MATIJA BEĆKOVIĆ ZA “NOVOSTI”: Moglo bi se desiti da Hrvatska pre usvoji zakon o ćirilici nego Srbija
U JEKU rasprava o zakonu o ćirilici i serije tekstova koje objavljuje vaš list o ćiriličkom pismu - ćirilica je s neočekivane strane dobila jedno značajno priznanje koje je salvama oduševljenja i odobravanja dočekano ne samo u Srbiji nego i u takozvanom regionu.
Povezane vesti
TRAŽE ALIBI DA NE BRANE ĆIRILICU: Lingvisti kritikuju stav Sekretarijata za zakonodavstvo, koji je odbacio Predlog zakona o jeziku i pismima
NAKON što je Republički sekeretarijat za zakonodavstvo odbacio postojeći predlog zakona o zaštiti jezika i pisma i poručio da će morati da se piše novi tekst, lingvisti su ocenili da je taj postupak primer državne nebrige, neznanja, arogancije i ignorisanja struke kad su posredi identitetska pitanja.
02. 04. 2021. u 10:00
ZAKON O ĆIRILICI MORA NA POPRAVNI: Republički sekretarijat za zakonodavstvo odbacio propis o pismu, kažu da prelazi okvire službene upotrebe
AKO Srbija želi da dobije zakon o zaštiti jezika i pisma, postojeći predlog koji nekoliko godina čami u fiokama, moraće, po svemu sudeći, biti promenjen. A tog posla moraće da se lati Ministarstvo kulture i informisanja.
01. 04. 2021. u 11:00
Najnovije iz rubrike
FESTIVAL FRANCUSKOG FILMA U NOVOM SADU : Projekcije u Kulturnim stanicama Svilara, Eđšeg i Barka
NOVI SAD će od 3. do 6. jula biti domaćin Festivala francuskog filma, manifestacije koja već tradicionalno donosi izbor najznačajnijih savremenih i klasičnih ostvarenja iz zemlje sa jedinstvenim i snažnim filmskim identitetom.
30. 06. 2025. u 16:03
I ŽIVOT JE PREPLITANJE ŽANROVA: Intervju - Režis Varnjije, francuski reditelj, dobitnik Oskara
RADUJEM se što sam u Srbiji i što vam donosim film o kome, nadam se, niste mnogo čitali jer ćete tako lakše zapažati glumu, detalje, scenografiju, rekao je dobitnik Oskara i Zlatnog globusa, čuveni reditelj Režis Varnjije, otvarajući minule nedelje Festival francuskog filma.
30. 06. 2025. u 07:00
POZORIŠNA KRITIKA: Pokazati pravo ili prikladno lice?
POSLE "Boga masakra", očekivalo bi se od francuske visokotiražne spisateljice Jasmine Reze da ovaj pozoriši komad, nazvan po izrazu koji simboliše katoličku pristojnost u italijanskoj kulturi, bude ubojitiji, ili bar da se odvija u (može i "izneverenom") očekivanju katastrofe, izazvane malograđanštinom Borisovog slabačkog karaktera (Uroš Jakovljević).
30. 06. 2025. u 06:00
POEZIJA KOJA LEČI: Jeleni Radovanović u Vršcu uručena prestižna nagrada „Vasko Popa“
TREĆU godinu zaredom prestižna nagrada "Vasko Popa" otišla je u ruke žene - višestruko nagrađivane pesnikinje Jelene Radovanović, koja živi i radi u Nemačkoj, a stihove stvara na srpskom i engleskom jeziku. Plaketu sa Popinim likom i novčanu nagradu, koju dodeljuju "Senzal kapital" i Grad Vršac, dobila je na jučerašnjoj svečanosti, tradicionalno upriličenoj na dan rođenja slavnog pesnika u njegovom Vršcu.
29. 06. 2025. u 20:00
SNAGA DUNAVA OD PAMTIVEKA DO NAŠEG DOBA: Muzej nauke i tehnike obeležio dan najšire, najdublje i naduže reke kod nas
DUNAV je po dužini druga reka u Evropi, ali u Srbiji, u koju ulazi kod Bezdana na severozapadu, a napušta je na ušću Timoka, na jugoistoku, Dunav je najduža reka. U Srbiji je najširi, najuži i najdublji.
29. 06. 2025. u 18:44
11111112
06.04.2021. 12:24
Пишем ћирилицом, за разлику од Срба.
Dyordye Miyatowich
06.04.2021. 15:59
Српски језик познаје само српску ћирилицу (Устав РС). Српскохрватски језик (латиница хр., ћирилица срб) је 2008. год. "подељен" између српског (ћирилица) и хрватског (латиница) договором између РС и РХ. Језици су добили своје ознаке. Може се проверити у Нар,библ. Р.Срб.. Питање није ћирилица или латиница већ србски или хрватски језик. Можда су надлежни необавештени а већина Срба није свесна да странци не знају да читају, нити разумеју ни ћирилицу ни хрватску латиницу.
Chepitch
07.04.2021. 06:01
@Dyordye Miyatowich - Ја овде немам шта да додам, већ само да све упутим да ово више пута прочитају и схвате које је наше вишевековно писмо, а које нема везе са нама.
Kocta
07.04.2021. 07:01
Очигледно да у редовима законодаваца, власти и Академије наука још имамо јаку групу издајника па се Закон чува у фиоци.Имамо више латинице у Београду него у Вуковару укључујући и ваш сајт.