SLOBODA NIKAD VEĆA, A PRAVA NIKAD MANJA: Reditelj Veljko Mićunović uoči premijere "Demokratije" u BDP

U SARADNjI sa Novosadskim pozorištem (Ujvideki sinhaz) nastala je predstava čija je premijera 15. maja na sceni Beogradskog dramskog: reditelj Veljko Mićunović postavlja četvrti naslov na Crvenom krstu (posle predstava "Život je pred tobom", "Smrt trgovačkog putnika", "Anđeli čuvari"), a ovog puta se odlučio za Josifa Brodskog i "Demokratiju".

Foto P. Mitić

Okupio je petočlanu, može se reći, internacionalnu ekipu, jer u podeli su Ozren Grabarić, Ivana Nikolić, Gabor Pongo, Tamara Aleksić i Arpad Mesaroš.

- Samo podela ima demokratski predznak i napravljena je vrlo "tendenciozno" - kaže reditelj Veljko Mićunović.

- Jer, predstava se bavi fenomenom demokratije i različitim uglovima gledanja na njenu suštinu i postulate. Krenuli smo od Josifa Brodskog koji je dao dobar predložak, iako ga nije smatrao pozorišnom komadom. Pisao je kao da govori jedno lice, ali je delio uloge vrlo konkretno, izvodeći na pozornicu pet likova koji predstavljaju vrhušku jedne države.

Šta je siže komada?

- Priča se događa u utopijskoj državi koja je, paradoksalno, apsolutistička. Gotovo trećina vlade je na sceni, odnosno predsednik i njegovi ministri. U nekim segmentima reč je o gotovo "gogoljevskoj" situaciji. Početak podseća na "Revizora" kojeg, inače, veoma volim i već sam ga radio. Ta, početna situacija je poput atomske bombe: u autoritarnu državu stiže informacija da je potrebno, gotovo imperativno, da implementiraju demokratiju u svoj sistem. Odatle počinje naša predstava koja se bavi fenomenom demokratije, ulazi se u sukob s njom, njenim načelima i svim onim okolnostima koje bi trebalo da budu prednost, a zapravo, stvaraju veliku muku određenim strukturama. Poigravamo se sa nizom scena koje imaju svoja poglavlja na putu uvođenja demokratije u jedno društvo.

Brodski kaže da paradoks demokratije verovatno leži u tome što "sebe smatra za dobro, što večno želi dobro, a u procesu demokratizacije najčešće čini zlo".

- Svi smo verovali da je ona tvorevina savršeno uređenog sistema koji bi trebalo da pomogne ljudima. Međutim, mnoga su očekivanja izneverena, propuštene šanse i uglavnom su se društva (ne samo naša, eks jugoslovenska) - našla na vetrometini. Išli smo ka horizontu koji nam se otvarao kao neki ideal, a zapravo je stalno izmicao. Čini mi se da je nukleus društva u problemu, jer stalno nešto vagamo, stalno smo na nekim tranzicionim raskrsnicama (Rusija, Kina, Evropa), dok u suštini politički parazitiramo. Nikako da krenemo od svog dvorišta i shvatimo da je njegovo uređenje prva tačka na tom putu.

Pandemija je pokazala na delu da se društva koja se deklarišu kao demokratska (i to s dugom tradicijom), nisu držala nekih osnovnih načela?

- Svetske korporacije propagiraju demokratski princip i raznolikost među radnicima, a s druge strane daju im brutalno niske plate, izrabljuju i ugrožavaju bazična ljudska prava. Najveći igrači to zlopotrebljavaju. Danas postoji gomila demokratskih predstavnika koji su se kao plaštom pod njom sakrili, a zapravo je zloupotrebljavaju. Postala je samo dobar izgovor...

Više i ne znamo šta su njeni postulati?

- Ne znamo ni da li je tehnički uopšte moguće taj model uvesti u amoralan, savremeni svet u kome živimo. Zato ne bih želeo da iko posmatra lokalno Josifa Brodskog i njegovo delo. Ni on, ni ova važna tema nisu to zaslužili. Verujem da naša predstava mnogo dublje seže u pore društva i ovog problema.

Kada je u istoriji civilizacije demokratija bila najbliža svom idealu?

- Od atinskih vremena, zapravo, vrlo je surova: deset ljudi odlučivalo je o celoj državi. Njen postulat je već sam po sebi, paradoksalno, autoritaran. Tako smo došli do današnjeg, apokaliptičnog vremena u kome je sve obezvređeno i nepredvidivo. Cela planeta kuva: bez obzira na to da li pričamo o klimatskim promenama, bolestima, političkim sistemima (koji su u potpunom rasulu), nespremnosti najuticajnijih država da sprovedu demokratska načela, Evropi koja se evidentno okreće u desno. U svemu tome demokratija postaje neka vrsta slabašne ribe koja više ne zna gde pliva.

Da li je poraz našeg vremena upravo u njegovom licemerstvu: toliko priče o pravima, a čovek sve češće i "ponižen i uvređen"?

- Sloboda nikad veća, a prava nikad manja... "Sloboda" izražavanja postala je samo izgovor za prekršaj, za manipulaciju, prevaru, za svaku vrstu poigravanja sa tuđim životima i vrednostima. Demokratska načela koja bi trebalo da budu čista i jednostavna ne samo da su zloupotrebljena nego su i društveno metastaziraala u amoralnom pravcu. Toliko, da više ne znate kako da demokratiju izvučete iz tog gliba. Njeni postulati su i dalje tačni, imaju i precizne okvire, ali su - neprimenjivi. Zato postavljamo pitanje da li je danas demokratija prevaziđena...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije