ŽIVOTNA SREDINA PRIORITET: Australija izgubila više vrsta sisara nego bilo koji drugi kontinent

Танјуг

19. 07. 2022. u 10:49

AUSTRALIJA ima jednu od najgorih stopa opadanja vrsta među najbogatijim zemljama sveta, navodi se u petogodišnjem izveštaju o životnoj sredini koji je vlada danas objavila.

ЖИВОТНА СРЕДИНА ПРИОРИТЕТ: Аустралија изгубила више врста сисара него било који други континент

Foto. Printskrin Youtube

U izveštaju, koji dolazi nakon što su suša, šumski požari i poplave pogodili Australiju u poslednjih pet godina, navodi se da povećanje temperature, promena trendova požara i padavina, porast nivoa mora imaju značajne posledice koje će i dalje trajati, preneo je Rojters.

 - Izveštaj o stanju životne sredine je šokantan dokument, priča priču o krizi i padu životne sredine u Australiji - poručila je ministarka životne sredine Tanja Plibersek u saopštenju i dodala da će nova laburistička vlada životnu sredinu učiniti prioritetom.

Kako je rekla, novi nacionalni parkovi i zaštićena morska područja biće stvoreni, a kako bi se ispunio cilj zaštite 30 odsto australijskih kopnenih i okeanskih voda do 2030. godine.

Broj vrsta koje su dodate na listu ugroženih vrsta ili su u višoj kategoriji rizika porastao je u proseku za osam odsto u odnosu na prethodni izveštaj iz 2016. godine.

Prema ključnim nalazima izveštaja, u šumskim požarima 2019-2020. godine, više od osam miliona hektara vegetacije je izgorelo, a između jedne i tri milijarde životinja u zemlji je ubijeno ili raseljeno.

 - Ti požari bili su ekološka bomba koja je razbila jugoistočnu Australiju - poručila je Plibersek u govoru u Nacionalnom pres-klubu u Kanberi.

Kako se navodi u izveštaju, za oživljavanje ugroženih vrsta potrebna je potrošnja od oko 1,7 milijardi američkih dolara godišnje.

Ministarka Plibersek je kazala da se nova Vlada obavezala da će potrošiti 250 miliona australijskih dolara na ugrožene vrste.

Izveštaj o životnoj sredini dao je strašnu sliku "loših i pogoršavajućih uslova".

Od početka 20. veka prosečna temperatura kopna u Australiji porasla je za 1,4 stepena Celzijusa zbog globalnog zagrevanja, ubrzavajući propadanje flore i faune.

- Nivo mora i dalje raste brže od globalnog proseka i ugrožava priobalne zajednice - navodi se u izveštaju.

Okeanski toplotni talasi izazvali su veliko izbeljivanje korala na Velikom koralnom grebenu 2016, 2017. i 2020. godine.

Izveštaj je takođe istakao opasnost od zakiseljavanja okeana, uzrokovanu apsorpcijom ugljen-dioksida iz vazduha, za koji se navodi da se približava prekretnoj tački koja bi izazvala opadanje mladih korala koji su ključni za oporavak grebena.

Naučnici i ekološke grupe rekli su da je izveštaj poziv za buđenje vladi da pojača smanjenje emisija ugljenika kako bi obuzdala klimatske promene, preispita zakone za zaštitu staništa i uloži više novca u zaštitu vrsta.

BONUS VIDEO:

SVINjA KAO KUĆNI LjUBIMAC: Posebno prijateljstvo Argentinke Brende i domaće životinje

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!