LONCI IZ ZLAKUSE BLAGO ČOVEČANSTVA: Zanat iz okoline Užica upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska

Н. Јанковић - М. Краљ

17. 12. 2020. u 13:00

NAŠA zemlja juče se četvrti put upisala na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva i to lončarstvom iz Zlakuse, sela u okolini Užica.

ЛОНЦИ ИЗ ЗЛАКУСЕ БЛАГО ЧОВЕЧАНСТВА: Занат из околине Ужица уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска

Stari zanat prenosi se s kolena na koleno / Foto Ministarstvo kulture

Ali, to je i prvi naš upis ostvaren u domenu zanatskih znanja i veština.

Odluku je doneo Uneskov međuvladin Komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 15. zasedanju. Ovaj upis, ističu u Ministarstvu kulture i informisanja, značajan je za međunarodnu promociju kulturnog nasleđa Srbije, ali je i podsticaj očuvanju tradicionalnih zanata:

- Reč je izradi keramičkih posuda na ručnom kolu tehnikom zidanja, namenjenih termičkoj obradi hrane, u selu Zlakusa - piše u saopštenju Ministarstva, koje je sa Nacionalnim komitetom za nematerijalno kulturno nasleđe i Nacionalnom komisijom za saradnju sa Uneskom, donelo odluku o pokretenju procedure za upis Zlakuskog lončarstva na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u ciklusu 2019-2020.

Nominaciju je pripremio Centar za nematerijano kulturno nasleđe Etnografskog muzeja, u saradnji sa Muzejom na otvorenom "Staro selo" Sirogojno i Udruženjem lončara "Zlakusa", a ona u potpunosti odražava principe očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa definisane Konvencijom iz 2003, jer predstavlja važan izraz identiteta jedne sredine. Sama tehnika izrade ovih posuda direktno je povezana sa sirovinama koje se mogu naći samo u ovom geografskom području.

Iz Etnografskog muzeja juče su poručili da će ovo međunarodno priznanje uticati na očuvanje tradicionalne veštine izrade kermičkih posuda od gline i kalcita, jedinstvenih za okolinu Zlakuse.

- Znanja i veštine izrade se uglavnom prenose unutar zajednice, najčešće u okviru samih porodica, neposrednim učešćem i radom sa iskusnim zanatlijama - kaže se u saopštenju Etnografskog muzeja.

Za oživljavanje zaboravljene alhemije zemlje i vatre, posebne zasluge ima Sofija Bunardžić, akademski slikar, osnivač Međunarodne kolonije umetničke keramike Zlakusa, pre skoro tri decenije. Tada je u ovom užičkom selu zatekla tek petoricu preostalih grnčara, čiji je zanat smatran prevaziđenim, bez izgleda da će tradiciju imati ko da nastavi.

Iz godine u godinu, menjalo se sve: najpoznatiji umetnici u ovoj oblasti, sa svih meridijana, dolazili su u Zlakusu, a pažnja domaće i svetske publike usmerena je na vredna ostvarenja. Vraćen je ugled starom zanatu, a zatim i umetničkim oblicima grnčarske veštine. Danas se grnčarstvom, na iskonski, nepromenjen način, bave desetine porodica u ovom selu i od ovog posla žive.

SLAVA, KOLO I GUSLE

ZLAKUSKO lončarstvo, kao tradicionalni zanat, upisano je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa još 2012. godine. Pre njega na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva dospeo je prvo običaj proslavljanja porodične slave, 2014. godine. Potom je pre tri godine upisano kolo kao tradicionalna narodna igra, a 2018. i pevanje uz gusle, kao deo tradicionalnog usmenog stvaralaštva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

POKAZAO JE NEPOŠTOVANJE: Legenda Juventusa kritikovala Vlahovića (VIDEO)