INTERVJU Malkolm Stori: Živimo neverovatno vreme - i iluzije mogu da se nadograde

VEćI deo svoje bogate karijere britanski glumac Malkolm Stori (72), inače nastavnik po zanimanju, gradio je igrajući u televizijskim ostvarenjima, serijama i filmovima, još od 1978. godine.

Foto Epik drama

Prethodno je desetak godina nastupao sa prestižnom Kraljevskom Šekspirovom kompanijom, dočaravajući likove iz Šekspirovih dela na daskama koje život znače. U ekskluzivnom telefonskom razgovoru za "TV novosti", Stori nam objašnjava da je najpre bio asistent pozorišnog menadžera, u različitim teatrima, što je podrazumevalo kupovinu rekvizita za produkciju, brisanje pozornice, menjanje setova između različitih produkcija...

Zatim se oprobao i potvrdio u glumi u Kraljevskoj Šekspirovoj kompaniji, pa došao i do televizije, na kojoj smo ga i mi upoznali. Ovog 188 centimetara visokog glumca, upečatljive fizionomije, trenutno gledamo u uzbudljivoj horor seriji "Živi i mrtvi" (2016), Ešlija Feroua (znan nam kao scenarista serija "Život na Marsu" i "Pepeo pepelu"), koja se emituje na kanalu Epik drama, tokom radne nedelje u 21.00.

U petak, 18. decembra, biće prikazana poslednja od šest epizoda ovog Bi-Bi-Si-jevog ostvarenja, ali ne brinite ako se propustili da je pogledate, jer će nakon toga reprizno biti prikazane sve epizode, do 2. januara 2021. godine.

Foto Epik drama

Pitali smo Storija šta se u glumačkom poslu najviše promenilo od 1978, kada je ostvario prvu TV ulogu, do danas?

- Ono što se najviše promenilo je to što danas ima mnogo više dostupnih mogućnosti za bavljenje glumom, ona je postala veoma internacionalna profesija. Znam da sada zvučim kao stari momak, ali dok sam bio mladi glumac Amerika je bila vrsta sna kom se teži, a kroz učešće u britanskoj Kraljevskoj Šekspirovoj kompaniji bio sam u mogućnosti da sa pozorištem odem tamo. Povremeno su britanski glumci, poput Glende Džekson, mogli da odu u Ameriku i snimaju tamo, pa čak i da dobijaju nagrade za svoj rad. Zatim se produkcija polako prebacila u Ameriku, i, naravno, na vrhuncu svega, dogodila se ova kompletna, sveobuhvatna revolucija u komunikaciji, sa internetom i brzim prenošenjem programskih sadržaja koji mogu da se emituju širom sveta. To smatram neverovatnim. Dok sam, dugo godina, živeo van Londona, trebalo mi je tri sata vožnje vozom da bih otišao na posao, i sreo se sa nekim na pola sata. Zatim bih se vratio kući, a naredne nedelje ponovo putovao u London na audiciju. Međutim, danas mogu sam sebe da snimim kod kuće, pošaljem snimak produkcijskoj kompaniji, oni, na audiciji, vide moj snimak ili uživo uključenje, što je zaista zadivljujuće. Kulminacija svega je i to što sada razgovaram sa vama, dok ste u Srbiji.

Šta vas još može iznenaditi u poslu?

- Gotovo sve što radim, a tako je i kod većine ljudi sa kojima sam razgovarao o tome, svi isto razmišljaju. Recimo, kada dobijete ulogu u nekom projektu, imate viziju kako bi ona trebalo da izgleda, a onda odjednom shvatite da može postojati bar dve hiljade različitih načina na koje to ostvarenje može biti produkciono urađeno. Ponekad je iznenađujuće i veoma pozitivno kada shvatite da reditelj ima potpuno drugačiji ugao posmatranja od vašeg. Takođe, promene se toliko brzo dešavaju, da kod mene izazivaju veliko uzbuđenje. Pogledajte samo ovu seriju, "Živi i mrtvi", njene zvučne i vizuelne efekte - ljudi nestaju, pojavljuju se, padaju, pretvaraju se u duhove... Sve to jednostavno ne prestaje da me zadivljuje. Iluzije mogu da se nadograde, način na koji kompjuter može sve da obradi, delovi mogu da se oforme iz bekapa, tehnike montaže su različite... Toliko je stvari koje istovremeno "rade" tokom samog procesa nastajanja filma. Takođe, uviđam razlike i u odnosu na period pre ove zastrašujuće, tragične pandemije. Način na koji ljudi, uprkos svemu, još rade, dajući sve od sebe. Budućnost se menja nabolje, imamo razvoj vakcine za koji bi obično trebalo da prođe pet godina. Zaista pozdravljam svaku vrstu promene, samo bih voleo da postoji malo više harmonije u svetu, malo više diskusije, razumevanja i saosećanja. Ali, što se tiče budućnosti, da, vrlo, vrlo pozitivno doživljavam promene.

Foto Epik drama

Kako biste opisali svoj lik, koje su mu glavne karakterne osobine?

- Kada se Nejtan vrati u Šepzoj, da bi nasledio kuću nakon majčine smrti, on sa njom nasleđuje i moj lik, Gidijena, koji je vodio računa o celom imanju, nadgledao zemlju, kuće, štale, bio je kao neka vrsta nadzornika. Nastavlja da radi za Nejtana, a očigledno je da je bio svedok svih ranijih odnosa u kući, prošao je kroz predindustrijsko doba i svedočio mnogim promenama koje su dovele do napretka. Opet, zadržao je istu vrstu ciničnog pogleda na mesta na kojima su se odvijali natprirodni događaji, gde su se pojavljivali duhovi, i plaši se razvoja u budućnosti. Međutim, iako je osoba koja živi u prošlosti, spreman je da prihvati promene do kojih može doći.

Šta vam se najviše dopalo tokom snimanja serije?

- Snimano je u Horton Holu, u Velikoj Britaniji, u kući izgrađenoj sredinom 16. veka. Produkcija je bila smeštena u dva sata vožnje ka jugu udaljenom Bristolu, a ja sam živeo u Kliv Prajoru, takođe dva sata udaljenom mestu, ali ka severu. Svakodnevno sam putovao ka setu, smeštenom u prelepom seoskom krajoliku Glosesteršira, i vraćao se kući uveče. Predivni su predeli, sa ogromnim poljanama i raznovrsnim pejzažima pod otvorenim nebom, što se vidi i u seriji. S praktične strane, dobio sam lekciju o načinu rada parne mašine, o kojoj mislim da nije dovoljno snimano do tada. Uz sve to, imao sam mnogo neobičnih iskustava, poput šake pune svetlećih buba, igranja, pevanja, noćnog snimanja kao i onog tokom oluje koja je napravljena pomoću ogromnih creva za vodu i mašina za pravljenje vetra, bez kompjuterskih efekata, direktno kroz mehaničku energiju. Zaista sam uživao u tome. Takođe, bez želje da zvučim ulizivački, cela ekipa bila je sjajna i fantastično smo se zabavili. Toga ću se svakako sećati.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije