SRBIJA U KORAK SA SVETOM: "Novosti" u obilasku mesta sa kojih će dolaziti zelena energija (FOTO)

ENERGETSKA kriza u Evropi, pa i na našim prostorima, podstakla je gradnju elektrana za proizvodnju energije iz vetra, posebno iz sunca, a analize pokazuju da će svet u narednih pet godina udvostručiti kapacitete zelene energije.

Foto Tanjug

Vlada Srbije je u januaru 2023. godine usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2023. do 2025. godine, čiji je jedan od ciljeva da se nastavi sa razvojem i usvajanjem dugoročne energetske i klimatske strategije u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i međunarodnim obavezama i dalje pojačati ulaganja u modernizaciju energetske infrastrukture i smanjenje emisije ugljenika u cilju ubrzanja zelene tranzicije. 

Tako će Srbija u naredne tri godine završiti sa projektima koji će proizvoditi električnu energiju iz nekoliko obnovljivih izvora zahvaljujući projektima koje sprovodi EPS, a koji pored benefita njihovog korišćenja služe i za smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu.

„Novosti“ su imale priliku da sem postojećih objekata proizvodnje električne energije poput HE „Đerdap“, posete nekoliko mesta na kojima će biti sprovođeni ovi projekti od strane EPS-a, a među kojima su izgradnja vetroparka i solarne elektrane.

VETROPARK "KOSTOLAC"

Izgradnja vetroparka "Kostolac" predstavlja pilot-projekat EPS-a i to prvi takvog tipa koji realizuje ovo preduzeće, a koji će prema rečima Predraga Đorđevića, rukovodioca programa projekata EPS-a, biti realizovan na četiri lokacije - Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik. Ovaj vetropark biće podignut na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta istoimene termoelektrane.

Foto: M. Škorić

Završetak ovog projekta predviđen je za septembar naredne godine, a priključenje na mrežu očekuje se krajem 2024. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka "Kostolac" biće 184 miliona kilovat-časova godišnje, dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava. Vek trajanja ovakvog energetskog objekta može biti i 25 godina do prvog generalnog remonta.

Za 20 vetrostubova, koliko će brojati ovaj park, svaki snage 3,3 megavata, biće izdvojeno 103,7 miliona evra. Projekat će biti finansiran kreditom KfW banke u vrednosti od 80 miliona evra, dok su EPS-u odobrena dodatna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od WBIF.

Ovim projektom predviđena je i izgradnja trafostanice, razvodnog postrojenja i unutrašnje kablovske mreže, kao i saobraćajnica, pa je tako je u decembru 2020. godine potpisan ugovor od 3,2 miliona evra sa konzorcijumom Ekstra Auto Transport/CIP Beograd za izgradnju internih saobraćajnica i priključaka na državne puteve. Zasad je završena izgradnja četiri interne pristupne saobraćajnice, a u toku je dobijanje neophodnih dozvola za priključke na državne puteve.

Kako navodi Đorđević isporuka glavne opreme za igradnju vetroparka kreće u januaru i trajaće četiri i po meseca.

Foto: M. Škorić

SOLARNA ELEKTRANA "PETKA"

Solarna elektrana (SE) "Petka", prvo fotonaponsko postrojenje u EPS-ovom ogranku Termoelektrane i kopovi Kostolac, gradiće se na spoljašnjem odlagalištu Površinskog kopa "Ćirikovac 2" i imaće planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-časova.

Solarni paneli prostiraće se na površini od 11,6 hektara. Planirana vrednost investicije je 1,1 mlrd RSD i finansira se sredstavima EPS-a.

Predviđeni rok za realizaciju projekta je 15 meseci od trenutka kada se izvođač uvede u posao. Očekuje se da SE "Petka" bude na mreži krajem 2024. godine.

Foto: M. Škorić

Period povrata uloženih sredstava je 12 godina, dok je period eksploatacije elektrane 25 godina. Posle toga, menjaju se samo paneli, dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine značajan deo ukupnog ulaganja. Zamenom panela elektrana se revitalizuje za novih 25 godina eksploatacije.

REVITALIZACIJA HIRDOELEKTRANE "ĐERDAP"

Hidroelektrana „Đerdap 1”, gigantska brana koja pregrađuje Dunav i proizvodi 5,5 milijardi kWh godišnje, jedan je od najvećih hidrotehničkih poduhvata našeg vremena izgrađen u saradnji sa Rumunijom.

Prvi agregat je pušten sa radom još davne 1970., a poslednji 1972., čime ova hidroelektrana postaje jedan od najvećih hidroenergetskih objekata u svetu. Osim toga, ona je ujedno i najveća hidroelektrana u sistemu „Elektroprivrede Srbije“ koja proizvodi oko polovine ukupne električne energije iz hidro sektora EPS-a.

Stručni timovi „Elektroprivrede Srbije”, HE „Đerdap”, stručnjaci domaćih naučnih institucija i ruske firme „Silovije mašini” znanjem i radom uspešno vode revitalizaciju HE „Đerdap 1“.

Foto: M. Škorić

Do sada je pet agregata revitalizovano, a sada je finiš poslednje faze revitalizacije i radi se agregat A3. Posle 51 godine A3 na HE „Đerdap 1“ zaustavljen je 1. septembra 2022. godine i zvanično je počela šesta etapa revitalizacije đerdapske hidroelektrane. Nakon 410 dana predviđeno je da se agregat vrati u redovan rad. Montaža je pri kraju, a uskoro se očekuje i prvo pokretanje agregata, primopredajna ispitivanja i sinhronizacija agregata na mrežu. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača.

Po završetku obnove, naša najveća HE imaće veću snagu i pouzdanost i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina, dok će nominalna aktivna snaga agregata posle revitalizacije umesto prethodnih 171 MW sad biti 190 MW, što znači da se revitalizacijom elektrane dobila jedna nova elektrana, instalisane snage oko 100 MW.

Sada će HE „Đerdap 1“ imati snagu 1.140 MW, dok će ukupna investicija u ovaj projekat premašiti 180 miliona evra.

BONUS VIDEO: Globalni ciljevi održivog razvoja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije