INTERVJU Radoslav Lale Pavlović: Obrukali smo već Nemanjiće, valjda nećemo i Pupina

PRE godinu dana dramski pisac Radoslav Lale Pavlović završio je scenario za seriju o Mihajlu Pupinu koju je trebalo da snimi i emituje Televizija Vojvodina.

Foto Arhiva

Nedavno je upitao kada će početi snimanje, rečeno mu je da se čekaju bolja vremena. U međuvremenu je najavljen početak snimanja serije o našem velikom pronalazaču i dobrotvoru, a scenario je napisao neko drugi - Danilo Bećković, publici poznat po filmovima "Mali Buda", "Jesen samuraja" i serijama "Senke nad Balkanom", "Andrija i Anđelka", "Urgentni centar".

Na početku razgovora za "Novosti", Pavlović, autor kultne predstave "Šovinistička farsa", koja je imala četiri nastavka i bila izvedena 1.800 puta u bivšoj SFRJ, zatim scenarija za filmove "Hajde da se volimo", "Mala", "Balkanska pravila", kao i serije "Moj rođak sa sela", kaže da je neobično to što televizija Vojvodina ne može da snimi seriju o Pupinu, a privatna producentska kuća - može.

- Imam razloga da pomislim da je to još jedan pokušaj da se upropasti velika nacionalna tema - kaže Pavlović.

- Pupin je rođen u Vojvodini, u Idvoru, i logično je da seriju radi vojvođanski javni servis. Međutim, jedna ekipa proizvodi sve serije u Srbiji. Budžeti za snimanje su i po nekoliko puta veći od realnih, ali tako su, nažalost, podeljene karte. Mi možemo samo da budemo tužni ako se pojavi još jedna loša serija o Srbinu koji je ostavio ogroman trag u istoriji ljudskog roda.

Foto Arhiva

Još jedna loša serija?

- Poslednja čestita istorijska serija bila je "Vuk Karadžić", po scenariju Milovana Vitezovića i u režiji Đorđa Kadijevića. Umesto serije o Nemanjićima, dobili smo svečanu akademiju u kostimima. Kralj Aleksandar Karađorđević je prejahao preko Albanije u četiri dana, to je junački gest, ali kod nas, nije za hvalu. U aktuelnoj seriji predstavljen je kao upropastitelj, a ne ujedinitelj. Slobodan Milošević je u seriji "Porodica" prikazan kao neki nevaljali čovek koga hoće da uhapse. Možda će, ipak, Bećkovićeva serija o Pupinu biti odlična. Pupin je bio izuzetna ličnost i dobro je da se snimi što više serija o njemu.

I film "Dara iz Jasenovca" naišao je na kritike jednog dela javnosti...

- Taj film sam doživeo kao otvaranje vrata jednoj velikoj temi. Posle mnogo godina snimljen je film o Jasenovcu i to je suština upotrebe te priče.

Da li loš film ili serija mogu da naruše sliku o velikim ličnostima iz naše istorije?

- Problem je što gubimo priliku da našu decu usmerimo ka pravim vrlinama i idealima. U lošim serijama stvarni junaci su obrukani. I Nemanjići su obrukani, kao i kralj Aleksandar... Ko zna možda će Pupin, ipak, biti genijalan. Nije lako napraviti dobar dramski tekst. Niče je govorio da je drama častan čovek u nečasnoj situaciji. I to treba objasniti. U Srbiji, u našoj branši, nema tajni ko ume da piše, ko piskara, a ko kucka. Nušić je rekao: "Srpska deco ne ginite džabe, postanite babe", a ja bih tu njegovu misao parafrazirao: Srpska deco ne pišite džabe, postanite babe! Nedoslednosti, nejasnoće, manipulacije, netačnosti, zlonamernosti, nemoći, neznanja, dolaze zbog toga što neki ljudi misle da umeju da pišu ako znaju trideset slova i gde da stave tačku i zarez.

Kome odgovara da se naši heroji diskredituju?

- Nema nikakve zavere, takvo je stanje duha elite. Nemamo prava da se ponosimo svojim precima. Filmovi, urađeni kako valja, koji afirmišu prave vrednosti, izazivaju probleme. Već pedesetak godina snimamo filmove o kriminalcima, ubicama, pucačima, droljama, budalama, idiotima. Pravi se paralelan svet. Teško da možemo nešto da promenimo, osim da kažemo da ima jedan scenario za seriju o Pupinu napisan za Javni servis Vojvodine, da postoji privatnik koji snima drugu seriju, kao i neko treći ko privodi kraju scenario.

Napisali ste i scenario za seriju o kralju Aleksandru, ali ni ona nije snimljena. Postoji li, možda, "zavera" da se vaše serije ne snimaju?

- Možda nisu dobri tekstovi.

Foto Arhiva

A, ako su dobri?

- U poslednje vreme razmišljam o tome. Napisao sam na zahtev RTS, davno, seriju "Šovinistička farsa" na osnovu mojih komada. Urađena je glumačka podela, izabran je reditelj, određen budžet, ali došla je dvehiljadita i projekat je srušen. Od tada se moji nerealizovani scenariji nižu jedan za drugim. Ponekad me uhvati paranoja, što nije dobro. Možda sam sve to uobrazio. Možda je problem samo moje prezime. Možda je samo sticaj okolnosti. Ne znam. Scenario za seriju o Pupinu mi je plaćen, nisam oštećen, ali bilo bi mi žao da se tema upropasti. Nadam se da nisam u pravu. Pupin je istorijska ličnost i grdno sam se napatio istražujući istorijski kontekst. Drugi možda rade brže i bolje. Nisam vlasnik teme, ne mora da se radi po mom scenariju, ali kad je državna firma glavni finansijer serija po Bećkovićevom scenariju trebalo bi da se radi za Televiziju Vojvodina, a ne za privatnu firmu.

Osim po najnovijim scenarijima, po čemu je Pupin danas još interesantan?

- Potpuno sam fasciniran Pupinom, mislim da u istoriji ljudskog roda samo nekoliko ljudi može da stane uz rame sa njim. To sam pokušao da prikažem. Svet je drugačiji zahvaljujući njegovim patentima. Uradio je mnogo za čovečanstvo, ali i za Srbiju. On je 1915. organizovao i finansirao odlazak sedam hiljada Amerikanaca srpskog i crnogorskog porekla na Solunski front. Malo je poznato da je bio fantastičan plivač, lovac, konjanik, naučnik, poliglota. Tečno je govorio engleski, nemački, latinski, grčki... Slavu nije postigao kao drugi junaci - "na mač", nego na mozak, na volju i na rad. Pupin bi trebalo da bude idol naše dece, njegova slika da stoji u našim kućama.

Poznato je da je Pupin, osim u nauci, imao velike zasluge za iscrtavanje granica na Balkanu. Da li je on "skrojio" granice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca?

- Malo je poznato da je na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. Nikola Pašić sedeo u 20. redu od glavnog stola, kao ni da Srba nije bilo u komisiji. Ali, mudri Pašić je ranije imenovao Pupina za počasnog konzula, a kad su počeli pregovori zamolio ga je da pomogne. Pupin je bio jedan od osnivača NASA i šef ekipe koja je otkrila i usavršila sonar. Vudro Vilson je govorio da Amerika nikad neće ići u Evropu da ratuje, na tom sloganu je i dobio izbore, ali situacija je promenjena posle otkrića sonar. Pre toga nisu smeli da pređu okean, jer ne bi znali sa koje strane će ih sačekati neprijateljska podmornica. Pupin je postao veliki autoritet i zahvaljujući njegovom ličnom uticaju i američkoj spremnosti da vrši pravdu i štiti male narode od imperijalista, dobijeni su istočni Banat i Dalmacija. Tada je bio aktuelan duh jednakosti i demokratije.

Koliko su zaista protagonisti jugoslovenske ideje među sva tri naroda zaista verovali u zajedničku državu?

- Kada su pitali jednog starog hirurga za koliko vremena se može naučiti hirurgija, odgovorio je da je dovoljno šest meseci vežbe, ali ako nešto pođe po zlu potrebno je 20 godina iskustva. Svako se danas bavi temom stvaranja Kraljevine SHS. To se moralo desiti, takvo je bilo stanje duha. Ideja jugoslovenstva bila je jača u drugim državama, nego u Srbiji. Malo se zna da je Benito Musolini želeo da uništi "tu tvorevinu", a da je Italija bila prva ekonomska i vojna sila tog vremena. Tokom istraživanja za scenario, pronašao sam ploču u Marselju na kojoj piše da je na tom mestu 9. oktobra 1934. godine ubijen kralj Aleksandar od Jugoslavije, da ga je ubio Vlado Georgijev Černozemski, a u organizaciji Benita Musolinija. Ideja o stvaranju Jugoslavije nije bila loša. Danas za njom žale i oni koji su se otcepili, jer loše žive. Ni nama nije mnogo bolje, ali oni su to hteli, a mi nismo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije