RIVAL SAM SAMO SEBI: Jovana Gavrilović, dobitnica nagrade "Miloš Žutić" za najbolje glumačko ostvarenje u 2019.

V. STRUGAR

14. 01. 2021. u 11:00

JOŠ je bila na studijama FDU kada je na Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci proglašena najboljom mladom glumicom, a istu nagradu osvojila je i na Sterijinom pozorju, u Tuzli, Banjaluci, Aleksincu, Kragujevcu.

РИВАЛ САМ САМО СЕБИ: Јована Гавриловић, добитница награде Милош Жутић за најбоље глумачко остварење у 2019.

Foto Dejan Simić/ Sputnjik

Jovana Gavrilović je, u međuvremenu, "stasala" i za najveća glumačka priznanja, pa joj je uloga Petrije Gospodske donela Sterijinu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, a nedavno i najznačajnije, bijenalnu, esnafsku nagradu - "Miloš Žutić", koju dodeljuje UDUS. Predstavu "Petrijin venac" Dragoslava Mihajlovića, na scenu njenog matičnog teatra Ateljea 212, postavio je Boban Skerlić.

- Sećam se, kada sam prvi put pročitala roman, bila sam opčinjena količinom humora, fizičke snage, nepokolebljive ljubavi i beskompromisne životne radosti, "smeštene" u jednom biću - kaže u razgovoru, za naš list, Jovana Gavrilović. - Kao da nisam ni osetila sve te muke, boli i nepravdu kroz koje Petrija prolazi. A kada sam mnogo godina kasnije ponovo prišla njenom liku, ali kao glumica, shvatila sam šta je to tako čudesno u vezi sa njom. Ona je zapravo jedna vanvremenska heroina. Prvi put sam osetila i da nije potrebno da "prigrlim" lik koji igram, zato što je ona prigrlila mene.

Naša mlada glumica ovim pozorišnim zadatkom dobila je i jedinstvenu priliku da je na premijeri posmatra pisac, a da s njegovom ćerkom Milicom deli ne samo scenu, već i isti lik:

- To je nešto najlepše što je moglo da se desi. Na svakom igranju sam iznova zadivljena činjenicom da naša predstava ima tu privilegiju.

DEBITOVALA U "REKVIJEMU"

NAŠA sagovornica imala je prvu ulogu u filmu "Rekvijem za gospođu J.", gde se pojavila u ulozi Ane. Igrala je u filmovima i serijama "Nebo iznad nas", "Realna priča", "Sumnjiva lica", "Uoči Božića", "Jutro će promeniti sve", "Ujka - novi horizonti", "Biser Bojane", "Žigosani u reketu"...

Iako je deo ansambla Ateljea 212, Jovana je siguran štih u svakoj podeli (jer pozorišnoj kući uvek donese i neko festivalsko priznanje), pa je rado viđen gost i u Jugoslovenskom dramskom, u BDP, Bitef teatru. I sama je slušala anegdote o njihovom nekadašnjem rivalstvu, pa tim povodom kaže:

- Zapravo, istina je da sve manje igram na scenama van moje kuće. Ništa čudno i nije to slučaj samo sa mnom. Čini mi se da je postalo sve izrazitija pojava. A ja maštam o tome da "rivalstva" i ne postoje, jer imamo isti cilj. Rival sam samo sebi. Volim sva beogradska pozorišta podjednako: i kao gledalac u publici, i kao glumica. Volim i da sa svim kolegama radim i istražujem.

PRIZNANjE Mlada glumica u nagrađenoj predstavi, Foto Atelje 212

Nagrada sa imenom Miloša Žutića posebna je čast i obaveza. Legendarni glumac postao je sinonim, između ostalog, za perfektnu dikciju i savršen scenski govor.

- Scenski govor je božanstvena veština koja ima svoje utemeljenje u precizno sprovedenoj misli. U današnje vreme, svakodnevni govor kao da je počeo da mutira u nešto nerazumljivo. Na sceni nema prostora za tako nešto. Što sam starija, sve se više divim kolegama koji čuvaju i brane lepotu govora.

O "lepoti govora", kao i svim drugim umetničkim veštinama i načelima, Jovana je učila od najboljeg - kao studentkinja poslednje klase profesora Vlade Jevtovića, ispod čije "prese" su godinama izlazili najbolji srpski glumci.

- Bilo je tu i smeha i suza, igre i drame. Toliko puta sam se oduševljeno zanosila svojim malim dostignućima, pa onda padala u duboka preispitivanja, odustajala... Vladimir Jevtović je bio jedinstveni profesor glume, pedagog, koji je znao u te četiri godine svakog svog studenta da pretvori u njegovu najbolju verziju. I da preda tu veštinu večnog rada na sebi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

BILO JE TUŽNO, FALILI SU ĐOKOVIĆ I FEDERER: Ferer progovorio o Nadalovom oproštaju