DAN SVESTI O GUBITKU I RASIPANJU HRANE: Iako jedan deo stanovnika planete gladuje, skoro trećina prehrambenih proizvoda završi na deponijama

MEĐUNARODNI dan svesti o gubitku i rasipanju hrane je globalna inicijativa čiji je cilj da podigne svest o problemu koji utiče na milione ljudi, životnu sredinu i ekonomiju. Ovaj dan se obeležava 29. septembra svake godine, počevši od 2020. godine, kada ga je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

Foto: Profimedia

Gubitak hrane se odnosi na količinu hrane koja se proizvede, ali ne stigne do potrošača, zbog različitih razloga kao što su: loše skladištenje, transport, distribucija ili marketing.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), oko 13% proizvedene hrane na svetu propadne u lancu snabdevanja hranom, a dodatnih 17% se baci ili propusti na nivou potrošača. To znači da se skoro trećina proizvedene hrane ne iskoristi za ishranu ljudi, već završi na deponijama, gde doprinosi emisiji gasova staklene bašte i zagađenju životne sredine.

Ovogodišnja tema Međunarodnog dana svesti o gubitku i rasipanju hrane: „Smanjenje gubitka i rasipanja hrane: preduzimanje akcija za transformaciju sistema hrane“ ima za cilj da podstakne akcije na svim nivoima - od proizvođača, preko trgovaca, do potrošača - kako bi se sprečilo i smanjilo rasipanje dragocene hrane.

Ovaj dan je takođe prilika da se promovišu dobre prakse i inovativna rešenja, koja mogu da doprinesu efikasnijem i održivijem upravljanju hranom. Neki od primera su: poboljšanje infrastrukture i tehnologije za skladištenje i transport hrane; primena standarda i oznaka za kvalitet i rok trajanja hrane; podsticanje doniranja viška hrane humanitarnim organizacijama; edukacija potrošača o planiranju kupovine, čuvanju i pripremi hrane; kompostiranje organskog otpada.

Foto: Profimedia

Gubitak hrane i otpad podrivaju održivost naših prehrambenih sistema. Kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji su korišćeni za proizvodnju ove hrane - uključujući vodu, zemlju, energiju, rad i kapital - odlaze u otpad. Pored toga, odlaganje hrane i otpada na deponijama, dovodi do emisije gasova staklene bašte, čime se utiče na klimatske promene. Gubitak i rasipanje hrane takođe mogu negativno uticati na sigurnost, dostupnost hrane i doprineti povećanju cena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije