VLADA BIRA ČLANOVE NACIONALNOG SAVETA: Na sajt Ministarstva mogu da se pošalju sugestije za izmene i dopune Zakona o kulturi
OD ponedeljka, na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, otpočela je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Tako se primedbe, predlozi i sugestije mogu dostaviti na utvrđenim obrascima za komentare (preuzimaju se na sajtu) do 20. februara, a potom će, Ministarstvo analizirati "primedbe, predloge i sugestije" i izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona, objaviti, opet na - internet stranici i portalu e-uprave.
Iako smo se tokom pandemije naučili da "sve može da stane osim interneta", virtuelna javna rasprava o izmenama i dopunama krovnog pravnog akta, kada je oblast kulture u pitanju, predstavlja inovaciju. A kada su u pitanju novine koje je Ministarstvo ponudilo u izmenama i dopunama Zakona o kulturi, u oči padaju odredbe koje se odnose na Nacionalni savet za kulturu, na čije formiranje se već godinama čeka. Poslednjem NSK, kojim je predsedavao slikar i pisac Mileta Prodanović, mandat je istekao još 2016. godine.
Izbor ovog tela, koje prema važećem zakonu broji 19 članova - četiri istaknuta umetnika i stručnjaka na predlog Vlade, četiri zaposlena u ustanovama kulture, četiri predstavnika reprezentativnih udruženja, jedan član iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa (na predlog udruženja), dva člana na predlog SANU, jedan predstavnik Univerziteta umetnosti, jedan na predlog Konferencije univerziteta Srbije i dva člana ispred nacionalnih manjina - "zapelo" je u Narodnoj skupštini, koja verifikuje njegov sastav. Još početkom 2019. poslanici su izglasali članove NSK na predlog Vlade (Dušana Kovačevića, Nikolu Šuicu, Đorđa Đurića, Svetislava Božića, Tibora Varadija i Miodraga Markovića). I pored usvojenih izmena i dopuna Zakona o kulturi, zarad olakšavanja formiranja NSK, o ostalim predlozima su se sve do izbijanja pandemije, vodile oštre i burne polemike. Kompetentnost nekih od predloženih za NSK bila je upitna prema sudu javnosti, dok neki drugi nisu imali podršku skupštinske većine.
Prema sadašnjem predlogu, članovi Saveta će se i dalje birati iz redova uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi, na period od pet godina, ali će NSK brojati samo sedam članova. Biraće ih Vlada (a ne Narodna skupština), a na predlog "ministarstva nadležnog za kulturu". Poslovi će im ostati nepromenjeni, uključujući predlaganje strategije razvoja kulture, ali i ustanovljavanje kriterijuma za sticanje statusa istaknutog umetnika (stručnjaka), utvrđivanje statusa istaknutog umetnika (stručnjaka), davanje mišljenja u postupku dodele nagrade za podsticanje kulturnog stvaralaštva...
USTANOVE OD NACIONALNOG ZNAČAJA
IZMENAMA i dopunama bi bilo ustanovljeno i koje su ustanove i drugi subjekti od nacionalnog značaja. A to su institucije koje imaju nacionalnu i reprezentativnu ulogu u otkrivanju, stvaranju, istraživanju, proučavanju, predstavljanju, širenju i uočavanju nacionalnih kulturnih vrednosti.
Status nacionalne ustanove kulture i drugog subjekta sticaće se aktom Vlade, a na predlog ministarstva, koje bliže uređuje uslove za svaki pojedinačni slučaj. Ove ustanove nosile bi oznaku "od nacionalnog značaja". Taj status donosio bi im prioritet prilikom finansiranja programa i projekata iz budžeta Republike. Stečeni status Vlada može i da oduzme.
Umesto Narodnoj skupštini izveštaj o radu bi, ukoliko do izmena dođe, predavali Vladi, najmanje jednom godišnje. Članovi Saveta će i dalje imati pravo na naknadu za rad, ali je iz ove odredbe izbrisano da je reč o visini iznosa koji utvrđuje odbor Narodne skupštine, nadležan za administrativno-budžetska pitanja.
Nadležnost sa Narodne skupštine na Vladu, trebalo bi da bude preneta i kada je u pitanju usvajanje Strategije razvoja kulture Republike Srbije, dok je ostala odredba da se ona donosi za period od deset godina. Tokom mandata bivšeg ministra kulture Vladana Vukosavljevića, posle mnogobrojnih javnih rasprava, potrošeno je dosta papira na pisanje strategije i akcionog plana njenog sprovođenja. Dokument je poslat Skupštini, pred čijim vratima je i ostao.
Deo predloženih izmena Zakona o kulturi odnosi se na dobijanje svojstva pravnog lica ustanova kulture, koje se stiče upisivanjem u registar, a taj posao bio bi poveren Agenciji za privredne registre (APR).
PRODUŽEN ROK
KADA je reč o konkursima za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, najkasniji rok za njihovo raspisivanje više nije 30 već 60 dana od usvajanja budžeta za narednu godinu. Jedna od izmena odnosi se i na Upravne odbore ustanove, u kojima je minimalni broj članova sa tri povećan na pet.
Preporučujemo
PRIŠTINA SPREMA NOVU PROVOKACIJU: Vljora najavila - Ponovo planiraju prijavu za Unesko!
02. 01. 2021. u 15:52
MEĐUNARODNE KULTURNE VEZE: Maja Gojković sa ambasadorima Katara i Belgije
28. 12. 2020. u 17:06
ODRŽANA REGIONALNA KONFERENCIJA "KULTURA U DOBA PANDEMIJE": Investicina u budućnost
17. 12. 2020. u 17:10
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
KRILI LjUBAV: Bane Mojićević PRIZNAO za vezu sa Milenom Ćeranić
PEVAČ Bane Mojićević iznenadio priznanjem.
04. 11. 2024. u 13:02
Komentari (0)