TALENTOVANIM ĐACIMA POTREBNI BOLJI USLOVI ZA PRAKTIČNE PRIPREME: Da imaju gde da vežbaju, zlata bi bilo i više

U nauci kao i u sportu, za osvajanje najsjajnijih medalja potrebne su velike pripreme. To najbolje znaju đaci koji sa velikih svetskih takmičenja donose brojna odličja. Oni su već počeli da se pripremaju za sledeću takmičarsku sezonu, i to za teoretski deo takmičenja za šta je dovoljno da imaju papir i olovku. Međutim, da bi se stiglo do samog vrha i pobedničkog postolja, potreban je uspeh i na praktičnom delu "ispita" koji nosi i do 40 odsto bodova.

privatna arhiva

I tu se naši đaci suočavaju sa problemima, jer, kako su nam rekli, nemaju uslove da se spreme za zahtevne eksprimente zbog čega im često izmakne zlatno odličje.

Malu satisfakciju dobijaju od Fonda za mlade talente, koji im svake godine daje novčane nagrade. Tako je za rezultate na međunarodnim takmičenjima iz oblasti informatike, hemije, fizike, matematike, geografije, umetnosti 31 učenik nagrađen za medalje osvojene prošle godine u zavisnosti od nivoa takmičenja i osvojenog mesta, iznosima od 20.000 do 200.000 dinara.

Međutim, za ozbiljne praktične pripreme potreban je značajan novac, a stručna društva koja se bave pripremom takmičenja snalaze se pomoću štapa i kanapa. Isto tako snalaze se i naši takmičari kada se pred njih stavi zahtevan praktični rad sa aparatima koje, kako nam kažu, nikada nisu ni videli, a kamoli sa njima radili.

Na nedostatak praktičnih priprema ukazao nam je učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, osvajač pet medalja na međunarodnoj Stemko olimpijadi - iz fizike, hemije, biologije, matematike i inženjerstva gde je proglašen apsolutnim pobednikom. Na međunarodnom takmičenju iz fizike koje je održano u Iranu ostao je bez zlatne medalje jer nije bio dovoljno pripremljen za praktični deo. Osvojio je srebro. Na evropskom takmičenju iz fizike u Gruziji uspeo je da se domogne zlata, jer se nekako snašao i uradio dobro i praktični deo.

- Nedostatak priprema veliki je problem, jer su naši rezultati iz praktičnog dela procentualno mnogo slabiji nego iz teorijskog - kaže Andrej. - Mi se za eksperimente pripremamo tako što gledamo snimke sa prethodnih takmičenja ili fotografije nekih aparata. Ali, mi te aparate uživo nismo videli, niti znamo njima da rukujemo. Zbog toga je naš učinak slabiji nego kod drugih takmičara. Iz teorijskog dela smo na nivou najboljih učenika na svetu.

Ovaj učenik apeluje na Društvo fizičara Srbije i nadležno ministarstvo da im omoguće kontinuirane pripreme i smatra da bi veliku pomoć mogao da pruži Institut za fiziku, jer raspolaže ljudskim i materijalnim resursima koji su neophodni za vrhunske pripreme učenika za međunarodna takmičenja.

Zbog čega se ovim sjajnim učenicima ne omoguće ozbiljne i ospežne pripreme pitali smo profesora Bratislava Obradovića, predsednika Društva fizičara Srbije.

- Nema novca - kaže ovaj profesor. - Ta deca bi mogla da se spremaju na fakultetima koji imaju opremu, ali kako mi da angažujemo nekoga da se njima bavi ako nemamo novca da ga platimo. Za državno takmičenje u fizici dobijamo oko 4.000 evra i time pokrivamo troškove tog takmičenja. Sami smo organizovali Fizičku olimpijadu Srbije, a ona se finansira iz donacija. Država bi morala mnogo više da izdvaja. Za međunarodnu olimpijadu dobijemo nešto novca ali to služi za kotizacije, avionske karte i slične troškove.

Istovremeno, na Institutu za fiziku kažu da su njihovi istraživači na više načina uključeni u pripremu za takmičenja - tu se već dugi niz godina održava turnir mladih fizičara, a istraživači su 2020. prvi put pokrenuli učešće srpskih takmičara na Evropskoj olimpijadi. Takođe, ističu da je više desetina istraživača uključeno u rad sa mladima, oko 20 njih predaje fiziku učenicima i studentima na različitim nivoima obrazovanja, a takođe mentorišu rad studenata i nadarenih srednjoškolaca.

I na takmičenjima iz hemije, praktični deo je veoma bitan, a kako se naši najbolji mladi hemičari primaju objašnjava nam prof. Dušan Sladić, glavni mentor ekipe Srbije na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi.

- Ova Olimpijada je najuglednije takmičenje učenika srednjih škola iz hemije, sastoji iz teorijskog i praktičnog dela i oba se rade po pet sati. Od ukupnog broja poena 60 odsto dobija se na teorijskom delu, a 40 odsto na praktičnom delu - ističe prof. Sladić. - Pripreme ekipe za Olimpijadu, po propozicijama tog takmičenja ne smeju da traju duže od 14 dana. U skladu sa time, Srpsko hemijsko društvo organizuje dvonedeljne intenzivne pripreme. Četvoro takmičara i jedna rezerva se pripremaju na fakultetima i to obično nedelju dana na PMF Univerziteta u Nišu i nedelju dana na Hemijskom fakultetu u Beogradu, sa kratkom pauzom između dva dela. Tom prilikom se rade i praktične vežbe i priprema za teorijski deo takmičenja. Srpsko hemijsko društvo obezbeđuje smeštaj i hranu za ovih pet takmičara, i pokriva njihove putne troškove do Niša i Beograda.

Prof. Sladić ističe da je dragocena permanentna finansijska podrška Naftne industrije Srbije i Ministarstva prosvete, kao i fakulteta koji obezbeđuju prostor i hemikalije. Dodaje da je ove godine naša ekipa ostvarila odličan rezultat na Olimpijadi u Rijadu.

- Po bilansu medalja smo 11. u svetu i treći u Evropi - kaže naš sagovornik. - Po zbiru poena na praktičnom delu smo osmi na svetu. Ovako dobar rezultat se može pripisati izuzetno kvalitetnim takmičarima, intenzivnim pripremama i činjenici da su praktični zadaci po koncepciji donekle bili nalik praktičnim zadacima koji se daju na Srpskoj hemijskoj olimpijadi, kao i na republičkom i međuokružnom/gradskom takmičenju. Naše ekipe su generalno vrlo uspešne i po pravilu se svi takmičari sa olimpijade vraćaju sa medaljom.

Međutim, ističe ovaj profesor, bilo je godina kada su rezultati naših takmičara na praktičnom delu bili nešto slabiji, uprkos intenzivnim pripremama, što je učinilo da i ukupan uspeh tada bude slabiji. Kao jedan od uzroka navodi nedovoljnu opremljenost školskih laboratorija i manje eksperimentalnih vežbi u nastavi nego u mnogim drugim školskim sistemima.

- Kod nas se dešava da se, uprkos tome što su eksperimentalne vežbe obavezne po nastavnom planu i programu, one u mnogim školama uopšte ne rade, jer uprava škola smatra da je to prevelik trošak - upozorava prof. Sladić. - Potpuno je jasno da nastava hemije, a i drugih prirodnih nauka, bez eksperimenata nije dovoljno uspešna. Hemija se onda mnogim učenicima čini isuviše apstraktnom, teškom, a i dosadnom. Ovde naravno ne mislim na olimpijce i druge uspešne takmičare.

Međutim, kada je reč o takmičenju iz matematike i informatike, pripeme su nešto lakše jer su potrebni papir,olovka i kompjuter, a to svi imaju. Profesor Miljan Knežević, rukovodilac Olimpijskog tima iz metematike, kaže nam da su pripeme za međunarodna nadmetanja veoma intezivne i sistemtične, najčešće se odvijaju u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu naroičito pred sama takmičenja.

- Takođe, Društvo matematičara Srbije organizuje dodatne pripreme, za međunarodna takmičenja kao što su Balkanijada i Olimpijada, te pripreme su van Beograda, čime se učenicima pruža prilika da se posvete matematici daleko od svakodnevnih obaveza u prisustvu ozbiljnih predavača - pojašnjava ovaj profesor.

Tako je srpski olimpijski tim imao priliku da učestvuje na prestižnom međunarodnom pripremnom kampu na Pekinškom institutu za matematičke nauke i primene gde su predavanja držali vrhunski eksperti iz raznih zemalja.

Kada je reč o nastupima informatičara, oni mogu da odahnu kada je novac u pitanju, jer će od 1. janura naredne godine Ministarstvo informisanja i telekomukacija plaćati sve troškove priprema i takmičenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije