KAKO SE URUŠIO UKRAJINSKI FRONT? Stiglo upozorenje: Rusi će na proleće krenuti u novu ofanzivu

POSLE dva i po meseca žestokih borbi, crvena oznaka na vojnoj karti u Donjeckoj oblasti, poznata kao „zečije uši“, konačno je nestala.

Foto: Instagram/mil_ru

Sa oslobađanjem još dva sela - Suhecke i Kučeriv Jar, koje je ukrajinska vojska objavila tokom vikenda, operacija čišćenja velikog ruskog proboja kod grada Dobropolje praktično je okončana.

U poređenju sa dramatičnom situacijom iz sredine avgusta, kada su stotine ruskih vojnika probile poroznu ukrajinsku odbranu i napredovale više od 15 kilometara iza linije fronta, Kijev sada može da odahne - položaji su stabilizovani, a neposredna opasnost otklonjena.

Krvava „vatrogasna“ operacija

Ipak, uprkos nastojanjima predsednika Volodimira Zelenskog i vojnog vrha da operaciju predstave kao uspešnu kontraofanzivu, ona je u suštini bila skupa i rizična hitna intervencija - ono što ukrajinski vojnici sami nazivaju „gašenjem požara“, piše Kijev independent u svojoj analizi.

Iako Rusi ovoga puta nisu uspeli da se učvrste i nastave napredovanje, okolnosti koje su im omogućile takav proboj - uprkos potpunoj dominaciji dronova na bojištu - izazivaju duboku zabrinutost za održivost ukrajinske odbrane u narednom periodu.

Kako je nastala „rupa“ u frontu

Dobropoljski proboj treba posmatrati u širem kontekstu ruske prolećno-letnje ofanzive 2025. godine.

Nakon što je Moskva proterala ukrajinske snage sa teritorije Kurske oblasti, njen strateški cilj ponovo je postao zauzimanje cele Donjecke oblasti.

Foto: Printskrin

Na putu su stajala dva velika ukrajinska grada - Pokrovsk na zapadu i Konstantinovka na istoku, kao deo tzv. „Kramatorske aglomeracije“, četiri grada koja čine kičmu ukrajinske odbrane regiona.

Pošto nije uspela u frontalnim napadima, ruska komanda je koncentrisala snage između ta dva grada, pokušavajući da ih zaobiđe i iznutra ugrozi njihovu logistiku.

Ruski dronovi i infiltracija

Ruske snage su u Dobropolju primenile naprednu taktiku infiltracije - male grupe pešadije od po dvoje ili troje vojnika kretale su se kroz šume i jaruge, koristeći gustu letnju vegetaciju da izbegnu ukrajinske izviđačke dronove.

Za razliku od klasičnih napada, cilj nije bio samo probijanje fronta, već prodor duboko u pozadinu ukrajinskih jedinica.

Kako navode ukrajinski oficiri, Rusi su vešto koristili dronove - i za snabdevanje naprednih grupa i za taktičko izviđanje u realnom vremenu.

Foto: Printskrin

Sve je to bilo podržano masovnom vatrenom moći, dugometnim dronovima, FPV letelicama upravljanim optičkim kablovima i serijom razornih avio-bombi koje su nedeljama pogađale ukrajinske položaje.

Istovremeno, dve ukrajinske brigade koje su držale liniju, iako iskusne, bile su iscrpljene i slabo koordinisane, što je dovelo do brzog urušavanja odbrane.

Zabluda u Kijevu i „uši zeca“

Kada su prve ruske grupe prodrle duboko u pozadinu, komandiri na terenu često nisu prijavljivali stvarno stanje, pa čak ni susednim jedinicama.

Time je nastala konfuzija, a ukrajinsko rukovodstvo je kasnilo sa reakcijom.

Projekat DeepState, koji prati situaciju na frontu, prvi je ukazao na razmere katastrofe.

Na njihovoj karti pojavile su se dve crvene izbočine u obliku „zečijih ušiju“, koje su stizale do magistrale između Dobropolja i Kramatorska.

Ipak, ukrajinski zvaničnici su na televiziji tvrdili da je reč o „izolovanim sabotažnim grupama“.

U stvarnosti, front se urušavao. Da je Rusija uspela da se učvrsti u osvojenoj zoni, mogla bi ugroziti ne samo Pokrovsk i Konstantinovku, već i sam Kramatorsk sa zapadne strane.

Hitan odgovor Kijeva

Kada je shvaćena težina situacije, ukrajinska komanda je bacila elitne jedinice na to područje - od 93. mehanizovane brigade do padobranskih i specijalnih snaga, pod komandom legendarnog komandira Denjisa Prokopenka (Azov).

Tenkovi 93. brigade oslobodili su selo Zoloti Kolodijaz, a padobranci su napredovali duž bokova proboja.

Foto: Printskrin

Do 16. avgusta ukrajinski Generalštab je prijavio 910 poginulih ruskih vojnika, a nekoliko desetina je zarobljeno.

Do jeseni su poslednje grupe Rusa u Kučerivom Jaru ostale bez snabdevanja i predale se.

Upozorenje za 2026. godinu

Iako je Dobropolje sada stabilizovano, uronjena slabost ukrajinske vojske ostaje očigledna - nedostatak ljudi, vozila i rezervi čini front krhkim.

Od avgusta, Rusi su ponovo napredovali u više pravaca - kod Kupjanska, Limana, Dnjepropetrovske oblasti i u samom Pokrovsku, gde su poslednjih dana ušli u grad.

Jedina uteha za Ukrajinu je dolazak zime, jer će hladnoća i gole grane otežati ponavljanje ovakvih infiltracija.

Ali već na proleće 2026. godine, Rusija će najverovatnije pokušati da ponovi uspeh kod Dobropolja - samo sa više iskustva i novim taktičkim trikovima.

Za ukrajinsku vojsku, zadatak je jasan: sprečiti da sledeći proboj postane potpuni kolaps, zaključuje Kijev independent.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije