TURISTI SNIMILI NEOBIČNO STVORENJE: Spuštajući se u privatnoj podmornici kraj obala Antarktika viđeno biće sa pipcima dugim preko 9m (VIDEO)

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

01. 03. 2023. u 23:58

PRILIKOM istraživanja obala oko Antarktika turisti u privatnoj podmornici su uspeli da snime neobično stvorenje, koje je do tada viđeno svega 126 puta.

ТУРИСТИ СНИМИЛИ НЕОБИЧНО СТВОРЕЊЕ: Спуштајући се у приватној подморници крај обала Антарктика виђено биће са пипцима дугим преко 9м (ВИДЕО)

Foto: pixabay

U plavoj i sjajnoj vodi, ogromna talasasta masa je jurila prema njima. Duga preko devet metara, sa četiri pipka koji se izvijaju i glavom u obliku kupole.

Stvorenje je prevazilazilo dimenzije podmornice u kojoj su se nalazili turisti. Ovaj zapanjujući prizor dogodio se na dubini od nekoliko stotina metara, u blizini obale antarktičkog ostrva Rone, januara 2022. godine.

Kada su se vratili na brod „Viking Ekspedišns“ i pokazali fotografije Danijelu M. Muru, morskom biologu sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji, on je odmah znao da su se sreli sa „nečim neverovatno retkim“.

 

PREDNOST PRIVATNIH PODMORNICA

Kako se ispostavilo, ovi putnici se nalaze među nekolicinom koji su uspeli da vide džinovsku fantomsku meduzu ili Stygiomedusa gigantea. Do tog trenutka, ovo morsko čudovište je bilo prethodno uočeno samo 126 puta od trenutka kada je vrsta prvi put opisana 1910. godine. Čak su se i naučnici sa Instituta za istraživanje akvarijuma u zalivu Monterei - koji su proveli na hiljade sati pod vodom - susreli sa njom samo devet puta.

Međutim, samo nedelju dana kasnije tj. krajem januara 2022. godine, druga grupa turista je takođe videla fantomsku meduzu, a potom još jednu, sredinom marta. Da bi pred kraj turističke sezone, između oktobra 2022. i januara 2023. godine, turistička podmornica zabeležeila još sedam ili osam „viđanja“.

„Jedan od razloga čestih susreta je taj što turističke ekspedicije na Antarktiku sve više nude privatne podmornice gostima“, objašnjava Mur, glavni naučnik kompanije „Viking Kruzis“, koja vodi ekspedicije na Antarktiku, prenela je „Nacionalna geografija“.

Arktičke vode na dubinama ispod 50 metara još nisu dobro istražene jer je do njih teško doći. Sada, sa privatnim podmornicama koje se spuštaju na oko 300 metara, vrlo lako možete postati „prvi čovek koji je ikada video određeni deo morskog dna“, dodaje on.

DUBOKOMORSKA ENIGMA

Naučnici još ne znaju mnogo o ovim džinovskim beskičmenjacima, koji žive u tamnoj i hladnoj zoni polarnih okeana i uz pomoć svojih talasastih pipaka nalik vrpci hvataju planktone i male ribe.

Jedna stvar koja je sigurna jeste da često imaju društvo, malu ribu, latinskog imena Thalassobathia pelagica. Pretopstavka je da u ovom obostrano korisnom odnosu, riba dobija utočište i zaštitu u zamenu za brigu o zdravlju meduze, tako što će jede sve parazite koji se nalaze na njoj.

Mur nagađa da su upravo paraziti jedan od razloga zašto je moguće videti ove velike meduze u plitkim vodama oko Antarktika, jer je jedan od efikasnih načina za njihovo „odstranjivanje“ upravo izranjanje na površinu i izlaganje sunčevim zracima.

Pobeda za nauku

Privatne podmornice su vozila u kojima može da se smesti pilot i šest gostiju. Opremljene su sondama i sofisticiranim kamerama, što omogućava gostima da snime fotografije i video-zapise.

Paris Stefanoudis, morski biolog sa Univerziteta u Oksfordu, objašnjava da je prednost ovih podmornica ta što omogućavaju ljudima da „iz prve ruke vide okruženje, umesto da samo gledaju na ekran“.

Ali ovakve vrste istraživanje imaju i jedan očigledan nedostatak - cenu. Takve ekspedicije koštaju na desetine hiljada dolara po osobi, što ih čini dostupnim vrlo maloj grupi pojedinaca, kaže Stefanoudis, koji nije bio uključen u istraživanje.

Ipak, on se slaže da bi privatne podmornice mogle da pruže naučnicima više podataka o malo viđenim okeanskim stvorenjima. Konkretno, on je zainteresovan da sazna više o geografskoj distribuciji fantomske meduze i o njihovom životu u dubokim vodama.

Uključivanje javnosti u ovakve projekte takođe ima svoje prednosti, jer ljudi na taj način postaju svesni koliko su ekosistemi ugroženi i samim tim dobijaju potrebu da ih zaštite. Sve u svemu, kako zaključuje - „to je pobeda nauke“.

sputnikportal.rs

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MEĐUNARODNI DAN SOLIDARNOSTI: Ključ za održivu budućnost