NAUKOM I ISTRAŽIVANJIMA PRETEKLI SMO BOGATIJE: Šta Univerzitet u Beogradu "drži" među 1,9 odsto najboljih u svetu

Univerzitet u Beogradu je posle Atinskog univerziteta, nesporno naučno i obrazovano najznačajniji univerzitet u jugoistočnoj Evropi. Tu poziciju stabilno drži već petnaestak godina.

Foto Tanjug

Univerziteti iz Poljske, Estonije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, bez obzira na to što su države članice Evropske unije, nisu bolje plasirani od beogradskog. Univerzitet u Istanbulu je značajno veći od našeg, Istanbul je nekoliko puta veći grad od Beograda, ali je UB mnogo bolje plasiran.

Ovo nam je rekao Zoran Nikolić, prof. Fizičkog fakulteta komentarišući plasman UB na listi "Global 2000" Centra za svetsko rangiranje univerziteta na kojoj je UB zauzeo 387. mesto od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta.

Inače, naš najveći univerzitet prošle godine bio je plasiran na 376. mestu, godinu ranije na 362, a 2022. zauzimao je 348. poziciju. Isto to mesto pripalo mu je i 2021, a godinu pre bio je na 346. To pokazuje da je unviverzitet u Beogradu kontinuirano već duže vreme nalazi među 1,9 odsto najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu.

Prof. Nikolić koji više od 15 godina prati različita rangiranja univerziteta u svetu, ističe da je ovo posledica duge tradicije našeg univerziteta koga odlikuje dobra škola, stabilno visok nivo obrazovanja, kvalitetna nauka i prepoznatljiv kvalitet naučne migracije naših naučnika u svetu, koji su bivši studenti UB i uspešni van granica naše zemlje.

Ovaj profesor naglašava da su najveći broj naučnih radova UB stvorili istraživači u nastavnim zvanjima na fakultetima - gotovo 70 odsto. On napominje da univerziteti iz bogatih zemalja imaju značajno bolja sredstva za rad, bolju opremu i značajno veći budžet, kao i prirodno veću povezanost sa drugim univerzitetima iz zemalja EU.

- Univerzitet u Beogradu oskudeva u institucionalnom povezivanju sa inostranstvom, oskudeva u opremi i sredstvima za rad, istraživači su organizovani su u manjim naučnim grupama i sve rezultate koje postižu čine individulanim radom članova istraživačkih grupa na svim fakultetima i institutima Univerziteta u Beogradu - ističe profesor.

Inače, ključni elementi za rangiranje univerziteta prema CWUR listi su: kvalitet obrazovanja, zaposlenost alumnista (bivših studenata), kvalitet fakulteta, istraživački učinak, naučni radovi, publikacije visokog kvaliteta, uticajnost i citiranost.

Analizirajući ove elemente prof. Nikolić ističe da je obrazovanje dobilo 25 bodova i da smo po tome na poziciji 510.

- Taj indikator meri broj bivših studenata univerziteta koji su dobili najviša akademska priznanja u odnosu na veličinu univerziteta - pojašnjava on. - Na drugom elementu - zaposlenost alumnija dobili smo 25 poena, a taj indikator meri prosečan broj bivših studenata univerziteta koji su zauzimali vodeće pozicije u 2.000 najvećih svetskih javnih kompanija od 2011. godine. Indikator - kvalitet falulteta, gde smo dobili 10 poena meri broj zaposlenih sa univerziteta u instituciji koji su dobili najviša akademska priznanja u 23 široke oblasti, a koji su dobili najznačajnije nagrade u 23 oblasti u svetu.

Kada je reč o nauci i istraživanju za koje nam je dodeljeno 40 bodova i pozicija 354, profesor Nikolić pojašnjava da to obuhvata mapiranje liste časopisa u 23 široke oblasti BFI, uključujući poljoprivredne nauke, umetnost i humanističke nauke, biologiju i biohemiju... sve do svemirskih nauka.

Indikator kojim se mere visokokvalitetne publikacije doneo je univerzitetu 10 bodova.

- Na uticajnosti smo dobili 10 bodova, a uticajni časopis je onaj gde je indikator uticaja u prvih pet odsto sa liste, dok nam je citiranost naučnih radova donela takođe 10 bodova.

Kada se sve izanalizira, kaže prof. Nikolić, dolazimo do zaključka da su u pogledu nauke i istraživanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi ispred našeg univerziteta samo Moskovski univerzitet - Lomonosov, Karlov univerzitet u Pragu i Nacionalni Kapodistrijan univerzitet u Atini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije