ZAŠTO DRŽAVA NE ŠTITI ĆIRILICU: Snaga jednog naroda je u snazi njegove kulture
U UREĐENIM državama jezička politika je u centru nacionalne politike.
A poznato je: ako država nema nacionalnu politiku ili je ne sprovodi, onda se sprovodi tuđa nacionalna politika, i posebno u oblasti kulture, gde se najbolje utemeljuje i čuva nacionalni identitet. Mi smo sa raspadom bivše države Jugoslavije i raskidom srpsko-hrvatskog književnojezičkog zajedništva nasledili neuređenu jezičku situaciju. Tako je i danas.
Tako može biti samo gde ne postoji utvrđena jezičke politika - što je izraz državne neodgovornosti.
Novosadskim dogovorom i potonjim zakonima utvrđena ravnopravnost ćirilice i latinice dovela je do gotovo potpunog potiskivanja ćirilice kao srpskog tradicionalnog pisma. A domaći i svetski mudraci nas uče kako je neminovan kraj ćirilice, podvaljuju nam nefunkcionalnost ćirilice, pa kako stranci lepo čitaju i razumeju srpski jezik kad je ispisan latinicom, i slične nebuloze nam govore. A ne sećaju se da je ne tako davno srpska Pošta odgovorila da ne može iz Beograda u Šumadiju poslati telegram na ćirilici - jer nema takvu mašinu! Drugi nam govore kako će naša deca u svetu sačuvati svoj identitet ako im šaljemo knjige štampane latinicom, jer, eto, nacionalni i kulturni identitet se najbolje čuvaju odričući se od svoga pisma koje je u srcu toga identiteta.
Kad ćirilica ne bi bila tako značajan znak srpskog identiteta ne bi je svaki okupator zabranjivao. Na ćirilici smo stvorili takve spomenike koji idu u evropsku riznicu kulturne baštine - Miroslavljevo jevanđelje i druga jevanđelja na srpskoj redakciji staroslovenskog, pa Kulinova povelja iz 1189, najstariji spomenik na srpskom narodnom jeziku, Dušanov zakonik, i drugi slični spomenici, pa Slovo ljubve despota Stefana
Lazarevića, i dalje i dalje. Kako da je se odreknemo i, posebno, zašto da je se odreknemo.
Zarad samoponištavanja svoga identiteta.
Nije sporno da smo u poslednjih stotinak godina, a ponegde i ranije, pisali i latinicom. Pomenimo Srbe u srednjovekovnom Dubrovniku. Pa gde su danas Srbi katolici u Dubrovniku i ini, i da li smo odbranili njihovo stvaralaštvo u korpusu srpske kulture, ako smo i branili, posebno u svetu? A danas se u svetskim bibliotekama sve što je napisano na srpskom jeziku i latinici vodi kao dela na hrvatskom jeziku. I u Narodnoj biblioteci Srbije. Tako, dakle, kad je posredi današnje srpsko stvaralaštvo na latinici.
Mi na evropskom putu prihvatamo evropske vrednosti. A jedna od tih vrednosti jeste i čuvanje i negovanje nacionalnih kultura. Dosad nismo pokazali da u državi Srbiji tome poklanjamo valjanu pažnju. Ne štitimo dovoljno svoju pisanu baštinu i dalje činimo ustupke na štetu nacionalnog identiteta. Srbija je zakonom regulisala status manjinskih jezika u skladu s najvišim svetskim standardima, u ponečemu i iznad evropskih standarda, i to u praksi sprovodi, što je dobro. Status srpskog jezika i njegovog pisma nije rešila. A trebalo je da srpsko jezičko pitanje uredi posle raspada srpsko-hrvatskog književnojezičkog zajedništva u skladu s novonastalom situacijom, pa i u skladu sa ustavom zemlje. Zbog nepostojanja jezičke politike država donosi odluke kojim čini nepopravljive štete statusu srpskog jezika i srpskoj kulturi. A nosioci nekih manjinskih jezika već zaboravljaju da u Srbiji postoji i srpski jezik.
Izmene zakona čame u fioci
Izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kojima se štiti ćirilica, već godinama čekaju da budu usvojene.
Predlog izmena uradilo je Ministarstvo kulture u saradnji sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. U predlogu stoji da ćirilica mora da ima prednost u odnosu na latinicu - pomoćno pismo. Ćirilicom je obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital, moraju isključivo da koriste ćirilicu...
"Novosti" su pokušavale da dođu do odgovora - zbog čega ovaj propis čami u fioci, ali nadležne institucije ostajale su neme na sva naša pitanja.
Predlog izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu, u kome je regulisan status srpskog jezika i ćirilice u službenoj upotrebi, već dve godine čami zarobljen u nečijoj fioci. Odbor za standardizaciju srpskog jezika aprila 2019. obratio se predsedniku države, predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Vlade sa apelom da se zakon bez odlaganja uputi Narodnoj skupštini na usvajanje. Iz Skupštine je došao odgovor da je naš dopis prosleđen nekom njenom odboru, a iz kabineta predsednika odgovoreno je da su "predmetni dopis prosledili Ministarstvu kulture i informisanja", koje je, uzgred, i sačinilo predlog zakona u saradnji sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika. Zakon je doživeo sudbinu Deklaracije o zaštiti srpskog naroda, čije je usvajanje najavio državni vrh pre četiri godine.
Pre godinu predsednik države je najavio i usvajanje zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice - zajedno sa Republikom Srpskom. Opravdano, jer srpski jezik i ćirilica, zajedno sa verom, čine srž srpskog nacionalnog identiteta. Zato se oni u isto vreme i pokušavaju razoriti: Srpsku pravoslavnu crkvu iz Crne Gore, a srpski jezik i ćirilicu (i) iz Srbije. Narod je u Crnoj Gori odbranio crkvu, zasad, a ako se u Srbiji uskoro ne donese zakon o jeziku i pismu, država će biti oslobođena brige o njihovoj zaštiti. Ovih dana se gromoglasno najavljuje zakon o rodnoj ravnopravnosti koji, uz ostalo, treba da ozakoni nasilje nad srpskim jezikom putem jezičkog inžinjeringa, a ignorišući jezičku nauku, u ime jedne ideologije i sa argumentima političke moći, kakvo dosad nije bilo poznato svetskoj civilizaciji, kakvo nisu činili ni najtotalitarniji režimi dvadesetog veka. Nosioci tog nasilja su domaći izvođači kao i nosioci nasilja nad crkvom, a nesumnjivo su naručioci na istoj adresi. Ako se država ogluši o već izrečeno mišljenje jezičke struke o tome nasilju, kao što često nije uvažavala struku, veliki su izgledi da će srpsko jezičko, a time i nacionalno, pitanje biti rešeno. Otvoriće se vrata za izgradnju novog srpskog identiteta po meri mondijalista, jer nismo svoj kulturni i nacionalni identitet znali sačuvati zbog oklevanja države uprkos mnogobrojnim apelima jezičke struke. Zato bi najavljeni zakon o zaštiti srpskog jezika i pisma morao imati jedan član čiji bi sadržaj bio: Zabranjen je bilo kakav politički ili ideološki uticaj na razvoj jezika.
Razvoj jezika prati, proučava i normira ga srpska jezička struka.
Snaga jednog naroda je u snazi njegove kulture. Srpski jezik i ćirilica su u srcu srpske kulture. To dobro znaju naručioci razaranja srpskog kulturnog identiteta - sve bolje to zna i srpska javnost, da li (hoće da) zna i srpska država?
Preporučujemo
"NOVOSTI" TRAŽE ODGOVOR: Zašto zakon o ćirilici i dalje čami u fioci?
02. 03. 2021. u 10:30
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (5)