INTERVJU Saša Hajduković: "Kostima" smo ljude dirnuli u emocije
NAPRAVILI smo život. Nešto za šta je milion ljudi sedelo, čekalo, osećalo... Ljudi su se saživeli sa serijom i likovima. Izazvali smo emocije, što je suština zbog kojih snimamo serije.
Ovako razgovor, za "Novosti", započinje Saša Hajduković, režiser hit-serije "Kosti", čije je emitovanje nedavno završeno na Radio-televiziji Srbije. Serija je izazvala veliko interesovanje i reakcije publike, a od 1. januara počelo je emitovanje i na BN televiziji u Republici Srpskoj.
- Nismo očekivali tolike reakcije, iako smo znali da je serija dobra. Iznenađen sam što su se gledaoci toliko povezali sa likovima. Ipak, jasno je da ne mogu biti potpuno objektivan prema nečemu što sam lično radio. Toliko dugo si u materijalu, snimanju, montaži, da kasnije nemaš objektivan sud. Već u početku su reakcije bile dobre, a na kraju je ispalo potpuno ludilo. Gledanost je bila ogromna i hvala Bogu na tome.
* "Kosti" se danima analiziraju, komentarišu...
- Ne praviš seriju za dnevnu upotrebu, već da ostane što duže, da ostavi emotivan utisak. Zainteresovalo je ljude šta sve stoji iza toga. Serija ima raznih nivoa. Nije lako štivo. Neke su poruke prepoznate, neki su nešto doživeli drugačije i prepoznali nešto drugo, ali nadam se da smo bili dovoljno duboki da tu ima šta da se kopa i istražuje. Ako je neko plakao ili se veselio, onda je shvatio. Nije to preterana filozofija. Zbog korone i izolovanosti u početku nisam osećao reakciju publike, jer nemaš direktan kontakt, kao u pozorištu. Čak ni gledanost i brojke ti ništa ne znače. Tek kada vidiš komentare na Kostu Govorušu, ili nešto poput: "A, u k... poginu Ljilja", shvataš da si napravio život. To je ekstremno teško, odnosno najteže u ovom poslu.
* Likovi imaju sličnosti sa ljudima iz današnjice, čak i prezimena?
- To nije ciljano. Nismo želeli da pogodimo nikoga i ne bih voleo da se to umotava u političke pamflete, ali treba da odslika duh vremena i prostora u kome živimo. To je, pre svega, bajka. Priča koja je potpuna fikcija. Kao što sam rekao Nikoli Kolji Pejakoviću, priču sam posmatrao šekspirijanski, epski. Naravno da se ne može porediti sa Šekspirom, ali da je pozorišna predstava, tako bih je posmatrao. Jedno kraljevstvo, svi njegovi delovi i to su stvari koje se dešavaju vekovima sa specifičnošću vremena u kojem živimo. To sigurno nije samo realizam, kada bih ispričao priču koja samo odslikava realnost bila bi poprilično "suva", ili dokumentarna. Trudili smo se da dobije dozu mita ili epa našeg vremena.
* Kako ste odabrali glumce, koji su prema većini kritičara, vrhunski uradili posao?
- Brankica Janković i produkcija "Bosonoga" su nam omogućili dosta vremena. To je vrlo bitno za kasting. Imali smo vremena da razmatramo opcije. Mislim da serija nije bila do kraja ni napisana, a ja sam se odlučio za Jovu Maksića (igra Kostu Govorušu). I on je imao vremena da bude u tome. Ljubiša Savanović (igra Kostu Gajića), takođe. Na setu smo imali vremena da radimo zajedno, da ne trčimo i ne podrazumevamo neke stvari.
* Da li glumci lako pristaju na saradnju sa banjalučkom produkcijom?
- Sve lakše i lakše. Posle "Mesa", mnogo je lakše. Tekst je bio dobar, pa je i njima bio izazov. Neko možda nije bio prva opcija, ali se sve sudbinski poklopi kad treba. Sve je to bio proces. Snimanje serija jeste industrija, ali naš sistem rada je starinski, ozbiljniji i ljudi hoće da rade tako.
* Jovo Maksić je rekao da su uslovi bili fenomenalni i nešto što čovek jednom doživi. Šta je doživeo?
- Dobru energiju na setu. Svi koji su radili vole film i rade iz ljubavi. To se oseti. Mi smo družina koja radi, ali se i družimo privatno. Majk Nikols je konstatovao da ima utisak kako se ne snima samo kadar, već čitava atmosfera. Ako je glumac u čudnoj atmosferi, da oseća svađu i slično, to će osećati i kada uđe u kadar. Vrlo je bitna atmosfera i da uživamo u onome što radimo. Jovo, naš brat, dolazio je na snimanja i kada nije imao da radi svoje scene.
* Koje tri celine će zaokružiti trilogija "Meso-Kosti-Koža"?
- "Meso" je status kvo. Svašta se desi, a u stvari se ne desi ništa. Ako niko na to duhovno ne odreaguje i nikoga ne pokrene, onda samo materija nestane i zameni se drugom. Nestane kuća, napravi se zgrada. Sve ostalo je suštinski isto. Dobri ljudi stradaju. Likovi nastavljaju svoje živote, koji izgledaju kao životi, a nisu. "Kosti" su ispoved, to je suština. Priča o tome da neko ipak osvesti iskustvo koje je doživeo i kroz to napravi drugi korak. "Kosti" jesu u zatvoru, ali on izgleda kao raj. Za "Kožu" je logično pretpostaviti šta sledi. Ima još jedan korak, a to je oprost. Verovatno će priča biti o oprostu.
* Kada očekujemo "Kožu"?
- Trenutno snimamo seriju "Advokado" u kojoj smo i Kolja i ja celom dušom i telom. Zajedno režiramo. Kada završimo snimanje, sešćemo i videti.
* Koliko je teško biti režiser u Banjaluci?
- Meni je dobro, jer radim. Uvek sam se plašio da neću imati posla. Imao sam i sreću, Kolju Pejakovića, Brankicu Janković i njenu volju i želju da se bavi time. To je stresan i neizvestan posao, uglavnom neisplativ. Pogotovo na ovaj način kad praviš autorske serije. Ali, to je obezbedila jedna žena, odnosno jedan privatnik.
* Da li film ima institucionalnu podršku u Srpskoj?
- Institucionalne podrške nema. U Srpskoj ne postoji filmski centar, o čemu se priča već 15 godina. Ne postoji ni plan što se tiče toga. Nije pitanje TV serija i filmova, već imaš Akademiju u kojoj obrazuješ kadrove, a nemaš industriju, pa ne znaš šta ćeš s tim ljudima jer nemaju gde da rade. Mi smo napravili studio i sve, ali je teško bez podrške institucija. Mi privatno možemo pomoći, ljude uključiti, ali da imaju konstantan rad, to je nemoguće. Zna se kako se to radi i sve države na svetu imaju filmski centar. U BiH to postoji u Sarajevu, ali u Banjaluci ne. Bili su neki konkursi ministarstva kulture, gde je prošao i moj diplomski rad film "32. decembar", ali sa malim budžetima. Film je skup sport. I njime institucionalno neko mora ozbiljno da se bavi.
KOMEDIJA O ADVOKATU
* MOŽETE li otkriti o čemu je serija "Advokado"?
- To je projekat RTS. Komedija od 20 epizoda, od po 25 minuta. Zanimljivo je, vrlo simpatično i zabavno. Radnja se odvija u Beogradu. To je priča o advokatu koji uporno hoće da promeni zanimanje. Ima prijatelja, koji je uličar i traži neke šeme kako da ovaj izađe iz advokature. Nalazi nebuloze i svaki put je to neki neuspeh. Glumačka podela je odlična, a glavne uloge igraju Ljubomir Ljubo Bandović i Nikola Kolja Pejaković.
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
KRILI LjUBAV: Bane Mojićević PRIZNAO za vezu sa Milenom Ćeranić
PEVAČ Bane Mojićević iznenadio priznanjem.
04. 11. 2024. u 13:02
Komentari (1)