:13
ALEKSA BALAŠEVIĆ ČEKA DRUGO DETE: Podelio srećne vesti i otkrio pol bebe (FOTO)
SIN proslavljenog kantautora Đorđa Đoleta Balašević očekuje drugo dete.
25. 02. 2026. u 10:01
NIKAD JAČI UDARAC ZA RUSE OD POČETKA RATA: Ukrajinske rakete letele više od 1.300 km, pogođena ključna fabrika (VIDEO)
UKRAJINA je u subotu uveče pogodila jedno od strateški najznačajnijih odbrambenih postrojenja Rusije, napavši Votkinski mašinski zavod u udaljenom regionu, skoro 1.300 kilometara od ukrajinske granice - što predstavlja najdublji udar ikada izveden ukrajinskim oružjem domaće proizvodnje.
25. 02. 2026. u 12:25
CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju
BRUKA i sramota na jednom od evropskih takmičenja u tekvondou za mlade u Sarajevu!
25. 02. 2026. u 11:35
"NEMA KO DA NASEČE DRVA": Rusko selo izgubilo skoro sve muškarce u ratu u Ukrajini
U RIBARSKOM selu Sedanka, na ruskom dalekom istoku, svakodnevni život je bio težak i pre rata u Ukrajini. Većina kuća nema osnovnu infrastrukturu, kao što su voda, unutrašnji toaleti ili centralno grejanje, iako zimske temperature često padnu i na -10 stepeni Celzijusa.
24. 02. 2026. u 09:43
Najnovije iz rubrike
OTIŠLA U LEGENDU: Preminula poznata glumica
PREMINULA je Irina Ševčuk, glumica koju je širom Sovjetskog Saveza proslavio film "A zore su ovde tihe".
24. 02. 2026. u 21:19
BOJE ZAVIČAJA ČOVEK TRAJNO NOSI U SEBI: Izložba "Pećka škola - mesto razvoja, veština i znanja" u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka
ZAMIŠLjENA kao svedočanstvo o umetničkim i pedagoškim dometima, istorijskom kontinuitetu i snažnom uticaju na očuvanje kulturnog identiteta Kosova i Metohije, izložba "Pećka škola - mesto razvoja, veština i znanja" biće otvorena danas u 13 časova u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
24. 02. 2026. u 17:48
BEKSTVO IZ INSTRUIRANOG SLIKARSTVA: Mihailo Stanisavac, srpski umetnik o stvaralačkom putu koji gradi u Parizu
LIKOVNI izraz je za mene nasušna potreba, pitanje postojanja, ključ za pronalaženje principa. Oni se odnose na umetnost, ali i na čitav život.
24. 02. 2026. u 14:35
JOŠ TRAGAM ZA NOVIM IZRAZIMA: Aleksandar Popović Ruski, o krstu kao inspiraciji, i drugim pričama, koje je predstavio u Kući Đure Jakšića
KRST je jedan - časni krst, a potom su počeli da ga nazivaju grčkim, ruskim, gruzijskim, srpskim, keltskim... Tako su ljudi od jednog istog časnog krsta na kome je razapet Isus, napravili njih sto.
23. 02. 2026. u 17:51
PREDSTAVLJANJE KNJIGE "HODOČAŠĆE ILIJE ILIĆA" U IMS: Od Japana do Solunskog fronta
NEOBIČNU odiseju svog junačkog pretka naš ugledni dramski pisac Miodrag B. Ilić oživeo je u delu "Hodočašće Ilije Ilića", koje je predstavljeno u Istorijskom muzeju Srbije.
23. 02. 2026. u 17:34
Komentari (0)