KNJIŽEVNA KRITIKA: Minijature velegrada - Vasa Pavković, "Eho Beograda"
U knjizi kratkih zapisa Vase Pavkovića "Eho Beograda" zaista odzvanja savremeni Beograd. Njihov pripovedani centar su Knez Mihailova, takozvana Štrafta, Ulica Đure Jakšića, Obilićev venac, Čika Ljubina i Zmaj Jovina, no, o senzibilitetu i stanju duha Beograda saznajemo i iz minijatura koje se odvijaju u njegovom dinamičnom, često neharmoničnom, aritmičnom krvotoku - u gradskom prevozu.
Knjiga "Eho Beograda"
Atmosferu karakterističnu po živosti, nemiru i nespokojstvu prenose nam junaci pomenutih minijatura. To su svi oni ljudi koje i sami srećemo na beogradskim ulicama, s kojima se mimoilazimo, koji sede po baštama beogradskih kafića, a na koje najčešće ne obraćamo pažnju i sami užurbani, hitajući da ispunimo sve ono što čini naš dan.
Za razliku od nas, bar od većine, pripovedač čija su sva čula namerno otvorena, upija slike Beograda, njegove građane u svim situacijama koje pripadaju "životu koji je upravo u toku".
Tako on beleži sve ono što ima odlike konfliktnosti, nerazumevanja među bližnjima u različitim vrstama relacija - muž - žena, mladić - devojka, prijatelji, ali registruje i trenutke saglasnosti, ponekad i strasti - koje najčešće - nekad spontano, nekad namerno - demonstriraju mladi.
Osim odnosa među ljudima koji su transparentni u vrtlogu svakodnevice, koji se manifestuju neposredno ili putem mobilnih telefona kojima se neprestano komunicira u svakoj situaciji, na bilo kom mestu, pripovedač beleži i slike grada koje nemaju ton već samo sliku. Tako iz prevoza, a u okviru prozora, opaža bezbrižnog mladića koji se nag, ne osvrćući se na bilo šta ili na bilo koga, kreće po stanu zabavljen za njega uobičajenim poslovima. Takođe iz prevoza, samo sada drugog, pripovedač uočava stariji bračni par, pomiren sa životom i sudbinom, koji na ulici blagim pokretima ispravlja svoje prostirke spremajući se da prosi.
Način na koji karakteriše svoje junake, i one koje čuje i one koje samo vidi, iako se oni u velikoj meri samokarakterišu, pokazuje veliko interesovanje pripovedača za njih. Osim što opaža njihove pokrete i izraze lica, osim što analizira situacije u kojima su se našli, pripovedač o njima razmišlja i kada oni više nisu tu, kada sve scene koje su ispunile njegov dan, kao i dan velegrada, uminu, kada se on nalazi u miru svoje sobe, van velegrada, u gradiću posve drugačijem od onog u koji se svakodnevno hita kao u nekakvu radionicu u kojoj, najpre po životnoj nužnosti, svako nešto pravi ili popravlja nastojeći da u metežu, neredu ispunjenom kučinama, i tehničkim uljem, pokušava da nađe odgovarajući šraf.
Dakle, u posve drugačijem ambijentu pripovedač sumira utiske dana, s velikom empatijom i prema onima koji mu nisu bližnji, a koji su ostali u okvirima situacija i prizora koji će ući u priču, koji su u velegradu ostali, jer verovatno i nemaju gde drugde. No, ta pozicija i taj ambijent, koji geografski pripada Srednjoj Evropi, ne čine pripovedača spokojnim - zato što on suštinski pripada velegradu - po različitim osnovama - najpre duhovno, intelektualno, pa i emotivno, i zato što je velegrad u njemu. Upravo je sam pripovedač primer kako jak pečat ostavlja velegrad i kako određuje biće čak i onog ko od njega ima izvestan odmak, ko nastoji da bude objektivan i kome to u velikoj meri polazi za rukom.
Još jedan je razlog pripovedačevog nespokojstva i u povlašćenom ambijentu. Ono je u vezi s nečim što u prizorima zabeleženim u minijaturama nije vidljivo, ali je prisutno. To je sve ono što čini kontrast vidljivom, a što duhovno i pojavno pripada nekim drugim vremenima, kada je Beograd bio svet, a kada su njegovi građani imali osećanje svakovrsne sigurnosti i slobode. Danas je to osećanje, kako zaključujemo na osnovu "Eha Beograda", moguće, izgleda, još samo za onog nagog mladića, dok je u svojoj sobi, a koji ne usmerava svoj pogled, ni uho, na bilo šta što je napolju.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: Izolacija nije sloboda - Dragan Stanišić, "Parobrod u žitu"
01. 12. 2020. u 17:33
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
LUDILO: Ovi navijači su šokirani kako su u Albaniji MLAKO dočekali Srbe?!
Albanija i Srbija odigrali su burnu utakmicu na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu, a po završetku tog meča izbilo je na videlo i nezadovoljstvo određenih navijača zbog toga kako su pristalice domaćih iz same Albanije bile "mlake" prema Srbima.
10. 06. 2025. u 17:54
PRE MESEC DANA ODRŽAO POSLEDNjI KONCERT Na vest o smrti Matije Dedića: Sanjao da se preseli u Njujork, žalio zbog lošeg zdravlja (FOTO)
NEMA tome mesec dana kada je Matija Dedić održao u Zagrebu svoj poslednji koncert, kome je prisustvovala i njegova majka Gabi Novak.
10. 06. 2025. u 22:07
MOJ ŽIVOT IZMEĐU HAMLETA I LIRA: Rade Šerbedžija o svom životu i četvrt veka postojanja Kazališta "Ulisis" na Brionima
NAKON svih bura i oluja Kazalište "Ulisis" dočekalo je dvadeset i petu godinu postojanja, a reč je o pozorišnom projektu koji ne poznaje mržnju.
10. 06. 2025. u 07:15
UVEO NAS U JEVROPU, ALI UVEK PRIPADAO NAMA: Knjiga o Paji Jovanoviću pojavila se u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge
U POSLEDNjIH nekoliko decenija u velikoj meri je obnovljeno interesovanje za Paju Jovanovića (1859- 1957), jednog od najpoznatijih umetnika u povesnici srpske umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i nesumnjivo najprepoznatljivijeg domaćeg slikara u evropskim okvirima, koji ne prestaje da intrigira, smatra profesor Igor Borozan sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dopisni član SANU je, uz Dragana Lakićevića, jedan od urednika "Knjige o Paji", koja se pojavila u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge.
10. 06. 2025. u 20:10
DUBOKO, ISTORIJSKO PROŽIMANjE DVA NARODA: U Galeriji 73, jubilarni 10. "Dani slovačke kulture"
SRBIJA je među retkim zemljama u svetu, koja je međunarodno zaštitila nematerijalnu kulturnu baštinu jedne svoje nacionalne manjine, jer je na Uneskovu listu upisano likovno stvaralaštvo Slovaka, slikara naivaca iz Kovačice.
10. 06. 2025. u 19:30
SNOVI UHVAćENI U KAIŠEVE STRIPA: Retrospektiva Aleksandra Zografa (Saše Rakezića) pred publikom u Bioskopu "Balkan"
VIŠEDECENIJSKA umetnička praksa Aleksandra Zografa (Saše Rakezića), u kojoj strip postaje i dnevnik, i hronika, i sanovnik, obuhvaćena je otvorenom izložbom u Bioskopu "Balkan".
10. 06. 2025. u 18:26
VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALjE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio
ZAKLjUČILI smo da je Kosta bio sposoban da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja zločina i da ta sposobnost nije bila bitno smanjena. Postoji jedna kratkotrajna ometenost, za period u učionici za koji on kaže da nema sećanja, ali on je sve radio po planu. To ukazuje da je on upravljao svojim postupcima.
05. 06. 2025. u 17:05
SRPSKA POSLA: Nikola Jokić zapanjio svet! Vratio se u Srbiju i uradio OVO (VIDEO)
NIKOLA Jokić je najbolji košarkaš planete, ali dajte mu loptu i biće najbolji u svakom sportu. To je pokazao još jednom.
08. 06. 2025. u 08:54
DRASTIČNO SE PROMENIO: Kako danas izgleda Enes Begović nakon gubitka sina?
ENES BEGOVIĆ doživeo je porodičnu tragediju u junu 2023. godine, kada mu je preminuo sin.
10. 06. 2025. u 17:38
Najnovije iz rubrike
HOKNI, DRUGI PUT MEĐU SRBIMA: Jedan od najskupljih živih autora prvu samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti održao još 1970.
PRE tačno 55 godina, tada mladi britanski umetnik Dejvid Hokni (1937) održao je samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, na čijem čelu je tada još bio njegov osnivač, legendarni Miodrag B. Protić, a u sredu, 11. juna, na istom mestu, na drugom nivou zdanja na Ušću, biće otvorena postavka "Od papira do ekrana" ovog sada verovatno globalno najuticajnijeg slikara.
10. 06. 2025. u 23:59
PRE MESEC DANA ODRŽAO POSLEDNJI KONCERT Na vest o smrti Matije Dedića: Sanjao da se preseli u NJujork, žalio zbog lošeg zdravlja (FOTO)
NEMA tome mesec dana kada je Matija Dedić održao u Zagrebu svoj poslednji koncert, kome je prisustvovala i njegova majka Gabi Novak.
10. 06. 2025. u 22:07
U NJEGOVOM OSMEHU UVEK JE BILO MALO GORČINE: Komemorativni skup posvećen akademiku LJubomiru Simoviću (1935-2025) održan u Srpskoj Akademiji
PIŠUĆI svoju biografiju ja sam, očito, napravio veliku grešku, koju sad ne umem da ispravim: naime, ja sam u svojoj biografiji, praktično, naveo i svoju bibliografiju.
10. 06. 2025. u 20:59
SKULPTURE NA OTVORENOM POLJU LJUBAVI: Jelena Kršić predstavlja novu seriju radova na izložbi "Izlečište" u galeriji "Sanjaj"
JEDINO što može da zameni moć umetnosti je priroda sa svojim čarima, smatra vajarka Jelena Kršić, čija je izložba "Izlečište - revivarium", publikom u beogradskoj galeriji "Sanjaj".
10. 06. 2025. u 20:40
UVEO NAS U JEVROPU, ALI UVEK PRIPADAO NAMA: Knjiga o Paji Jovanoviću pojavila se u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge
U POSLEDNjIH nekoliko decenija u velikoj meri je obnovljeno interesovanje za Paju Jovanovića (1859- 1957), jednog od najpoznatijih umetnika u povesnici srpske umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i nesumnjivo najprepoznatljivijeg domaćeg slikara u evropskim okvirima, koji ne prestaje da intrigira, smatra profesor Igor Borozan sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dopisni član SANU je, uz Dragana Lakićevića, jedan od urednika "Knjige o Paji", koja se pojavila u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge.
10. 06. 2025. u 20:10
Komentari (0)