NA IT SMEROVIMA - PRAZNE KLUPE: Novi gimnazijalci promenili interesovanja, zaobišli nekad izuzetno popularna odeljenja

GIMNAZIJA "Bora Stanković" u Vranju ove godine nije upisala nijednog učenika u IT odeljenje, u novosadskoj Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" ostalo je prazno čak 46 od 60 mesta, dok su slični rezultati zabeleženi širom Srbije.

foto: olga Yastremska / Alamy / Profimedia

Od ukupno 38 gimnazija u Srbiji koje imaju ovaj obrazovni profil, samo tri su uspele da popune planiranu kvotu - Treća i Deveta beogradska gimnazija, kao i Gimnazija u Kruševcu.

Posle nekoliko godina uzastopnog pada interesovanja za specijalizovana odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, nameće se pitanje da li je vreme da država preispita njihovu mrežu, broj odeljenja, ali i samu svrhu njihovog postojanja. Rezultati prvog upisnog kruga za srednje škole pokazali su da su upravo IT odeljenja u gimnazijama najveći gubitnici ovogodišnjeg upisa jer su specijalizovana odeljenja za informatiku u velikom broju škola ostala poluprazna.

Najdrastičniji primer je Vranje, gde u Gimnaziji "Bora Stanković" nije raspoređen nijedan učenik, iako je planiran upis 20 prvaka. To praktično znači da odeljenje neće biti formirano. U novosadskoj Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", popunjeno je svega 14, pa je prazno ostalo čak 46 mesta. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji od 40 mesta ostalo je nepopunjeno 29, a u beogradskoj Gimnaziji "Patrijarh Pavle" prazno je 21 mesto. Iznenađenje je i Zemunska gimnazija, koja je uspela da upiše svega pet od planiranih 20 učenika, što nije dovoljno za formiranje odeljenja. Slobodnih mesta ima i u Prvoj i Osmoj gimnaziji, kao i u školama u Smederevu i Mladenovcu.

Prema rečima profesora Aleksandra Markova, predsednika EDU foruma, ovakvi rezultati nisu neočekivani, već - nastavak trenda.

- Ove godine u većini beogradskih gimnazija nije bilo većih odstupanja kada je reč o bodovima za upis. Ono što iznenađuje jesu upravo IT smerovi. U gotovo svim gimnazijama ostalo je mnogo slobodnih mesta. To pokazuje da interesovanje kontinuirano opada - kaže Markov. - IT smer je praktično na silu uveden u gimnazije, a po svom profilu više podseća na obrazovne profile u stručnim školama. U vreme kada je uvoden, uprkos upozorenjima da gimnazije nemaju dovoljno nastavnog kadra, niti postoji toliko veliki broj učenika koji bi mogli uspešno da pohađaju ovakav program, direktori su se utrkivali ko će otvoriti novo odeljenje. Danas vidimo posledice takve politike.

On ocenjuje da su i roditelji i učenici vremenom postali oprezniji.

- Posle početnog entuzijazma postalo je jasno da ova odeljenja nisu ispunila očekivanja. Nije bila retkost ni da učenici koji ih završe uopšte ne upisuju ETF ili druge informatičke fakultete, već odlaze u potpuno druge oblasti - kaže Markov.

Sa druge strane, direktor Gimnazije "Patrijarh Pavle" Jasmin Nikolovski smatra da sama ideja specijalizovanih IT odeljenja nije sporna, ali da bi trebalo pažljivo razmotriti njihov obim.

- Kod nas se prijavilo 73 učenika, 62 je izašlo na prijemni ispit, ali je test položilo svega 30 kandidata - kaže Nikolovski. - Ne bih rekao da je interesovanje drastično manje, već da je nivo znanja iz matematike slabiji nego ranijih godina. Test nije bio teži, koncept je ostao isti.

On smatra da ovakva odeljenja imaju smisla, ali ne u svakom gradu i ne u svakoj školi.

- Treba promisliti u kojoj meri i u kojim gimnazijama treba da postoje - ističe Nikolovski. - Najvažnije je pitanje kadra koji predaje u tim odeljenjima, ali i opreme i uslova rada. Nije dovoljno samo otvoriti smer. Potrebno je obezbediti kvalitet nastave.

Specijalizovana IT odeljenja uvedena su sa idejom da okupe najtalentovanije učenike i odgovore na potrebe tržišta rada koje sve više traži stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija. Međutim, nekoliko godina kasnije postavlja se pitanje da li je njihova mreža postala preširoka u odnosu na stvarne potrebe i interesovanje učenika.Posebno kada se ima u vidu da se isti obrazovni sadržaji, uz određene razlike, izučavaju i u prirodno-matematičkim odeljenjima gimnazija, kao i u stručnim školama koje obrazuju IT kadar.

Ovogodišnji upis zato otvara dilemu koju će Ministarstvo prosvete teško moći da ignoriše, da li je vreme da se broj IT odeljenja prilagodi realnim potrebama ili da se redefiniše koncept zbog kojeg su ona pre nekoliko godina i uvedena. Jer kada u jednoj gimnaziji nema nijednog zainteresovanog učenika, a u najvećem broju ostaje na desetine praznih mesta, pitanje više nije samo koliko je smer atraktivan, već da li je postojeća upisna politika i dalje održiva.

Preporučujemo

Obrazovanje

0 0

TREĆI ROK ZA UPIS U SREDNjE ŠKOLE 21. AVGUSTA: Ministarstvo priprema opsežne reforme

13. 07. 2026. u 14:54

Obrazovanje

0 0

ANALIZA UPISA U SREDNjE ŠKOLE: Evo gde su popunjena sva mesta a gde je ostalo praznih klupa

13. 07. 2026. u 13:21

Obrazovanje

0 0

KLUPE PUNE STUDENTI IZ REGIONA: Usvojen sporazum koji omogućava lakši upis mladih iz država bivše Jugoslavije

13. 07. 2026. u 11:27

Obrazovanje

0 1

ODRŽALI VIŠE OD 20 KONCERATA: Đaci muzičkih škola na jesen sviraju u Narodnoj skupštini

09. 07. 2026. u 15:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije