Kultura

PREMINUO GANČO SAVOV: Odlazak velikog prijatelja Srba

D. B. M.

29. 04. 2021. u 15:10

BUGARSKI književnik i prevodilac Gančo Savov (1930-2021) preminuo je u Sofiji, u 91. godini. Savov je na bugarski jezik preveo više od četrdeset knjiga srpskih pisaca, među kojima i dela Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Dušana Matića, Desanke Maksimović, Mihaila Lalića, Radomira Konstantinovića, Milovana Đilasa, Jovana Hristića, Dobrice Ćosića, Matije Bećkovića, Milovana Vitezovića, Dušana Kovačevića...

ПРЕМИНУО ГАНЧО САВОВ: Одлазак великог пријатеља Срба

Pored ostalih priznanja, dobitnik je nagrade "Radoje Domanović", Udruženja književnika Srbije.

Bio je urednik u izdavačoj kući "Nauka i izkustvo" (Nauka i umetnost) u Sofiji, a posle toga je dugo godina uređivao kulturnu rubriku dnevnog lista "Narodna mladež" i rukovodio njegovim izdanjem za književnost "Puls". Kasnije je radio u Bugarskoj Akademiji nauka (BAN).

Od 1974. do 1985. godine, za vreme komunizma, bio je u političkom zatvoru pod lažnom optužbom za veleizdaju i za "ideološku diverziju", a, zapravo, zbog otvorenog i upornog zalaganja za zbližavanje bugarskog sa jugoslovenskim narodima, posebno sa Srbima, kao i zbog suprostavljanja bugarskoj Državnoj bezbednosti. Posle toga, sve do 1989, odnosno do pada režima Todora Živkova, bio je u izolaciji, bez mogućnosti da objavljuje i da se zaposli.

Za vreme demokratskih promena u Bugarskoj bio je rehabilitovan sudski, politički i građanski.

Radio je u nekoliko redakcija i bio voditelj emisija na srpskom jeziku u Nacionalnom radiju (program Radio Bugarska za inostranstvo). Nastavio je i svoj naučni rad u BAN-u. Krajem 1994. postao je glavni i odgovorni urednik revije za svetsku književnost "Panorama", a nešto kasnije i predsednik Saveza prevodilaca Bugarske.

Bio je u redakcijskom kolegijumu bugarskog satiričnog nedeljnika "Stršel". Bio je profesor na slavističkoj katedri Univerziteta u Velikom Trnovu i predavao je književnost Južnih Slovena i istoriju južnoslovenskih zemalja.

Dobitnik je nekoliko bugarskih i stranih književnih nagrada. Autor je knjiga o književnostima Južnih Slovena ("Južnoslovenskeknjiževnosti do kraja 19. veka", "Južnoslovenske književnosti 20. veka","Istorija južnoslovenskih književnosti"...), "Južnoslovenske zemlje", nekoliko knjiga publicistike i studija, knjige o represivnom sistemu komunizma u Bugarskoj ("Klopka za kontraše") i više prevoda proze i poezije.

Preporučujemo

PREMINUO PROFESOR RATKO MARKOVIĆ (77): Ispraćaj posmrtnih ostataka obavljen u krugu porodice

Društvo

1 10

PREMINUO PROFESOR RATKO MARKOVIĆ (77): Ispraćaj posmrtnih ostataka obavljen u krugu porodice

29. 04. 2021. u 12:45

Beograd

4 7

ODE ŽIVOT "U CELINI I CELOSTI": Napustio nas je Žika Obretković, jedna od urbanih legendi Beograda

28. 04. 2021. u 09:20

PREMINUO ŽIKA OBRETKOVIĆ: Zauvek otišao darodavac osmeha i prijatelj Beograda

Društvo

7 22

PREMINUO ŽIKA OBRETKOVIĆ: Zauvek otišao darodavac osmeha i prijatelj Beograda

27. 04. 2021. u 17:09

PREMINUO STAVRA VASIĆ: Nekadašnji direktor Vodoprivrednog preduzeća Loznica

Srbija

0 1

PREMINUO STAVRA VASIĆ: Nekadašnji direktor Vodoprivrednog preduzeća "Loznica"

18. 04. 2021. u 17:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 66

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15