Kultura

MORAMO UČITI JEDNI OD DRUGIH: Jasminka Petrović, pisac, povodom "100 lica stolica" i svetskog dana knjige za decu

Marina Mirković

06. 04. 2021. u 12:27

NASLOV nove knjige Jasminke Petrović, možda najplodnije, najnagrađivanije, najprevođenije, najvoljenije naše spisateljice za decu, je "100 lica stolica" - a glavna junakinja ovog nesvakidašnjeg izdanja "Kreativnog centra" je sama stolica.

МОРАМО УЧИТИ ЈЕДНИ ОД ДРУГИХ: Јасминка Петровић, писац, поводом 100 лица столица и светског дана књиге за децу

Kroz dvadeset dve priče - "Stolica za maštanje", "Život bez stolice", "Školska stolica", "Stolica za zaljubljene", "Navijačke stolice", "Stolice za kosmos", "Horor stolica" i druge, pozabavila se temama poput umetnosti, ekologije, kosmosa, ljubomore, siromaštva...

Pisanju svake priče prethodilo je, veli autorka, odgovarajuće istraživanje, pa se tako u knjizi prepliće stvarno i nestvarno, baš kao i u detinjstvu. Jedna od priča posvećena je danskom piscu Hansu Kristijanu Andersenu, kralju bajki, na čiji se rođendan, 2. aprila, proslavlja Svetski dan knjige za decu.

Svaku priču ilustrovao je drugi ilustrator, što ovoj žanrovski neodredivoj i beskrajno zabavnoj knjizi daje posebnu raskoš. Ova raznolikost i razigranost harmonično je uklopljena u celinu, zahvaljujući sjajnom timu "Kreativnog centra", ističe Jasminka i dodaje:

- A sve je počelo od čika Jovine male Juce koja se popela na stolicu i objavila da je gladna. Ta pesma bila mi je inspiracija najpre za priču "Stolice iz dečje književnosti", a zatim i za čitavu knjigu.

Svetski dan knjige za decu poklapa se sa Svetskim danom autizma a Jasminka je, kako kaže, imala čast da oba ova praznika proslavi u Šapcu, i to u predivnom društvu:

- Naime, OŠ "Sveti Sava" u Šapcu i Biblioteka šabačka organizovale su prvi literarno-likovni konkurs u Srbiji za decu koja uče po Individualnom obrazovnom planu. Pristiglo je više od 200 sjajnih radova iz cele zemlje i svi su adekvatno nagrađeni. Specijalnu nagradu dobila je Nikolina iz Beograda. Crtež je uradila pomeranjem očiju uz pomoć odgovarajućeg kompjuterskog programa. Učesnici su crtali inspirisani mojim pričama, što je za mene posebno priznanje. Nagrađena deca došla su u pratnji svojih roditelja, nastavnika, defektologa, psihologa, bibliotekara, školskih direktora...

Podrška se osećala u vazduhu, a opšta atmosfera je bila puna radosti i ljubavi. Jedna devojčica iz Zrenjanina je rekla da joj je to bio najlepši dan u životu. Upravo tako ja zamišljam spoj obrazovanja i kulture: kada se pojedinci udruže oko jedne teme i svako pruži najkvalitetniji deo sebe, zarad dobrobiti čitave zajednice. Verujem da jedni od drugih uvek imamo mnogo toga da naučimo.

Književnost za decu u Srbiji ima svoj razvojni put, ali uglavnom je nevidljiva za širu javnost, smatra ova književnica:

- Često se događa da se vesti o knjigama za decu skraćuju ili brišu iz medija zarad nekih drugih novosti, ali i da nedovoljno obrazovani pojedinci vade iz konteksta reči i rečenice iz dečje literature, predstava i emisija pa ih tumače na površan i senzacionalistički način, radi nekih sitnih interesa.

Ali mi, dečji pisci, ilustratori, izdavači, bibliotekari, nastavnici... nastavljamo da razvijamo ljubav prema pisanoj reči kod najmlađe publike sa još većim žarom. Jer, ulaganje u kulturu za decu, jeste ulaganje u budućnost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 54

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15